Beogradske opštinske novine

ГОДПНЛ X /V \ЛЛ':—'—.\АЛГ- "7\/\^ч/ \/\/у~ "' Ч/ 4 ""-" \/\ ' /- - \.~чЛ/" •' • је већа штета што се о томе разлогу водило рачуна само у онол случају, кад је требало повластичара извесном одредбом обвезати а није се водило и онда кад се повластичару давала једна повластица више. Поред тога имам да приметим, да по г. Станојевићевом објасњењу изгледа, да ако неко са топчидерскога брда зажели да 1 свој виноград осветли елеатрицитетом, да то може одлах добити и да га елевтрично осветљење неће скупље стати но шго је у вароши. Али у ствари није тако. Према чл. 31. уговора повластичар се обвезао ,,да спроведе елекгр. струју и за приватло осветљење свуда где се осигурају најмање две ламае на сваких 100 метара сароводника." То значи колико стотина метара снроводника буде требало до винограда, толико пута по две лампе треба осигурати повластичару, па да се виноград електрично осветли. То би било заиста врло јевгино задовољство! На завршетку мојих примедаба замолио ' сам писца уговора о електр. осветљењу Београда да нам каже ,који ли су му уговори других страних општина, у којимаје искључиво а и од чести електрично осветљење усвојено служило за углед, приликом израде овога уговора 2" На то питање ево како ми одговара г. Сгапојевић: „Господо, пије тешко увидети кога се тиче ово нитање. Ја сматрам за дужност да изјавим да уговор такав какав је подпесен одбору, иије дело само једнога члана, него је то резултат рада свију чланова комисије, која је ово питање проучавала и до коначпог решења довела. У самом почетку сви су чланови комисије осим г. Марка Лека били мишљења да за освегљење Београда не усвајамо осветљење које датира из прошлога века, да не пусгимо да се по Београду шири установа, која се на западу преживела и коју свуда где је то могуће из саобраћаја избацују; ми смо хтели да у Београд уведемо најсавршенији систем осветљења, да се послужимо резултатима најновијих открнћа науке, да ставимо у службу наше општине и наших грађана ону природну снагу, којој припада будућност, а го је електрицитет. С тога дакле смем у име осталих чланова комисије за осветљење да изјавим, да пам при склапању уговора нису служили за углед никавви уговори страних општина у којима је искључиво или од чести елекгрично осветљење усвојено него смо имали иред очима, него су пам за основипу служили једино и искључиво ингереси општине вароши Беогрида. (Врло добро тако је и требало). И ја велим врло*добро тако је и требало да буде, али на жалост тако није било. Онај велики број мана, који сам у мојим приметбама на уговор за елекгр. осветљење Београда навео, јасно сведочи како се мало водило рачуна о иитересима наше општине. И ако је излишно навешћу и овом приликом о томе још један такав пример, који се у мојим приметбама не налази. Кад сам прочитао чл. 53 уговора по предлогу, ја сам у ночетку мислио, да је то једпа одредба, која је у опште и код других страних општина усвојеиа, јер нисам могао помислити да би се иначе имало куражи, да се тако што предлаже одбору да усвоји. Тај члан 53 по предлогу гласи овако : „Ако се прекид осветљења изазове или се прибор за осветљење оштети нагомидавањем светине, јавним нередом, или сличпим догађајима онда је повластичар ослобођен сваке вазне за прекинуто освет-

— 24 \ЛУ. : "\АЛ/ Ч/Ч/Ч/" 1 "•\.'\.'ч/ \/\>~ч.'" Ч/Ч/Ч/ ——\ љење а оиштина је дужна накнадити аредузимачу учињену материјалну штету." Поводом тога члана била је у одбору врло занимљива дебата и том приликом пошто се видело, да одбор није вољан да се општина обвеже да предузимачу надокнађује и извеспе материјалне штете, г. Станојевић вазао је ово: „Видим, господо, да су овде гходељепа мишљења. Једни веле да треба а другн да пе греба, (општипа да накнађује повластичару извеспе материјалпе ппете). „Ми се сад овде не можемо сложиги. Најбоље би било да иредложимо овако предузимачу као што г. Милутин каже", (да се у чл. 53 последње алинеје од речи : „а општина је и т. д. до краја изосгаве) „па, ако (предуеимач) пристане добро, а ако не пристане онда ћемо видети шта можемо учинити." Одбор није усвојио ово мишљење г. Станојевића да се с предузимачем гхогађа, већ је из тога члапа избацио опу одредбу о накпади штеге а и сам предузимач није се томе противио. Да је г. Станојевић имао приликом склапања уговорача ел. осветљење неволико оваковихуговора страпих општина при руци, он би се овом приликом могао бар тиме бранити, да то што се поменутом одредбом тражи није ваљда ништа оригипално, а поред тога, што је и главно, проучавајући такве уговор^ других страпих општина, користио би се искуствима других, који нод далеко повољпијим приливама од нас овакве уговоре склапају. Пошто г. Стаиојевић у своме одговору на моју приметбу, сам вели, да му „при склапању уговора нису служили за углед никакви уговори страних општина, у којима је искључиво или од чести електрично осветљење усвојено", то се онда тиме у главноме објашњава, што у уговору за елевтр. осветљење Београда има толиких мана. Ја не верујем да, има општина, које су са повластичарима за освегљење закључили онавав по ингересе општинске штетан уговор, вавав је одбору беогр. опшг. предложен и као да се у томе састоји и сва оригиналност уговора, који је дело г. г Боке Стапојевића. Истипа г. Станојевнћ то неће да призна и вели, да тај уговор „није дело једнога члана, него је то резултат рада свију чланова комисије." Али то само тако изгледа, у ствари зпа се ко је уговор написао. Случајно може се то лаво и доказати. Приливом дебаговања о појединим одредбама овога уговора члан вомисије за елевтр. осветљење г. Главинић изјавио је да није. „имао времена да скроз проучи уговор", и т. д. Други члан комисије г. Капетаповић био је на путу, кад се о уговору за елевтр. осветљање у одбору водила дебата и нознато ми је, да уговор, какав је г. Стаиојевић подпео вомисији, гогово се и пе разликује од уговора, воји је вомисија упутила одбору, према томе не може се пи за г. Капетаповића а ни за кога другога од г. г. члапова комисије рећи, да су активније суделовали у прављењу тога уговора. Поред г. Главинића и г. Капетановића од стручњава био је у комисији још једини г. Стано.јевић, воји је, као што и цела комисија зна уговор и израдио. Према гоме уговор о осветљењу онавав какав је одбору предложен у ствари је дело г. Станојевића. У осталом незнам зашто г. Станојевић и покреће пигање о томе, ко је уговор написао ?

БОРЈ 5. Врло је лепо од г. Станојевића што се гога тешкога посла нримио. Само пије лепо од њега, да према другоме, који се усуди да му обрати пажњу на извесне мане тога уговора, да према другоме поступа оиако, као што јс с мојим приметбама поступао. Овим одговором главпа ми је цељ била да покажем, да моје приметбе на уговор о електричном осветљењу Београда нису ниуколико изазваЛерпе- аобуде, које је навео г СтанојевиК приликом дебаговања о истом угоиору у седиицама одбора општ. вароши Београда. 0 томе у осталом, а и какве су побуде изазвале опе моје нриметбе, сваки се може у већој опширпости и Соље увериги ако пажљивије прочита уговор о осветљењу] вакав је општини предложеи и који је у засебним вњижицама штамиан, затим моје приметбе штампане у 53 бр. од 1891. и 1 бр. од 1892. год. беогр. општ. нозина и напослетву стенограФске белешке сасганава одбора беогр. општине у 50, 51, 52 и 53 броју истих новина од 1891. г. 17. Јануара 1892. г. У Београду. Др. Марко Т. Леко.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРа ОПШТИНЕ БЕОГРаДС^ (по ОТЕНОГРАФСКИМ БЕЛЕШКАМА.) држан 4. Августа 1891. год. у Веограду. (СВРШЕГАВ) М. ЈовановиК. Постоји закоп о дућапима вап вароши. То су тако звапи сеоски дућани. Ваља знати дали су они у реону варошком или ни су, и аво нису, онда ти дућани не могу да опстану. Или баш и ако остану зна се какве артикле смеЈу продавати сеоски дућани. Председник. Ја имам две три молбе од наших дућапџија у рејону. Оии иротестују, што се ти дућани ван рејона држе и наводе, да они чине велику шгету дућанџијама у рејону и капослетву траже да се томе стане на пут. Ја сам им казао, да ћемо ми то оптерегити трошарииом, но одмах смо наишли на једно изигравање. Оии кад излазе веле да посе еспап за Гроцву, па т..) не чине него оставе у своје дућане и тако тешко је то контролисати Сељаци долазе у варош и продају што имају на нијаци, па ништа ие купе у рејону, него иду ван рејона и тамо пазаре и тако дућанџије. који су оптерећени општииским теретима не пазаре ништа. Даље се жале, да ти дућани ван рејна пазаре и празнивом. Ја сам на ово свратио пажњу старешиии одељка и ои вели, да су ти дућани с лица загворени, али они пмају иза дућана читаву њиву. Сељаци иду унутра и из авлије пазаре што им треба а и једу и пију шта хоће. Давле није тамо вао што је овде, да нема гди да уђе, иего се ту улази с четири стране и у том је велика незгода за вонтролисање. С тога је то питање изнето пред одбор, ваво би се дошло до каввог резултата, да се помогне молби грађана у у рејону. С. Азријел. Ја би питао подлеже ли те дућанхије заштита општине београдсве ? (Чује се : подлеже). Па добро вад је таво нев и они плаћају трошарину. А аво има какве сметње, онда би био мишлења да се та ствар преда нашем адвокату, те да он