Beogradske opštinske novine

БРОЈ 3.

— 16 —

ГОДИНА X.

својој ралњи вишка, то нема смисда ни помињатн. Ја се слажем са господом који траже, да се задужења по старом наплате по старој тариФи, а задужења по новом по новој тариФИ. Андра Одавић. Оно што каже г. Милутин да се наплати но старој тариФи, ја би се с њим потпуно сложио, али [има једна незгода. Ј Ја Ну опет да поповим пример. Н. пр. узмимо једпог који је увезо хиљаду сандука шећера о од тога продао рецимо 5 — 6 — 7 стотина, а остало још 300 — Ми треба да наплатимо но старој тариФи на оних продатих 700 кила, а на ових 300 нека плати трошарипу по новој тариФи. То ' је мој предлог. | Коста Главинић Мени се чинидајеово питање сад разчпшћено. Како сам разумео сгвар стоји овако: Сваки трговац има књигу колико је од увезенога нродао, па толико нека плати по сгаром, а што није нродао, нек на то платп по новој тариФи. Шилутин М арковиК. Мени се чини, да опег има нева пезгода нарочито у примеру ппо је павео г. Одавић. Но свакојако у свима сигпицама неможе се до тачности доћи. Ја мислим да је боље да се наплати по старој тарифи на све оно што је за вре- ! ме те тариФе увезепо, а шго је по новој ' нек се наплати по новој. Ту може бити пе- ј ке мале диф ( ренције али у ствари ова су- ј ма од 300 сандука може се на сразмеру паплатити. Ћока НоваковиК Ја кад сам говорио, разумео сам аргикле, који су задужепи. а овде изгледа као да нису задужени — јер ако су задужени онда се зна да се морају нокрити задужења и онда не може бити речи о њима; а ако нису пријављена и задужена, онда да се наплаћује по новој тариФи јер се ми не можемо обзирати на то што ће се ко оштетити. МилутинМарковаК. Овде је сад друго нитање. Нпр. увезо хиљаду сапдука и то по старој тариФВ 600, а по новој 400. Међу гвм и једпо и друго мегуто на сместишгу к продао. Продао 700 а остало 300. Како оад да се наплаћије? Ја мислим да неможе другче да буде него између 600 и 400 да се нађе сразмера колико да се наплатина ових триста вила. Ћока Иоваковић. Неможе тако да буде, пего осгаје онако како је кад и колико унео. Раденко ДрагојевиК. Ја сам хтео то исто да кажем. Ту општина има да каже овако: креднтирам те за 10000 дипара еспапа. Сад ја ћу да Ш1агим на оно што Је тражено по ондашњој тариФи — Доцније дошло скупље, па ћу плагити на оно што сам ново донео по тој новој тариФИ и тако је чиста ствар. Соломон Азријел. Онај, који је увезо-диљаду сандука шећера и продао 700. а за три стогипе дао меницу — То знача, да је и то платио том меницом и по томе сад се не може друкче смањивати. Лаза ДашковиК. Добро ми ћемо решити да плати по старој тариФи, али шта ћемо са опем шгоједонео хиљаду сандука. Раденко ДрагојевиК. Ко има хиљаду сандука, па није дао меницу то значи, да је

ушло у варош, а аад дао меницу, да ниЈе није ушдо у варош. Председник. Ово што је по старој тарифи мепицом задужено, то тако да се паплати, а оно, што јс по повој тариФИ увезено, ио новој и да плати. Има ли који да је иротиван? (Нема) Дакле усвојеноје. (Јесте). Сад молим вас чујте друго нитање о шпиритусу. (Секретар прочита). Шта ће се

тиклима који не подлеже кантарији као: цигле, угаљ, дрво, камен итд? Ф. ЂасиљевиК. И ја сам хтео то да напомепем, што и Даза. Шга ћемо с тпм што не плаћа пи мерипу ни ђумрук а пи калцрмину, па још да га зар ослободимо и трошарине ? то би било са свим пеправо. Мата ЈовановиИ. Онде ваља раздвоЈити ово. Господа хоће да разделе што долази

радити са шпиритусом номешаним са водом железницом н лађом а шга сувим. Оно што

то Је мало пре решено. Чујте треће пнтање. Раденко ДрагојевиИ. Ја не зпам да ли је тако као што се чује односно шпиритуса, да се држава погађа са Фабрикаптом да илаћање буде годишње. Ако је тако опда је па штету општине и онда пама ништа друго не остаје него да ударимо трошарину и на шпиритус. Иредсвдник. Молим вас да о шниритусу неговоримо, јер је то питање решено.

дође из унутрашњостп железницом то не плаћа калдрм ју, но ја при свем том не би био мишљења да го опгеретимо јер то су наши земаљски нроизводи, а што дође лађом то плаћа. Ја пре свега налазим, да би било пенраво ударити тај намет који није ни трошарина п пезна секако би се наплаћивало Друго: ја видим у томе један нов намет који би бао удареп и не би улазио у опшгинску касу него би огишао па расход.

Усваја ли одбор мишлење Управпика тро- Ми и дапас од паше трошарине имамо вешарине? (Усваја) лики раскод и тада би га ималн још већи Чујте сад треће питање (Секретар чита I и ишао 60 и Р их °л У т Уђ е Ј . 1епове а пе У

тачку одпосно товарпих кола са еснапом, дрвима, цигљом итд. по коме унравпик трошариее мисли да треба да се наплаћује). Адолф Шток. И ове године се слабо праве пове куће. Ако ударите трошарину и па материјал друге годипе неће бити прављења нових кућа. То је штета за Београд с тога сам, да се пе паплаћује. Председник. Комисија има своје мишлење. Чујте. Соломон Азријел. Ја саи прогивап томе за то јпто не могу да дозволим да железница и ђумрук дођу ван рејона београдског. Раденко ДраговиК. Комисија је ту казала да се наплаћује на кола, али на која — она пије означила. Зиа се како постоји и железница и Ђумрук. Тамо се многи еснап гозари и они би, који би еспап вукли из вароши тамо, ти не би пишта нлатили на пуна кола а кад би се вратили — платпли би на празна, јер се каже : нако не може уКи у варош док не плаги. Милутин Марковић. И ако изгледа да је мишљење комисије цравилпо и предлог правичан, ја мислим, да га не треба усвојити а ево зашто. Све оно што дође овамо железницом или лађом, све то подлежи и калдрмини и мерини а ако што дође другим путевима у варош, то само илаћа трошарину. Са тога раздога не би требали да оптерећујемо и трошарипом ово што додази лађом и железпицом јер ти аргикли и сада више плаћају од опих којп сувим долазе. К. Главинић. Мени је у ирви мах изгледадо да је ово питање просто а сад видим да таао није. Г. Мидутин је у гдавпом потревио опо шго сам ја мислио да кажем. Има артикала који не плаћају трошарину а то су опи што долазе водом или железницом алп ти опет нлаћају калдрмију и мерипу, а овим првим није оптерећеи пи један од оних артикала шго подлеже трошарини а другим тек неки од њих. Ја мислим да треба да остане" по досадањем, т. ј. да се не плаћа трошарина. Соломон Азријел. Ја опет кажем да пема смисла да се наплаћује јер су ђумрук и железница у рејону. ј Лазар ДашковиК. Ја бих се сдожио с ! предговорницима ади шта ћемо с оним ар-

општинску касу. Узмимо само ове цедуље које се сад издају. Узме је човек па је плаги и одма баци; вели што ће му више, и доисга више му је нема ко да тражи; међу тим они што су на трошарини то могу да узму и понова продаду другом за свој рачун. Тиме се дакде крње иптереси општиие и отварају широм врата свима могућпм злоупотребама. К. ГлавиниК Господо, ђерам који плаћају кола при улазу, то је калдрмија, и кад свн аргнкли који дођу жељезницом и дађом пдаћају калдрмију, онда не треба да нлаћају и трошарипу која је то исто. Понгго пак има артикла који не плаћају мерипу, ја бих хгео да се они оптерете, али како би то скуиље коштало него што би се прихода отуда добило, ја сам за то да се не нлаћа А. Одавић. Ако би примили ово да се паплаћује на оно што пе подлежи каддрмини и мерини, то би мн оптеретиди паше артикле а ми на иротив треба да гледамо да за наше производе створимо Београд центром. Све што нодлежи експедицији, то плаћа калдрмију ; не плаћа само оно гато се довози из унутрашњости и ми сад хоћемо да оптеретимо и то. Ја не бих био за го да се оптерећава опо што долази железницм или лађом. Предселник. Нема више говорника. Ја ћу да ставим овако нигање: који је зч то да се наплаћује, тај ће да гласа за, који је за то да се не наплаћује тај ће да гласа против. Одбачен је предлог с 11 нротив, 4 за а 2 пису ту. Неће се дакде ништа наплаћивати. Иредседнж. Сад имајош једно питање (Секретар чита одпосио дућана ваи реона) М. МарковиК Ја мислим да је овде чиста ствар. Све што је у рејону београдском то подлежи плаћању трошарине т. ј. што је у атару беолрадском, а све што је ван атара не подлежи. Опшгински суд има право да обрати на ово пажњу надлежних власти, те да се ти дуђани ставе у границе закона. (Спрпшће се)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Влаоник Оплтина Београдока

Парна штампарија Народно Радпкадие Странке.

Уредник Урош Кузманови!