Beogradske opštinske novine

ДОДАТАК 14. БРОЈ^ „БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА"

ВКНРЕДНИ СДСТДНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСДЕ (по стенографским белешвама) Држан 4. Децембра 1891. године у Веограду. (СВРШЕТАК) Ђ. НоваковиК. Свима нама познато је кодико,се борбе водило око зеленог венца: сви знамо да је та борба од 13 година и скупо кошта општину. И најпосле становница тога краја извојевали су голико да се ггродавци из ириват. нлаца изместе и она добије известан приход дакле гај нриход није добивен од пијаце ве!> што је опш ина дала нод аренду оно место где пијаца треба да буде. Слободна пијаца и закуп није све једно. И за то што није добијено оно, што по закону треба да им се да, становници тога краја напослетку су нашли за оправдано да позову суд и представништво вароши да и о њиховим правима води рачуна Ви знате да је уговор о закупу закључен пре него што је донесен овај закон. Закон је изашао по коме се слободна пијаца мора дати кад то изгласа 300 грађапа. То је и учињено, али се слободна пијаца није добила јер закупник још постоји и он може да смета да се пијаца подигне и развија. Но ја мислим да овде треба да решимо друго једпо пигање: питање о уступању прихода друштву ради подизања зграда и улепшања тога краја, што друштво такође тражи. Ф. ВасиљевиК. Ми смо донели решење о слободној пијаци и сад треба да одредимо једну комисију да се она договори с друштвом и да утврди како би се могло ово уредити. Но пре тога ваљало би прочитати молбу. Е. ГлавиниК. Из неких говора и молбе излази као да има некога који је противан слободној нијаци. То не стоји. Господа која говоре о тринајестогодишњој борби, не треба да сметају с ума да ту борбу нису нротив нас водили и да су по томе неосновани прекори кпји се на пас управљају, јер смо им ми учинили све што је се могло учинити и цре него што су и они очекивали. Ја такве прекоре, каквих има у молби, морам да одбијем. Иик Р. 11оаови\\. Према ономе што сам чуо, излази да господа одборници с изузетком г. Ђоке Новаковића, не могу да отрне онакав акт друштва зеленовенчана, у коме поред израза као да је одбор једноме крају мајка а другоме маћија има још два тежа израза а го су „увнјање„ и „извијање". Ја молим да одбор изјави: да ли се слаже с таквим изразима и ако се не слаже онда да се изјави: да одбор не налази да заслужује те епитете и пребацивања. Ја би молио да се то још вечерас реши (врло добро; одбијамо од себе). Лредседник. Усваја ли одбор да се одбије оваЈ прекор ? (Усваја). Изволге сад чути молбу. Секретар чита молбу која гласи: (то је молба зеленовенчана — друштва.) И. Цветановић. Ви знате да су о.ви људи, пошто су изгубили пијацу па зеленом венцу, узели приватан плац те у њему продавали зелен и остале потребе, храпу. Сад може да им се поврати то што су изгубили — да имају слободну пијацу. Нека господа веле они имају слободну пијацу. Ја то не разумем. Слободна би иијаца била кад би се на ономе простору могао нравити слободан распоред, кад би сељаци и

грађани могли онде комотније да се распореде, ја би то звао слободном пијацом али то није него арендатор даје на метар земљиште. За то би ја био мишљења да се што пре раскине уговор са закупцем и да се уступи оно место друштву као што је уступљено друштву код „цветног грга." Ћока Новаковић. Господо, најпре хоћу да вам обратим мажњу на то, да је молба још од Фебруара ове године која се сад износи, па тек онда да нређем на ствар. Госпо^о, који је год имао прилике да оде у какву страну државу , сваки се могао уверити, о великим радовима на подизању центра н сваки је могао добити уверење, да се то не чини само тек онако, да нека варош. постане велика, већ да се створи и сведоџба о томе на ком је ступњу развитка друштвеног опај народ чији је то центар. И журба која се тамо огледа потиче у једнакој мери како од владе тако и народа и жртве не подносе само становници тог центра већ и цео народ. Напори се дакле чипе од обе стране, а у колико се то не може да постигне једном долази у помоћ и друга. 0 томе имамо пример? у нашем суседству. То суседство дало је доказа о особеном патриотизму, оно се потпуно може поносити својим центром а он му заиста служи за дику. И ми, господо имамо наш центар — то је Београд, њега треба да подигнемо те, да тако дамо доказа о нашој готовости о свести за подизањем и улепшавањем овог места, које би имало да служи не само за понос, но као и стожар, па који би били управљени не само погледи наших сунлеменика, но који би у стању био и да их прикупља као пчеле око своје кошнице. Господо, и ако смо досад заузети били великим радовима ипак свест о усавршавању и подизању нашег центра повина је, а у најновије доба почело се живо радити на њеном остварењу. Вама је свима познато да је општина предузела грдне радове око тога; али не само општина, него и становници појединих крајева почели су се томе одазивати и ја са задовољством. могу да споменем удружења крајева: врачарског и дунавског и та су удружења прихваћена од стране представништва општине и то не само морално, него и материјално и општини за то нико не треба да пребацује, јер је го учињено у интересу општем и ако би било кога да то чини, о њему би се могло рећи: да му оскудева свест за општим напредком. Та свест за ошптим добром за унапређењем и улепшањем нашег милог центра покренула је и становнике савског, савамалског и теразијског и код три кључа краја, те су и они образовали друштво у цељи унапређавања и улепшања тих крајева и средине вароши. Диљ који имају да остваре к опи пе само што ни у колико није мањи, него је у неколико претежнији, јер се оп не остварује само на крајевима, већ се подиже и средиште и они крајеви, који су од вајкада а и сада много више црипадам у ношењу општинских и државних терета. Господо. Вама је позпато, да се на овом крају налазе велике трговине. На једном је крају нристанишге а. на другом жељезничка станица. С тога су ти крајеви највише изложени ногледима и првим утисцима путпика, који им у пролазу дају ти крајева Од тих утисака они стварају суд о нама, па за то треба да се сгарамо,, да он не буде хрђав већ такав, који ће свима

казивати, да код вас не оскудева ни свести, ни пожртвовања. А то ће се постићи само тако, ако приопемо да те крајеве шго пре улешпамо и унапредимо. Становници тих крајева дакле имзју да остваре колико општу толико и племениту задаћу, на којој сама општина због великих нослова не може да нрионе. Они својом молбом не траже ништа више но што су добили други крајеви вароши, и они ће учикити много више, него што ће им општина помоћи. Они ће учинити, да општина за кратко време добије лепе зграде и засађене улице. С тога ја се надам да одбор неће данас одбити ту тако лепу жељу својих суграђана, ако само има пред очима свој општински интерес; надам се да одбор неће оставити да становници тога краја мисле, да су према другима, пасторчад општинска, и да неће допустити да се држи, да одбор пеће њихова права да зиштити, а тиме ће учинити поред навел,енога и то, да се уклоне раздори, који не доприносе добра нашем Београду. Као што је свима крајевима помогла општина, тако треба и овом крају и ја молим одбор да ову њихову молбу прихвати и нека ве допусти да ствар ових становника буде несаслушана. Ћока Димитријевип. После овако лепог говора г. Ђоке Новаковића и онако лепе жеље тих становника био би готов да им упапред издам захвалност, што се труде да олакшају општини. Но мислим да по овој молби неможемо решити још вечерас, јер је то нитање више мање питање буџетско. Међугим постоји и једна молба закупаца. Опа је у вези са молбом овога друштва, и постоји молба код комисије па с тога сам да се и ова молба упути тој комисији. Коста Б. Мијајловић. Ја пезнам зашто се овако говори. Зелени венац је проглашен за пијацу и сад што она не ради томе нико није крив, и то је доказ да го место није за пијацу. Господо. Кад ми дамо друштву томе зелени венац да га улепша и да узме сву корист од тога, онда зар неће и становници велике пијаце тражиги да се и њима уступи приход од вел. пијаце па и они да украсе пијацу. Разуме се да хоће и онда како ће то бити: са врачарске пијаце пронао општини приход, са зеленог венца пропао. па онда и са вел. нијаце. То се не може одобрити. Филии Васиљевић. Ово друшгво како изгледа по њином тражењу и како се из молбе њихове види, тражи да му општина све своје приходе уступи да му све што треба да улепша место и поред тога да туторише општини за извесно време. Па добро ако хоћете тако, опда ћу и ја скупити цео мој крај и тражићу да ми општина, све уступи што прима од тог краја и прикупљаћу приход, а улепшање ће ићи заједно — 15 — 20 годииа. Неможе то господо да буде. Такво је тражење бесмислено, тражити 10 хиљ дуката да нешто направи и да ужива за 10 година и више и онда да уступи општини. Л.епо Бога ми Не треба нама тутор С тога сам да се та молба упути комисији. Шилутин МарковиК. Господо. Ово представништво до сад је у више прилика дало стварних доказа да оно помаже поједине крајеве Београда у раду на улепшање појединих крајева. Оно је помагало сваки пут