Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.

Г. Стеван Ивковић, цигљарски трговац овд., својом писменом изјавом од 1. Јула тек. год. усгупио је општини београдској бесплатно за десет година дана своје земљиште, на којем је општина саградила зграду за трошаринске чуваре. На овоме поклону суд онштиве београд ске изјављује г. Ивковићу своју најтоплију благодарност. СБр. 9925. Од суда општине вар. Београда. 20. Нов. 1891. год. у Београду.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ. Ошптина Београдска издаваће путем јавне лицитације следећа пепокретна добра, набавке и разна права, и то: 27. Новембра. Суд општине вароши Београда даваће под аренду ираво за чишћење нужника и помијара као и стрводерски носао за време «д 1. Децембра 1891 год до 31. Децембра 1893. голине. Кауција 800. динара полаже се у готовом новцу или државним хартијама од вредности. 1ицитација држа г ке се у рачуповодствусуда општинз београдске од 8—12 пре, и од 2 до 5, сати после подне, у које ће се време и закључити. Услови ове лицитације могу се видети у рачуноводству пре, а и на дан лицитације. 26 Новембра. Набавка канцеларијског материјала, за рачунску 1892 год. Лицитација ће се држати у рачуноводсгву суда општине вар. Београда. а Кауцију у 300 динара полажу српски грађани. а страни поданици 600 динара. 28. Новембра. Право за наплату Фијакерске гаксе са једанајест Фијакерских станица. Кауција се полаже у 600 динара. 3. Децембра. Право за избацивање ђубрета из варошких домова, кауција за сваки кварт 300 динара. 10. Децембра. Цубок од говеђих месарница, кауцију полажу српски грађани 3000 динара, а страни подајници 6000 динара. 13. Децембра. Ков коња чете пожарне кауција 100 динара. 16. Децембра. Шац у железничкој улици до Балугџића, закупни рок даје се за три године, кауција се полаже у 30 диаара. Све ове лицигације држаће се у рачуноводству суда опшчнне вароши Београда у означене дане од 8—12 сати нре, и од 2—5 саги по подне, у које се време и закључују. Услови ових лицитација могу се видети у рачуноводаву пре, а и на дан лицитације. Из рачуноводства оуда општ. вар- Београда 24. Авгуота 1291 год СБр. 12.903.

- 242 САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по СТЕНОГРАФОКИМ БЕЛЕШКАМА.) држан 19. Јула 1801. год. (свршетак. ) Шата Јованови\х. Баш кад би се на камен наплаћивало не би се камен стављао под тачку где се мерина наплаћује потнуно, већ би дошао у другу тачку где се говори о рудама. Из тога се види да се на камен не наплаћује јер се не продаје ни по тежини ни на метар. Мерина се наплаћује само на опо, што се мери кантаром. На дрва, камен итд. на све што се нродаје на метар непаплаћује се. То што је досад наплаћивано ненравилно је. Илија Цветановић. Кад општина наплаћује свакоме на дрва, песак камен итд. мислим да није право ов,1е правити изузетак. Томе је молиоцу сигурно било познато да се плаћа, па кад је закључивао уговор што није приметио. Он је и то урачупао п сад не може да му се помогне. Ђока ПоваковиК По закону на све што се има плаћати кантарија, треба чисто и јасно да је озпачено. Из овога што је г. председник прочитао, не внди се јасно, да се кантарија наплаћује по запремини, то се односи на друге ствари. Ка1/ бн се хтело да наплаћује и на камен, законодавац би исти уврстио онде где и остале руде. Дакле не треба да се наплаћује. С оломон Азријел. Никако не стоји оно, што каже г. Мата, да се мерина наплаћује само на оно што се продаје на литар и кило. Ја знам да се наплаћује и на маниФактурпе предмеге, па кад се тамо наплаћује. онда иек се п овде нанлаги. Раденко ДрагојееиА.■ Све што се па вагу метне, то се мери. Што каже предузимач, да друге кошта јевтиније јер неплаћају мерину, то је мала разлика, један грош од кола. С тога ја неби дозволио да се пе наплаћује. Председник. Ми смо размишљали о томе и подвели не под ону тачку да плати пола. Но тога закона нема. По томе за нас остаје да ценимо са другог гледишта и да видимо може ли одбор извесно лице од тога ослободити. Нпр. по овом основу. Рабаџије, који доносе с колима камен из Раковице неплаћају ништа. Они врше исти посао што и Шилинг па онда није право они да неплаћају, а овај да плаћа. Или са овог разлога, ако би одбор узео са трговачког гледишта да ослободи камен од мерине и на тај начин да помогне трговини. Сад узмите који хоћете разлог па да се реши. Мата ЈовановиК. Ја никако ре могу да се сложим са г. председником, те да на овај начин ослобођавамо људе од кантарије, него остајем на томе да се држимо закона. Молио би г. председника, да ми каже тарифу, гди је казано, да се наплаћује мерина на кубни метар. ТариФа говори о литрима и килограмима. Што вели г. Соломон да се наплаћује мерина и на маниФактуру то је погрешно. Ако би опшгина тако вршила закон, она би требала да наплати на сав песак, који се доноси. Дакле то је само погрешна примена закона. Г. Раденко рече, да се све мери што се унесе у вагон То јесте, али то је с

БРОЈ 49 тога, што вагони несме имати више од 10 хиљада кила. Разумевање тако да се нанлаћује и на камеп мерина бесмислица је и злоунотреба Раденко Драгојевић. Кад је он дошао овде да ради, он је зпао све па шта мора плаћати, па за што онда није тражио него сад. Ја сам да се наплаћује. Милутин МарковиК. Ја мислим да се овде у овом говору пошло хрђавим путем. Кад молиоци нризпају закон и моле да се ослободе, на што смо се ми упустили у тумачење закона. Ми треба да говоримо о томе, треба ли их ослободити или не треба или можемо ли или неможемо то учинити без шгете за општину. Моје је мишлење да можемо. Еоста Б. МијајловиИ. То је јасна ствар. Један предузимач догера 10 кола камена и пређе с њим преко ђерма. Па заго плати 10 гроша а и овај који 10 кола камена у један вагон товари треба толико да плати. Ђока НиколиА. Ја радим с тим посдовима и знам да нико не мери на општинском кантару ни храну ни угаљ ко то довуче железницом јер то железница мери кад га прими, а ако би ко нретоварио преко 10000 кила у један вагон, он би био кажњен. И овде дакле наилаћује се за општину по Фракту и го је право. У осталом ако жели одбор да ослободи овог предузимача добро; ако неће да се пређе на даљи дневни ред. Соломон Азријел. Да ли се та мерина наплаћује и од лиФераната пиротских плоча (наплаћује се). Онда треба и овде. А. Од*ви&. И ја сам парче грговца који прима извесан еспап и ја знам да се на мој еспап сав не наплаћује. Наплаћује се на оно што је на тежину а иа друго не. А овде, мени се чини да г. Азријел меша калдрмију с кангаријом. Ово су међутим две ствари — јер калдрмију плаћа све а кантарију не. И кад се наплаћује калдрмија, онда се издаје засебна нризнаница а на друга плаћања не. Дакле на све се не плаћа него на оно што иде по тежини. Мата ЈовановиК. Прво имам да одговорим г. Кости Мијајловићу. Он вели да онај који довезе 10 кола камена у варош, плати 10 }роша. То стоји али то је трошарина, али онај који донесе вагон камена, он не нлати само 10 гроша него целу банку. Дакле пре свега треба да знате да је опо што се на ђерму наплаћује трошарина а не кантарија а друго: ако би хтели да оптеретимо и оно шго је на вагонима овим, онда би било двоје : на име трошарине и на име кавтарије 10 пара од 100 кила Ја вас молим узмите па срачуните према вредности колико то износи на куб. метар камена који износи око 2000 кила просеком, То значи да би се на кубни метар наплаћивало 2 динара. Цена камена је 6 дин. куб. метар а сама мерина 2 дин. Зар то није бесмислица. У каквој сразмери стоји ту мерина према цени ? Г. Милутин рече да није питање на дневном реду о правилности наплате валдрмије, аја мислим да смо ми као одборници позвани да у свако доба протестујемо кад год приметимо да општински суд погрешно примењује закон и да тражимо да се ради правилно. По неким жалбама које су пред миминистром ја сам знао да има случајева где општина неправилно наплаћује мерину