Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X.

ВРОЈ 9.

на коме ће електр. светлост што скорије пропасти те да се његова ирорицања остваре? За мене дакле, Г. Марко не тера опозиције, прогив ел. светлосги само ради опозиције, као што сам ја то онако „у шали" (као што вели Г. Марво) на једном месту казао, већ он тера свстематичву онозицију воја иде на отежавање остварења елевту. светлости. Г. Марво Л.ево се својим досадањим радом и сувише повазао пријатељ гаспог осветлења. и он би био издајник самога себе, вад би сад на један пуг отпочео да ради на томе, ваво ће се елевтр. светлост што лакше остварити. и што лепше извести. Не, не, за свавог па и за г. Др-а Марва Л.ева била би највећа увреда таво што и помислити. Ево доваза гоме Г. Марко нам још у првим својим примедбама важе, ваво су у Темишвару већ дошли до уверења да ел. осветлење не ваља. Шта више, он је једном приливом цитирао случај, ваво се ел. осветљење у Темишвару угасило баш нред нашом комисијом. Г. Марво врло добро зна (а ијасам го згодном приливом објаснио) да све неправилности код ел. осветлења у Темишвару долазе отуда, што је за моторсву снагу узета вода, воја је као шго сам мало раније извео врло несигуран мотор Ви сте видели међу тим са ваввом мс је жесгином напао Г. Марво што у вонвурсу није речено да моторна снага буде вода. Под изговором: да би оаштина добила јевтиње осветлење ако би се вода из Саве или Дунава уаотребила као мотор, Г. Марво зна, да би се цела инсталација елевтрична довела на много влизавије земљиште, јер би онда он, због ненравилности у раду ел. машина, цело предузеће осудио вао рђаво и лавше дошао до замепе његове гасним осветљењем. Видите ли дакле, да и онде, где г. Марво изгледа најбољи пријатељ елевгричног осветљења, јер увазује начин ваво би се оно, много јевтиње добило, и ту му он подмеће ногу у корист гасног осветлења. Или на пример оно тражење г. Марка да се лампе од 16 свећа замену лампама од 60 свећа. „Бар за оно осветлење за воје општина плаћа 80 000 динара." Тражи се давле од новластичара 3—4 пута више светлости но што је погођено. Повласгичар не да, јор би се руинирао; општина по предлогу г. Марва запела па тражи. Квари се ногодба, цепа се уговор и општина је претрпела Фијасво са својим ел. осветлењем. Не остаје ништа друго него да се узме гас. И т. д. У великој већини примедаба г. Марка, пажљив би читалац могао отврити таквих прикривених смерова, који у обливу најлепших жеља за ел. осветљење нису ништа друго, до ките отрованог цвећа. 8. Остаје ми још само једпа приметба г. Марвова па да завршим. Ево шга вели г. Марво: Приликом начелне дебате о уговору за елевтр. осветљење г. Станојевић намеће ми као да сам у мојим приметбама вазао; ,,да би онштина добила новољније понуде, да је у вонвурсу објавила, да ће дати право на произвођење електр. струје и за .,сваку другу употребу". О томе нема међу гим ни помена у мојим приметбама и незнам где Је то г. Станојевић нашао. На рачун те савршено уображене ариметбе г. Сганојевић узвивује ми, ваво сам „ сигурно хотимице иревидео " да „у вонвурсу има овакав један члан" итд. Изгледа давле, да је г. СтаноЈевић ову приметбу исмислио само зато, да би могао

да ми важе, вако сам ,,сигурно хотпмице и \ нешто ,,превидео"! | Давле од своро 30 првих примедаба ; Марвових од којих ниједиа није остала ј без одговора, мени није било доста, него ( сам поред њих морао да ,, измислим " још и ову јер о њој нема ни помена у примедбама г. Марковим. Зајиста чудновата заборав, помешана са дрсвошћу, Г. Марво вели да не зна где сам ји то нашао. Ево да му поважем. Нева узме 53 број ,,Б. О. Нов'' Па на страни 268 у средњем струпцу воји носи његове „Приметбе на уговор" „нека прочита при дну. Ја ћу ради бољег прегледа упоредити његове речи са мојим цитатом (Б. 0. Н. бр. 51. стр. 251) да би се у исти мах видело вао сам ја верно изнео мисао г. Марвову: Ориђинал г. Марка: Мој цитат: Нема сумње да би Г. Марво вели, да опшгина добила вуд би општипа добила и камо повољније по- повољније услове да нуде но што их је је у вонкурсу објадобила, да је само у вила, да ће дати прастечају било објав- во на произвођење љеио, да је београд. ел. струје за освегопштинавољна да под љење и , сваву другу тако повољним усло- потребу." вима за повласгичара уступи невоме исвључиво право за произвођење ел. струје за осветљење и сваву другу потребу вароши Београда. Конвурсом је истина тражено произво ђење ел. струје за осветљење вароши Београда, због чега г. Марво држи да би се добили повољнији услови да је се знало, да ће се струја трошити и на друге цељи; за то су за мене била нарочито интересантне оне речи ,,сваку другу потребу" воје сам наводним значима марвирао. Али одма ниже се важе да је вонцесионар дужан имати ел. струје на расположењу у сваво доба дана и ноћи и то не само за осветљење него и за сваву другу индустријсву употребу. С тога сам и казао у свом првом одговору да је гај члан г. Марво сигурно хотимице превидео, вад .је онаву примедбу против уговора у начелу учинио. Међу тим овде није сгало за тим ваво сам ја у опште на ту примедбу одговорио, већ г. Марво вели да тавва примедба и не постоји, да је то моја савршено уображет аримедба и т. д. Из упоређеног се тевста оа цигатом види да ја ту примедбу нисам измислио нити сам имао потребе за го. Него само оћу да наноменем, да вад г. Марво на једном месту важе, да се са мном не може човек мирно разговарати, онда шта могу тев да кажем ја, кад имам поела са г. Марком Л.еком који било због своје хотимичне или нехогичне необавештености било мож'да због наваличне заборавности и нехатње оће другима своје иоступке да подметне ?! 12. Фебруара 1892. У Београду. Ђ. М. Станојевић

Општина је извршила жељу г. Мавензија и уз седмичну помоћ раздала је и ову суму овд. сиротињи. За ово племенито и човевоубиво дело, општина београдсва у име овд. сиротиње изјављује дародавцу гоплу захвалност. Г. Ранко Гођевац и комп. изволели су подарити општини београдској врло лепо израђену Фирму с натписом; „Суд општине града Београда," Општина им на овом учињеном поклону изјављује своју благодарност. Од суда општине вар. Бзограда, АБр. 2441, 4013. 15. Фобруара 1892 год. у Бзограду.

СТЕЧАЈ

Јавна благодарност Познаги добротвор сиротиње г. Францис. Мавензи, овд. прнватије, пре неки дан предао Је благајпици општине београдске 1218 динара с налогом да се та сума подели сиротињи београдсвој.

За инжињерско и архитектонско оделење грађевинске уираве општине београдске, потребан је један УПГАВНИК Дужности тога управника прописаће се нарочитим пословником, а у главном биће ове : Управник руководи све послове поверених му оделења, и врши врховни надзор над звршсњем тих послова. Он је одговоран за савесно и тачно извршење свију послова, како оних које он сам врши, тако и оних које буде вршио њему подручни персонал. Управник је реФерент за све предмете, које се тичу његове управе, приликом решавања тих предмета у суду и одбору општинском или грађевинском одбору када се установи. Управник се стара о попуњавању свега осталог персонала за поменута оделења, у границама буџега. Он предлаже суду или одбору општинском лица за сва остала места у тим оделењима. Прва плата управнику је 7000 динара, а нарочитом уредбом означиће се доцније, на који ће се начин повишавати. Како ће се морати скоро завести стално и оделење за водоводе, то ће од пријављених имати првенство онај. који би се могао примити и управе водовода. У томе случају одредиће се управнику особен додатак плате. За управника примаће се само Србин и то у првом реду онај који је у Србији рођен. Затим мора да је испунио све захтеве. који се траже од инжињера при примању у државну службу; да ]е најмање десет година провео у пракси, и да је потпуно телесно здрав. С тога је сваки дужан уз своју пријаву, приложити доказе о месту рођења, о шклаској спреми, о годинама у пракси или служби проведеним и лекарску сведоџбу. Рок за пријаву траје до 20 Марта 1892 год. Од суда оиштине вар. Београда 13 Фебруара 1892 г АБр. 2415.