Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX 3. Отпочет је темељ 'Јреће штале као под бр. 1. 4. Отпочет је темељ шупе за кола. Еомиеија тврди, да је нредузимач грамваја отпочео радове према уговору. Чланоии ком.исије Б. С. Новаковић Мата ЈовановиБ. М- КапетановиЈ. Одвојпћу касебцо мишљење Ст. Ча^еви^.

Бзоград, 10. Новембра 1891. г Председништву општине вар. Београда. На позив председеиштва да на дан 3. Новем. ов. године присуствујем вао члан сталне вомисије за трамвај, ради констатовања започетог рада часг ми је председништву поднети своје одвојено мишљење: Слажем се са изјављеним мишљењем осталих чланова комисије у томе да је предузимач: 1.) Озидао две штале свака од 20 м. дужине за 12 коња у два реда, до под кров и да је на обема поставио кровну вонштрукдију. 2) Да је ископао темеље за још 2 шгале. 3. Да је исконао и нешто озидао темељ за колску Фелизу; и 4) Да је правуко доста матерајала за зидањс. Према томе заиста је констатован Факт да је нредузимач одпочео радове за грађење трамваја. Ну пошто стална комисија има за задатак да надгледа и оцењује каквоћу радова и материјала, ради чега је несумњиво одбор и изабрао го потписати има да иримеш: а) Да су зидови озиданих двеју штала. слаби. Опи су од једпе цигље (0 30 мет.) а треба да су са обзиром на висииу, дубиву и дужину сваке штале цигљу и ио (0'45 м.) Мислим да ми није нотребио да се за то иозивам на иризнате техпичаре.

- 267 _ Па баш и ако би се пашло аога и воје земље, гди би се тавво зидање дозволило. ■вбстрахујући обрасце и правила, код нас се такво зидање не сме дозволити, за то што не држе она правила при зидању која су другда строга. На прилику нашао сам саставке и преко 20 м. м. дебеле а скоро нема их од 10 м. м. То на другом месту не сме да буде а нарочито кад се зида обичним малтером као овде. 2) Спољне платпо штале која је паралелна друму, мало се већ испупчило за које зебем да се несруши. 3) Исто тако пеби требало да зидају и осгале штале са, истом дебљином зидова (од 0.30 м.) Кровпа је конштрукпија добра, Ово је моје мишљење Ст. ЧаЈеви! инжињер.

А извештај комисије за елевтрично осветљење гласи; Господине председниче Часг ми је известити вас да ,је се надзорна комисија за елевтрично осветлење ва роши Београда, па свом првом састанку од 3. ов. месеца констнтујисала, изабравши потписанога, за свог председника. Истога дана, у 4 сата по подне, састали су се чланови надзорне комисије на земљишгу, гда се има подићи централа за електрично осветлење. пошго тогв дана истиче двомесечни рок од нотписа уговора, у коме је року повластичар дужан отпочеги радове око инсталације електр. осветлења. Том је приликом комисија констатовала. да је конце сионар зајиста огночео радове око инсталације електр осветлења за варош Београд, јер је на самом земљишгу нашла две групе раденива, од војих је једна исвопала осам (8) метара дубов бунар за воду, а \ друга довршнвала четири (4) метра дубову ! јаму (која има 36 квадр. метара (тридесет | и шест) у новршини) за полагање темеља | димњаку за нарне машине. I

БРОЈ 53 Комисија је у исти мах нашла, да земљишге на коме ће се подићи централа за електр. осветлење како величином тако и положајем потпуно одговара условима, воји се траже за грађевине те врсте, па је за то одобрила размеиу земљишта, коју Је учинио повластичар заменивши бесплатно усступљено му земљишге на савсвој обали, овим, на дунавсвој страни Београла. Ову је замену земљишта комисија одобрила у •голико пре што је она извршена на корист општине београдсве, пошто је повластичар земљиште на дупавсвој страни о свом трошку кунио. Извештавајући вас о свему овоме, молим вас г„ председниче да садржину овога извештаја саонштите и Одбору општинском и да примите уверење о мом одличном поштовању. 5. Окгобра 1891. год. У Београду. Председник надв. ком. ел. осв. за вар. Београд Ђ, М. Станојеви! Сва ри ова извештаја прочитана су одбору у седници његовој од 9. Дец. 1891. год. и о (.бор их је примио к знању с тим, да се предузимачу препоручи солидност у радуЦена хлебу. Одбор је општинсви у седници својој од 18 дец. 1891. год. решио, да се цена хлебу снусти на двадесет и шест пара од килограма, а да се по вароши продаје хлеб по 25 пара у тежини од 962 грама. Ова такса вреди од 20 ов. месеца. Присутници. На захтев истражног суди је за вар. Београд, одбор је општинсви у седници својој од 9. дец. 1891 год нзабрао ова лица за 1892. год. за присутпике при ислеђењигеа кривичних дела: За кварт варошки: Пера Петровић шлосер, Јовђн Јовановг'.ћ трг. Јоца Косгангиновић трг. Илија С. Рајковић трг. Јоца

вичиом суду. Ова служба до душе доноси хмало прихода, алн је стављала у изглед леп нанредак у државној служби и била је довољаа, да муж и жепа скромно живе. Подругљиви иодсмех изгубио с 3 са лица ка®еџијиног, кад је чуо какву је службу младић добио, — рече му, љубазније, него икад ло сад: ,,Е гг.е сад, актуар прн кривичном суду, дакле сталпо местј, а не као до сада вечпто бадавадисање. А дали Роза заиста вас всли ? Бруно уздахне из дубине душе и бојажљиво рече: ,,До синоћ сам био уверен о њеној љубави и сретан у том уверењу, али јутрос — '• „Јутрос ? Где сте се ви ЈЈтрос разговарали еа девојком ? " Немојте се љутити, гоеподине Јохусе, ни на мене, ии на Розу што смо се без ваше дозволе еастајали. Ја сам морао сам њоме говорити, морао см јој казатв, шта ми на срду лежи, те смо се јутрос у девет сати нашли на путу к развалинама, а у то доба био јз већ у велико даи и много је људп пролазило иоред нас". „Тако, тако, на иуту ка развалинама ?" рече каФеџија, „иа шта вам је казала Роза ?" „Оиа беше са свим другојача; била је бледа као смрт. а очи јој уиале". ,,Ви заате шта је та луда девојка иоћас радала ?■'

,,Оад зиам, Јутрос нисам заао, идасам знао јб би је питао, али Је тек није то тако јако узнемирило, јер би ми призиала". „Па шта је дакле говорила ? ' питаше каФецнја све нажљивије. „Да не може никад бити моја и да се морамо за на век растати". „Хм, па јесте ли јој ви претога казали, какву сте службу добили ?" „Јесам, и она се је више унлашила него што Је се томе обрадовала Нцкако не могу да објаспим то њено поиашање". „Уплашнла се ?" Може бити да сам се преварио, али на сваки начпн била је у великом узбуђењу и са сузним очима уверавала ме је, да ми разлог овоме своме понашању не може и не сме казати". „Не сме ? премрмља Јохус, тоје заиса чудновато; а зар вам о томе снноћ иије ништа говорила ?" „ Ни речи, била је врло љубазна и новерљчва и она ме је сама тешнла да морамо кад тад дочекати бољу будућпост. КаФеџпја приђе вратима, отвори их и нареди Бербли, да зовне Розу јер је господин Хајде, Бруно је гледао кроз ироеор на, поље, а "каФеџцја је међу тим са спуштенпм рукама шетао по соби, Девојка још не беше дошла и

обојици је било дуго време. Најиосле, кад је каФеџиЈа још једаниут хтео да Је зове, иромолн Бербл главу кроз ирата и рече : „Неће да дођз". „Надао сам се — Бог ће свети знати, шта она има сад против мене — ја то не могу да објасним". „Па зар вам није никакав узрок казала ?" запита каФеџиЈа и стане чред младићем, „сетите се, можда вам Је штогод наговестила ? ; , „Нншта баш, бар ја је иисам разумео, јер су јој речи биле тајанствеие п мралне Она је могла и смела саио то да ми каже, да се морамо растати — растати за навек — и то је све". &,,Хм", промрмља Јохус, сав позеленивши и намргодивши се, ђаао ће знати шта*је у глави те девојке, тврдоглаза је као ђаво и због тога имам често галибе с' њом. Но оставите да се ја с' њоме разгозорим и надам са, кад сте такву службу добили, да ћемо моћи ствар удесити, а девојка ће ваљда дотле доћи к себи". ,,Кад би је сад само могли ириволети, да ме још једном сасдуша !". ,,Сад се пе може ништа учинити, прво морам ја с' њоме говорити. Ви ћете ваљада доћи овамо или ћу ја по вас послати. Наставиће се