Beogradske opštinske novine

1'ОДПНЛ IX. ■\у'~ ■ Л/\/,/ -- • —чЛл- --- Ч-Ч.^'' - ЧАЛ^ '" V 18,) Миленко Илић, клач 1 овцу. 19,) Ставра Петровић, клач 2 овде. 20,) Добросав Јовааовић, клач 1 овцу. 21,) Сава Панић клач 1 јагње, 22,) Милан Поповић, месар 1 јагње. 23,) Милан Милутиновић месар 1 јагње. 24,) Спаса Крстић, месар 1 јагње. Са свима овим лицима, код којих су нађене напред набројане неуредноети, постунљено је по правилама о слободном клању стоке и продаји меса, и но кривичном закону.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е држан 3. Јуна 1891. год. (Свршетак) 1'. Драговић. Ја незнам како ће се та практика узети. Може се после више случајева појавити. Ја не би био мигаљења да се преноси. М. МарковиК. Из ово[ а извештаја мени не изгледа јасио, пристаје ли предузимач, да се пренесе треба он да одустане, а други да каже да пристаје на све услове, које је овај први примио. Н. Р. Поиоиић. Сва је ствар госнодо у овоме. Њих двојица су се обвезали као предузимачи овога посла да одконају улицу до главне полиције. Они су узели да одкопају и душанову улицу. Узрок овоме одступању Је онај други компањон, који не жели више да ради тај посао откопавања. Кад је за то сазнао овај први компањон да други хоће да се одрече носла он је примио на себе рад, без обзира па то хоће ли што добити или изгубити јер неће да му црвени образ. Од како је овај други предузимач Коста Стојковић примио посао, сад иде све брже. Он је сигуран човек, да смо ни сасвим у њему сигурни и за општипу нема опасности И ако би, добив другб разлоге помислио и да оетави посао предузети. Сад ради три пут више, него што је досад радио и сваку примедбу инжињера дрима и по тој се унравља. Цредседник. Усваја ли одбор миШЛШе ^дбора ? ј Усваја.)

;ХХ1У) има много нових нодатака, нових мисли о оним пигањима, која смо и ми обрађивали, у колико смо били кадри; много шго шта, о чему се пре могло само на гађати — или можда баш ни то — сад је расветљено и објашњено, много што шта :први пут је сада и изнесено Али посебице за наше исиитивање ништа неје важније ао оно, што нам писац изпоси о се'арским баштинама То је и иначе врло знатна тачк,ч у друшгвеном \ређењу старе српске државе и ми смо с тога о томе питању изнели све оно. што смо могли ма од куда докучити (стр. 74—79). У „Селу" г. Новаковић то само додирз г ,је, остављајући за другу прилику да нарочито расправља о баштипи и иронији, али и то мало што има јесте, као шго рекосмо, од врло велике важности. Ево шта се вели о гоме :*) „Башгине је могло бити двоструке, независпе, властеоске, која је над собом имала само државног господара, што је башти*) Глас XXIV стр, 155 и д.

— 217 II редседнпк. Сад има један извештај о одкопавању београдске улице. Тамо је из вршено одконавање у главноме али је још неппо остало не извршено. У извештају ипжињера то је поменуто. Молим чујге извсштај. Секретар чита извештај (Ово је нонуда неког Живка Тришића предузимача.) И. ЦветановиК. Овај што се нуди да износи зе\љу по 1 35 дип. ја му то неби одобрио јер је скупо, него би желио да се држи лицитација те да се добије повољнија цена. А и рђава бн то практика била кад би се отпочели давати радови испод руке. Д. Најдановић. Ја не разбирам за цену да ли је она скупа или јеФтина, нремда ми се чини да није скуиа јер је даљина велика од места где се копа до места где се носи. Но ја ипак да кажем то, да се с овим послом ваља пожурити јер је тамо учињено велико одкопавање па би опасно било не довршити. Председник. Пристаје ли одбор да се да лицитацијом ? (пристајемо! не! да са овласти председништво да понуду закључи). К. ГлавинтА. Господо, овде је један посао дотеран до половине па се сад стало. Становници београдске улице нису дужни да трпе толко стање које траје годину дана. Потреба је крајња да се то што пре сврши и ако хоћете да се држи Формална лицитација онда ће то трајати месец дапа. Ја мислим да би требало овластити нредсед^иштво да оно погоди с предузимачима ово што је могуће јефтиније, позвавши их себи на усмену погодбу Председник. Пристајете ли на то? (иристајемо). Изволте чути молбе за уверења. Секретар чига: Суд тражи уверење. 1. За Ћиру Петковића каФеуију (доброг стања и доброг владања); Моле за уверења : 2. Витомир М. Радојевић (доброг вдадања сиротног 1 стам.) 3. Перса С. Николићка моли за увербње да пема нигде ништа и да пе може да

од ње, али иод њим су се могли налазити њему нотчињени баштиници, његови сељанику доносило извеспе знамените новластице, и зависне, с< љачке, која је чинила део ци, који су имали своје баштине с потпуIIи м правом располагања но с теретом работа ; које су се од те баштине морале вршити властелипу као врховпом баштипику. Под врховмом, дакле, баштином налазиле су се баштине појединих с дужношћу рабога као геретом и налазиле су се сеоске нравине као погодба, нод којом је село као насељено или општина могло живети и одговараги својим заједпичким теретима. Ако би се које слободно село уступило цркви или властелпну,- цркви или властелпну припадало би с гиме пеносредно нраво баштинске својипе на опште незаузете и необделане земље у хатару устунљене му баштипе, с којима је могао располагати и на којкма је могао намештати нове насељенике. Ситне башгине поједипих баштиника већ насељених на тој земљи остајале су у њи овим рукама исто

Б1'ОЈ об - —®К.<\/\/ Г ' \Л\' Х-Л-Ч' - \-Л издржава своју ћер Марију да продужи науке. (да суд види) 4, Павле Анђелковић бив. ћурчија (сиротног стања.) 5. Стана Наидовић да не може платити судске таксе (да се нзвести суд.) 6 ТЗура Поповић служитељ мин. финанције (сиротног стања.) 7. Л.епка удова п. Јакова Радосављевића учитеља (сиротног је стања.) 8. Благоје Петковић тражи уверење о владању и стању (суду.) 9. Војислав Антопијевић ^ак тражи уверење о стању (да му се да према ранијем уверењу.) 10. Марко Марковић о стању (суду.) 11. Милева одвојено живећа жена Јована Николића тражи уверење да није у стању да плаћа судске таксе. (сирога) 12. Ана Петровић тражи уверење у истој цељи. (сирома) 13. Мордохај Катаривас тражи уверење у истој цељи. (сирома) 14. Павле Илић бив. поручик као и нредходник. (сиротног стања) 15. Васа Цветковић моли да му се да уверење да ве може набавити војно одело. (суду) 16. Максим Тзорђевић надничар (сиротног стања.) Моле да им изда уверење да не могу да плаћају судску таксу : 17. Петар Христић келнер. (сирома) 18. Вујица Ракић. (сирома) 19. Живојип Кршљановић пиљар (оуду општинском да, сазна и изда) 20. Јоца Ребрић надничар. (суду) 21. Тода одвојено живећа жена Спире Костића. (суду) 22. Анђелија одвојено живећа жена Јанка Илића. (суду) 23. Марија Јоксимовићева. (суду) 24. Алекса Тодоровић. (суду) 25. Ђока Јанаћ инвалид; 26. Драгутин Панић келнер; 57. ./БуОомир ТриФуновић келнер; 28. Анка Јованови^ бвд.

гако као и сеоска права на попашу и т. д. • » ■ . . • И себар је исто тако као и властелин могао имати и баштину и вупљеницу и прћију, с једином разликом, што је његова својипа теглила пронисане властеоске терете У византијском законоводству вредило је донекле нравило, да је насељепик могао лако оставити свога господара, а и господар да га је могао отерати. Али пошто би насељеник на једном добру провео тридесег година, вре тлојеу византијском праву правило, да га господар ннје могао отераги, и да се тридесетогодишњим становањем текло право потчињене баштине Али сви наши споменицн, иочињућн већ од Немањипе хилапдарске хрисовуље, држе за, властеоске људе ира вило, по коме су нривезапи к земљи, не донуштају им ни да се селе и свога властелина остављају, ни да их други ирима, те се по томе у пас пије хтело знати за старије слободније и либералније иравило. које се бележи у византијских нравних историка. ..... Боље имање било сељака