Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. забаве, а заго не.ла ии новаца ни одобреног кредита. Уредвиштво „Оишгинеких Новина" с готовошћу пристаје да даЈе сво.ј лист болници бесплатно, те тиме нотномогне болницу у оснивању читаонице која ће благотворно утицаги на хмиогу болесну и изнемоглу душу. Личне вести. За млађег благајпика општипе београдске изаарат Је г. У1азар В. Ристић бив. благајник смедеревске кредитве банке. Ових дана примиће и дужност.

ОПШТИНОЕА ДИЦИТАЦИ.ЈА На дан 28 тек. мес. од 2 до 5 сати после подне, држаће се у канцеларији инжињерског оделења суда овоопштинског (у Панђеловој кући на марвеном тргу) јавна усмена лицитација за откопавање земље до нове нивелете у Једренској улици. Кауција се полаже при лицитацији у 160 динара у готовом новцу или држав ним папирима. Ближи услови и остала технччка документа могу се видетн у поменутој канцеларији сваког радног дана од 8 до 12 пре и од 2 до 5 сати после подне. Од отране суда општике вароши Београда ГБр. 802 891 г. 17 Јануара 1892 г. уБеограду

ОДГОВОР Г. ЂОДЖ СТАНОЈЕВИТуУ на критику мојих примедаба о уговору. за електр. осветљеае Београда У последњим бројевима београдских опшгинсклх новина изашле су стенограФске белешке састанака одбора беогр. општине, у којима је вођена дебата о уговору, који је закључен мсђу нашом општином и г. Цикосем о елекгричном осветљењу Београда. Поред тога засебно су штампане и моје приметбе, које сам на тај - уговор учинио и које је г. Станојевић приликом горепоменутих одборских састанака на особени начин прокритиковао. У том критиковању г. Станојевић није хтео одговарајућим разлозима, мирно да дока&ује зашто се с мојим приметбама не слаже, већ је нашао да ће му лакше бити поједине моје нримедбе да побија тиме ако каже, да ја терам неку „опозицију само ради опозиције", да се „навалице" не обзирем на извесне чланове уговора, да „тенденциозно" наводим „веистините податке" и т. д. Истина, тако што врло је лако казаги, али питање је, да ли је г. Станојевић имао и најмање основа, да ме таквим тривијалбим Фрабама нападне ? На то пигање нужно је да одговорим. У члаиу седмом уговора о електричном осветљењу Београда приметио сам, да је уговором дато повластичару право да „покротпа или моторна снага за произвођење електричне струје може бити" и „ма каква друга ариродна снага " док у стечају тражило се да моторна снага буде искључиво снага водене ааре. Поводом те моје приметбе г. Станојевић пошто ми је без икакве потребе објаспио шта је то моторпа снага итд. вели ово : ;Дад г. Марко не би терао оиозицију само ради оаозиције он би видео и чл. 43. уговора у коме се каже: ако би у току

- 22 трајања повластице новим научним открићима произвођење било електр. сгрује било елекгр. светлости постало зпатно јевгиње но што је сад, повластичар је дужан да цене ел енергије упогребљепе на ма коју цељ, сразмерно обори." И кад би „терао опозицију само ради опозиције" видео би, али ие опо шго г. Станојевић види, већ да гај 4гЗ-ћи члан уговора нема апсолутпо никакве везе с мојом приметбом. Исти члан имао би везе с мојом примегбом само онда, кад би потребно било „повим научним открићима" доказивати тек, да је природна спага јевгинија од парпе снаге, али то је и сад врло добро свакоме позпато. Уговором се допушта као што сам наноменуо да „покретна или моторна снага за произвођење електрвчне струЈе може биги или снага водене паре или ма каква друга природна снага", и тиме се по моме мишљењу отступило од услова у расписаном стечају, у коме се тражило, да мотрна спага буда снага водене паре. Према гоме, уговором допушта се повластичару да може да употреби и јевтинију снагу. Да је то иак и ириликом расиисивања стечаја иознато било, зар није вероватно да би добили иовољније ионуде за. електр. осветљење Београда но што смо их добили ? То је стварно питање у мојим приметбама. Али г. Станојевић у излишном доказивању како , сам побркао извесне појмове и позивајући се на један члан уговора, који нема никавве везе с мојом приметбом и заборавио је сасвим, да одговори на питање, о коме сам желео да чујем његово мишљење. Па и кад је један од г. г одборника приликом дебате у седници запитао г. Станојевића: „Стојилито што г. Марко вели да би друкче цене биле, да је у конкурсу стављено да ће се моћи и друге Ериродпе снаге употребити", г. Станојевић овако одговара: „У конкурсу стоји овако (чита: „произвођење елекгр, струје да буде динамо машинама а моторна спага да је водена пара"). „Ја сам објаснио да се све своди на једну меру. Међу тим ово нам оставља отворено поље да се може и други начин употребиги." Г. Станојевић није хтео ни онда да се упусти у одговарање на моје питање, кад је и у одбору био понова о томе запиган. Кад дакле г. Станојевић не само да није доказао како је моје питање неумесно но чак није пи одговорио на исто, опда каквим правом смео је поводом те примедбе рећи, да терам неку опозицију само ради опозиције ? Биће да је то казао оним истим правом, којим се иокушало да се поводом тих мојих цримедаба на уговор о осветљењу и код више власти као несавесан опозициоеЈф прегставим ! Али, оетавимо за сада све то на страну и пређимо даље на ствар. Г. Станојевић „ чуди се" што нисам говорећи у начелу прогиву онаквога уговора о осветљењу Београда електрицитетом, какав је одбору поднет, изнео и друге његове мане, већ само две а „знајући" као што вели да нисам „штедљив ни с малим а камо ли с врло великим манама." Не треба се томе ни мало чудити. Све мане уговора, које сам могао да приметим, ја сам их у мојим приметбама нзнео. Сад да ли су оне велике или мале, то је напослетку сноредно питање. Главно је. јесу ли заиста мане или нису. Оне пак две мане

БРОЈ 5. због којих сам био у иачелу нротиван онаквом уговору, те две мане ио моме мишљењу такве су нрироде, да кад би се хтело да се отклоне, морао би се други по гпупији стечај да распигае, те да би под повољнијим условима добили и јевтиније понуде. Сличан случај био Је као шго сам извештеп и са софијсвом општином. Први стечај, који је та општина расписала био је таво непотпун, да су морали одбацити све понуде, које су па осаову првога стечаја добили, и интереси соФијске општине захтевали су да се распише нов стечај. Исто тако и интереси наше општине захтевају да се старамо, каво ћемо доћи до што бољег и јевтинијег освегљења а г. Станојевић томе се чуди! На моју примедбу на чл. 6. уговора, у коме се говори о иромени врсте осветљења г. Станојевић онет се „чуди" што не тражим, да се одмах у уговору не наименују и чланови комисије, којн би имали да одреде услове, под којима ће повластичар моћи да пређе на другу врсту осветљења. Г. Сганојевић чуди се и ономе што гражим и ономе шго не тражим, све му је чудноваго. Пре но што се г. Станојевић упустио у вритиковање моје приметбе на члаи 6-ти, износи као да сам ја тражио да тај члан из неких врло ниских побуда изоставимо и го овим речима: „Да би г. Марко имао право на оно што је рекао код чл. 2., он сад тражи да чл. 6-ти изоставимо " Међу тим изрично у мојим приметбама стоји, да тај члан онакав вакав је пема никакве вредности за оиштину и заго би га требало изосгавити или изменити. Тим чл. 6-тим, какав је на жалост у уговору и остао даје се право само иовластичару „да може цо одобрењу општине београдске прећи на другу врсту осветљења" а ја сам тражио, да се истим чланом одреди и то : „под којим би условима могла оиштина тражити од новластичара да пређе на другу врсту осветљења. * Место, да се специјално о томе питању поведе реч, г. Станојевић чуди ми се и вели: „Нека се г. Маркв не брине —" Готово и нема вајде да се бринем, кад се с мојим преллозима овако поступа вао што је г. Станојевић поступао. Да пређемо даље на друга чуђепа г. Станојевићева. Код чл. 29. пигао сам, под којим би условима имале да се унотребе сијалице од 60 свећа за улично осветљење, јер то није уговором предвиђено. Уговором предвиђено је само са колико ће се сијалица од 16 свећа замењиваги једна пламена лампа а о употреби сијалица од 60 свећа за улично осветљење нема помена у говору. Г. Станојевић то не налази за нужно и вели : „Ја би се заиста чудио томе захтеву и то после одређених услова и цена, кад пе би зпао, да га посгавља г. Марко Лево. Чудо г. Леко не тражи свуда у место 16, 60 свећа! Ја мислим да би добро било и о гоме размислиги." Место да је том приликом г. Станојевић предложио, да се попуни она празнина у уговору т. ј. да се и односно сијалица од 60 н. свећа утврди извесна норма, по којој би се такве сијалице место пламених лампа или сијалицаод 16 н. свећа могле употребити за улично осветљење, или да објасни за што то не би нужно било, место тога г. Станојевић гера шалу и чуди се.