Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. Крстић бив. меанџија, Миша Новаковић берберин, Сиасоје СтеФановић трг. Стојан Здујић трг. Идија Марић трг. Мита Жељесковић меанџија, Риста Миленковић трг. Јаков Леоновић трг. За кварт врачарски: Богоје Јовановић каФ ^џија, Никола Максимовић магазаџија, Сима Аазаревић бакалин, Тоша Милићевић каФеџија, Коста Шуменковић ваФеџ, Илија Савић пензионар, Таса Марковић бакалин, Јован Обрадовић трг. Ташко Петровић каФ, Коста 1азаревић дуванџија. Коста П. Вуковић касапин, Серавим Дабић лебар. За кварт дорИолски: Јеврем Петровић терзија, Глиша 'Борђевић пензионер, Риста Понадић приваг. Јован Ристић каФ, Иван Трпковић каФ. Л.аза Радоњић јорганџија, Сима Џамиић лимар, Самујло Адут бакал. Нестор Ристић приват. Љубомир Стојановић пенсионер. Димитрије Пешика пензионер, Богосав Марјановић берберин. За квар савски: Павле Цветковић трг. Риста Паранос трг. Љубомир Мијатовић трЈ. Сима Павловић трг- Никола Тодоровић меанџ, код „9 Југовића" СтоЈан Мирић трг. код вел. ниваре, Милан Трајковић трг. на Сави, Иван Станимировић каФеџијв код „Краљевића Марка". Јован Л.учић } .лар на Сави, Симон Л.андау грговац лимарски, Јеротије Миливојевић ка®. до ђумрука Мића Крсмановић трговац на Сави За кв. теразпски: Живко Кузмановић трг. Димитрије Наумовић казанџија, Голуб Јањић трг. Димитрнје Кнежевић трг. Филип Богојевић трговац, Јова Вељковић пензионер, Димитрије Илић приватијер, Илија Димитријевић каФ. Гдиша Стојановић мевнџија Јова Јелкић трговац, Косга Дукић абаџија. За кварт аалилулски: Сретен Димитријевпћ каФеџија, Тзорђе Крааљанац земљоделац,^Сава Ковачевић земљоделац, Андра Југовић бакалин, Кобта Трнковић лебар, Петроније Тешић ненгионер, Младен Николић пенз. Илија Јованозић нризатијер, Јања Димитријевић каФ. Јана Димитријевић баштован, Мита Миленксвић баштован, Љубомир Јовановић кројач.

С Т Е ^ А Ј. Онштини београдској потребан је један бдагајвив и један млађв благајаик. Првоме је плата по буџету 4000 дин. а другоме 2000 дин. го^ишње. Обоје морају бити В1чни двогубом књиговодству и свима послошма, што спадају у дужносг благајника. Првенсгво имају они који су већ биди благајници у ком новчанои заводу. Главни благајник мора положити кауцију од 20.000 динара а мдађи од 6.000 дин. у готовом новцу или државним хартијама од вредности. Писмене молбе са док;,зима о снреми имају се упутдти на^предодника општине

— 268 београдске најдаље до 1. Јануара 1892. г. закључно. Од суда онштине вар. Београда, 17. Деце^бра 1891. год. АБр. 4761.

ПРИМЖТБЕ НА УГОВОР*) који има да се занључи ме!>у општином краљ. срп. престонице Београда и г. Цикосем из Милана о осветлењу престонице Београда елен трицитетом. Одбору оиштине вар Београда Одбору познато је зашто сам од 26 Априла о. г. нрестао долазити у седнице Више дакле као грађанину ове вароши но као одборнику, нека ми се допусти да кажем своје мишљење о једном уговору, који је од ирло великога значаја за нашу онштину, који везује општипу готово за читаво по^а века, о уговору за осветљење вароши Београда електр. светлошћу с г. Перивлесом Цикосом из Милана. Кад сам прочитао нацрт тога уговора, воји је у штампаним екземпларима данас раздат г. г. одборницима, изненадила ме је смелост, којом се један за општину тако штетан уговор, подноси предсгавнишгву вароши, с нреноруком да га усвоји. У начелу противан сам оваком \говору поред осталога, поглавиго и с тога, што су истим, аовл стичару дата много веЛа ирава но што су стечајем за електрично осветљење. била објављена. Да наведем о гоме саао два иримера Тако у стечају одређено је. да моторна снага за нроизвођењеелектричне струје има д« бз г де динамо-машинама а сеага да је снага водене паре. У уговору нак допушта се. да та снага може бити или снага водене паре или ма каква друга природна снага. Међутим зна се врло добро каква је огромна разлика у ценама произвођена електричпе струје међу снагом водене наре и каввом другом природном снагом. Елехтричну струју можемо добитп куд и камо јевтиније, ако је произведена природ ном снагом, но аво се нроизводи воденом паром. Исго тако у стечају се само ,дозвољава" да спроводници ваздушни буду онде, где је то технички могућно, а у уговору остављено је без бдижих одредаба где спроводници могу бити нодземни а где ваздушни. По себи се разуме да ће повластичар, где год може, носдужити се ваздушним снроводницима. јер су дадеко јевтинији од нодземних. Подземни снроводници стају много више од половине воштања целовупне инстадације електричнога осветлења. Ово је довољно, а да друге тавође врдо ведиве мане овога уговора и не спомињем, те да се овај уговор у начелу не прими. Нема сумње да би општина добила куд и камо повољније нонуде, но што их је добила, да је само у стечају било објављено, да је београдска општина вољна, да нод тако повољним условима за повластичара устугш некоме вскључиво право за произвођење електричне струје за осветљење и сваку другу потребу вароши Београда. '*)■ Види стенограФСке бедешке. штампане у 51. и"52. броју Оншт. Новина. Ур.

БРОЈ 53 Треба само упоредити расписан стечај за елсктрично осветлење вароши Београда (5 број оншт. повина од ове године) с оввм уговором, па ће се лако увидети, да се из стечаја није могло сазнати, да ће повластичар добити толике олакшице и осигуравања, вавва му се овим уговором гарантују. Аво се нав доцније дошло до уверења да је београдска општина у стању, да толико благодети, на своју очевидну штету чини новластичару за електрично осветљење онда нева се то новим стечајем обзпани, те да и други вонкуренти, нод тако знатно нромењеним и олакшаним усдовима могу своје понуде поднети. Уговор с гаквим генерадним манама не треба ни у начелу усвојити Ади, ако се одбор општине вароши Београда ипак реши, да га у начеду нрими, оеда га без сумње мора знатно изменити. Измене, које би у појединим члановима уговора гребадо иоглавито учинити, по моме мишљењу биле би следеће: I. Услови новластице Из члана 1. да се избришу речи: „и његовом атару", пошто је стечајем тражено само осветлење за варош Београд а о атару београдском није било ни помена. Немамо потребе, да се још сад за 41 годину увапред обвезујемо, да и атар београдсви морамо осветлити елевтричном светлошћу. У св"ако доба, аво само онштинажели, повластичар ће радо пристати, да под исгим условима и даље распростре елевтричну светлост, У нротивном случају- онштини су одрешене руке, да тамо заведе онавво осветљење, какво јој најбоље вонвенише. У интересу је оншгине дакле, да из чл. 1 изостану речи ! „и његовом атару". Чл. 2. Сасвим да отнадне, јер је до крајности нротиван општинским интересима. Довољно је кад се концесионару даје искључива повластица: „за произвођење и снровођење електричне струје у Београду, како за јавно и приватно осветлење тако и за сваку другу цељ, на коју се елевтрична струја даје у опште употрсбити" (чл. 1.) Поред тога зашто да се онштина и на то обвеже. да за 41 годину „не може ником другом уступити" „нити одобрити какво сдично предузеће" и т. д. на пр. „гасом или другим којкм начином", аво би то ишло у ворист општини? По себи се разуме, да општина без оправданих потреба неће поред едевтр. индустријскога предузећа уводити и вакво друго слично предузеће. Али, ако иа пр. онштина не буде задовољиа елевтричним нредузећем. што ће по моме уверењу пе у рову од 41, годину већ после неколико годипа наступити, зар да је онда за таво дуги низ година лишена нрава дв своје потребе на највориснији начин нодмирује? Фавт је, да су у Темишвару брзо стекли то искуство, да је њихово улично електр. осветлење и рђаво и скупо. У Темишвару као и у већини других евронсвих вароши где се покушава увођење едевтричпе осветлости, норед елевтричнога индустријсвог нредузећа, одржава се и врло добро напредује и гасно индустријско предузеће. Оба та предузећа могу давле једно норед другога да ностоје и да једно другом конкурише. Корист је отуда за потрошаче очевидна. Сву ту ворист, воју би евептуално могли имаги наши грађани, чланом 2-гим усгуна се концесионару. Уводи се дакле у нашу општину један безду-