Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. VI По прочитању протокола лпцатацпје ГБр. 1455. држапе 16. Јула 1892 године за грађење калдрме код општпнског кавтара код Парасановог хана о^бор је решио, да се грађење калдрме код општпнског кантара код Параносовог хапа уступи Мити Стојаповићу по (65) шесдесет и пет пара лин. од квадратног метра. УП. По прочитању протокола лицптације ГБр. 1454 аджаае 17 Јула за откопавање земље шанца — у доњој Јовановој улици, па којој није било ни једног лицитанта; п по прочитању понуде за извршење овога иоела Живка Тришића ГБр. 1450, Петра Дпмптријевића ГБр 1466, А. Блажена ГБр. 1506 одбор је решио, да се за откопавање земље — шанца — у доњој Јозановој ул. држп ужа лпцитација изме!)у прпјављепих понуђача. Овлашћује се суд општинскп, да ову лицитацпју држи и најнижем попуђачу посао уступи. УШ. На предлог председпика онштпне СБр 13184, одбор је репшо да се урасходује сума од 29 дин. и 20 пара див. што по примедбама гл. контроле | дугује општини Тзока X* Жпвковић бив. кмет, пошто се ова сума од њега не може панлатити IX. На предлог председника општине београдске а по прочитању извештаја вомисије АБр. 8284 пзабрате у седници одборској од 6. јула о. г. АБр. 8179 за преглед згртзде, у којој је кварт савамалски, одбор је решио, да се иађе другп стан за кварт савамалскп управе вароши Београда, а да се досадања зграда у сваком погледу прегледа п одбору поднесе пзвештај пз кога да се види, каквих би оправака требало извршити на истој и колнко би на исту требало новаца утрошити. Зграду да нађу и одбору да предложе одборски повереници г. г. Рад. Драговвћ, М. Д Банковић и старешина свамалског к*арта. X. По прпчитању акта уираве вар. Веограда, АБр. 8612. којим се тражи да општина београдска набиви стан за благајнмчко оделење управе вар. Веоградада, одбор је одлучпо- да одборски повереиици г. г. Ђ. С. Новаковић буде оне силне појединости, које се налазе у Барлеција, и које тешко да би могао написати и који очевидац, а камо ли човев | који их је описивао на читавих осамдесет годииа за тим и то по причању ко зна колико иоузданих људи. Међутим док је он тако трошио своју снагу и ратпичку вештипу у корист најве- Ј ћега свог непријатеља, отаџбина му и даље непрестано стењаше под турским јармом. Нема сумње за њене јаде знао је и он, а што неје учинио што год, не би ли је ослободио од њих, томе ће без сумње бити узрок то, што је све мислио да не пренагли на да је ували у још већу беду. Из истога узрока зацедо неје примио ни нозива Аријапита Големога, кад се овај год. 1435. беше одлучио, да побегне с Муратова двора, па да подигне општи арбански устапак. Али год. 1443.|) умре Иван, отац ње•)•) До сад се држало да је Иван умро год. 1431. или I 32., те су на основу том нзвођене после врло погрешне ! комбиаадије, а парочито у том, какав је ноложај Скендербег заузимао после према Мурату читавих четрнаест година. Ну сад је изван сваке сумње, да његова смрт неје могла пасти у ову годину. Тако ми поуздано дознајемо из млетачког архпва да је оп био жив јон! год. 1438. и да је с Млечићима у то вреие био начииио и неки уговор. То се види иЗ једнога писмагосподе млетачке у коме овако стоји.... поћ18 вдррНсап &сегип1; дио(1 <Ц§петиг сои■сеЛеге е! соп&гтаге 1рз18 Гга1п1т8 (т. ј. Скендербегу и

_ - 313 п С. Азриед одборници, према овом тражењу нађу удобан стан и известе о томе одбор. XIПреседник извештава одбор, да је Љзар В. Риствћ млађи благајник дао оставку па службу. Одбор је решпо да се уважи оставка Л.азара Ристића с тим да се одмах распише сгечај за млађег благајиика нод погодбама, које су вредиле и за Ристића. XII. Председппк саопштава одбору, да су шестомесечнц рачувн општипски склопљени п позива одборске иоверенике да пх прегледају. Одбор Је па иредлог г. Н. X. Поповића, одборника п иредседнвка поверенпштва за преглед општпнске касе и рачуна одлучио, да се са овим прегледом причека док не подвесе повереништво пзвештај о досадањом раду своме. ХШ. Грађевинско оделење општипе београдске предлаже, да се установи геодешкп одсек грађевинског оделења и да се за то место узме нарочпти инжињер, који би радио иоглавито на детаљном снимању варши Веограда п околине. По нрочитању тога предлога ГБр. 1457, одбор је решпо, да се оваЈ предлог у свему прнми с тим, да се за представнпка овога одељка тражи способно лице нутем стечаја а плата да му буде до (6000) шест хиљада динара. XIVПредседаик општпне саоиштава одбору, да проФ. Милан Андоновић нпје извршио иоверенп му посао око енимања Енглезовца, који је требао да сврши још цре годину дана. Цо саслушању овог извештаја одбор је одлучио да се нозове М. Ј. Андоновић проФ., да цоверенп му 1:осао доврши у иајкраћем року пначе да ће општина то о његовом трошкуизрадити. ХУ. Председнпк изиосп одбору па решење пзвештај одборског повереппшта взабратог у седницп одборској од 22. јула 1892. год. ГБр. 1172 за одређивање осе у другој паралелној Душановој улици, По саслушању тога усменог извештаја и по прочитању пасмепог одвојеног мнења г. Стев. Чађевић као члана повереништва одбор је регов, и очевина му остаде без главе. Мурат пав не хтеде пропустити тако згодпу при- ^ лику и не почасивши ни часа заузме сву | Маћу и остале Ивапове покрајиае. Гласови ти о смрти Ивановој и заузећу његове државе песу могли а да не доспеју | и Скендербегу до ушију. Од каког су пак ј утецаја били на његову душу, лако је појмити. ј И ето, по пашем мишљењу, главни мотор, , који је покренуо Скендербега да изневери I сулгана и да побегпе од њега у Арбанију била је та перфидност Муратова спојепа са славољубивошћу и непресганим подбадањем и позивањем Иванових поданика, који су без и каке сумње знали добро за његову ј пеобичпу храброст, те се с тога падали, да ј ће их оп извесно избавити несносна јарма | турскога Бар пама се чипи, да су те при- I лике могле бити у овом питању од пресуд- ј нијега значаја за Скендербега него ли његове Станиши) е! еогитћегесШшз еа сарК;и1а е 1; сопсеза 1 о п е з аПаз §епИог1 вио рег (1от1п1ит в°8(гиш сопсеззхз 4е XXVIII. т а 1 1438... (1лз1те о оДпозајШ и т. д. 1гк1ао 8. Цић1е кпј. IX. стр. 214.) Гледај још и Поиист, акта од ШаФарика стр. 17.. — Па кад сад знамо поуздано, да оп пеје умро оне године за коју су до данас говорили писци, опда не треба пи мало да сумњамо ни у то, да је његова смрт доиста била год. ' 1443., као што каже цроф. Хопф , јер он без сумње то тврди на оснопу ког аутеитичног документа. Нор!', Сћго(хгдиез е1г. 533.

БРОЈ 32. шио да се предлог усменсга извештаја г. г, Мате Јовановпћа п Милапа Капетаповића одборнпка усвоји, по коме да се у овој улпци одреди оса немењајући утврђенп регулациони план.

општински послови

Цена хлебу. Средње цене житу за поједине дане од 16. до 31. Јула 1892. год. биле су ове : 16. Јула 14*66 дип

17.

14-10

18.

13-28

19.

УЈ

13-20

20.

У)

12-75

21.

13-50

22.

13-10

23.

13-34

24.

13-40

25.

1350

26.

13 22

27.

13 23

28.

12-97

12-87

30.

12-60

31.

12-62

Жито је дакле за других 15 дана месеца Јула просечно коштало 13-27 дин. Овој просечној цени додат је стални коеФицајенаг 7, теје добијена цена једном килограму хлеба у парама, која износи двадесет пара дин. На основу овог рачуна суд општине вар. Београда решио је, да у првој половини месеца Августа буде цена хлебу двадесет пара дин. од килограма.

0ПШТИНСКЕ /1ИЦИТАЦИЈЕ Општина београдска на дан 17. Августа ове године, држаће ОФерталну лицитацију, за пабавку 700 метарских хвати дрва, за огрев суда и основних школа. „религиозне мисли", како вели Гопчевић.ј) Међутим при крају овога чланка да споменемо још нешто. Стари биограФи сви подједнако веле, да је султан, после смрти Иваиове и после заузећа његове земље, отровао сва гри брата Скендербегова, бојећи се, да му они доцније не би постали онаспима као претенденти на Иванов престо. Еолико је пак ту истине врло је лако видети, Не ћемо да говоримо више о томе, да ли је Репош доисга био дат у таоштво или пе, али ћемо упутити само на једно писмо господе млетачке од год. 1445. 12. Фебруара|) у коме се говори о Синиши како о живу човеку, што без сумње не би могло бити, да је он бив отроваи на двору султанову, па још око год. 1432., како веле сгари биограФИ. Ну то пас онда с казивањем Мусакијевим о Репогау доводи у велику неприлику и с правом нам се намеће питање : да ли је у опште султан и отровао кога брата Скендербегова ?

■(•) Ођег — АШатеп. 495., . ■ , |) 1д81те о оћпозајЉ ји2по§а 81ат. и. т. ,д. ДгДао 1 ј БјиМе, кпј. IX. 214.-