Beogradske opštinske novine

годиел XI.

БРОЈ !:•>-

одреде г. г. Председник општине, Пера Тодоровић и Стеван Т>. Јорговић, одборници. ХП. Одборник г. Милија ЈаковлЈввић пита, зашто није према ранијем одборском ренгењу исплаћена Михајлу Јанковићу тромесечна кирија у напред за зграду његову, што је узета за школу на . Чубурн." те да се може у њу школа усрлити. Пошто је председншс објаснио, да му није новац дат зато, што није извршио потребне поправке, и ношто је интерпелант напоменуо, да сопственик зато и тражи ту кирију у напред, да би могао те иоиравке извршити, одбор је решио: да се Михајлу Јанковићу одмах исплати тромесечна кирија, ако чланови повереништва јемче, да ће он означене оправке швршити. ХШ. Председник извештава одбор да су одељци општински према решењу одборском од 6. Фебруара 1893. године АБр. 748. из вршили кандидацију црквених одбора за београдске парохијске цркве. По прочитању тих извештаја АБр. 1260, 1338, — одбор је решио, да чланови црквених одбора буду ова лица: а, За Ијркву св. Марка (иалилулску): Исак Георгијевић свештеник; Јован Плић свештеник, Петко Вељковић, нредузимач, .Буборир Дојчиновић зем.воделац, Илија Савић каФеџија. Јован Димитријевић, зел>оделац, Милорад ЧупиК земљоделац, Младен Ииколић пензионар, Мића Ристић каииталиста, Блада Миленковић ковач; деловођа да буде Милан Стојковић учитељ. б. За цркву св. Александра Невског: Ђорђе Димитријеви!) апотекар, Миливоје Петровић ђакон и писар духовног суда, Коста Глишић, учитељ, Ђорђе Крстић академски живописац, Коста Ризнић трговац, Јован Илић воскар, Спасоје Васовић трго вац, Светозар Сиасић трговац, Мијаило Бо

Ц&Р С1ШЕ0Н-СИНИШ5. НЕМА ПДЛЕОЛОГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА НАИИСАО РАДОСЛАВ АГАТ0Н0ВИ"ћ (Са једном земљоииспом кЏртом) (НАГРДДНЛА ОПШТИИА БЕОГРАДОКА ДРУГОМ ВИДОВДАНОКОМ НАГРАДОМ) МОТО: „Ргаесцшшп тшшз ашгаИнт геог, пе уц'ћ!(:е$ кНеапШг, иЦие ргауга <НсШ ♦'асМзчие ех роаЈепШе е( јпГат!;! те1из бИ." ТасИ., Апп. Ш). Ш., еар. 65 —зн#-нс11. РсФење Сикишкно; — Последице његовога рођеЊ а; — Где је гкивео и васпктавао се Синиша посл асирти свога оца до 1347;? г. — Даље последице његова »зизљења. (НАСТЛВАК) За тим, цар Душан никако није могао називати своју кћер: ,,'лоаХа&а'' , или ^ тјуСга ЕеоЗгад. пошто ти изрази приличе само

рисављевић учитељ и , Г осиф Здравковић бакалин. в, За цркву Вазнесенску: Т>ока Бранковић иензионер, . I >уба Марковић чинов. Управе Фондова, Живан Иоваковић пензион., Јован Јелкић приватијер, Благоје Ајдуковић трговац, Коста Симић ншедитер, Марко Ђорђевић пензионер. Јован Христић приватијер, Миленко СтеФановић трговац! Јован Обрадовић трговац. Да се на исти начин кандидују лица за чланове одбора и за цркву Саборну, на поднес\ т одбору на одобрење. XIV. | Председник износи сдбору на решење молбу Читаонице Београдске, којом моли, да је општина београдска ослободи св« до сада неплаћене кирије за стан у коме се налази, као и да остаје и даље у овом са дањем стану и да за то не плаћа никакву кирију, докле год не подигне себи нов стан за се или се како другојачије не преуреди. По прочитању ове молбе АБр. 1254 одбор је одлучио, прима се у начелу молба читаоннце Београдске с тим да суд поднесе одбору ранија акта о томе са изве штајем, те да би одбор могао донети своје коначно решење.

СТЕЧАЈ за марвеног лекара Суду ошнтине вар. Београда нотребан је још један мар. лекар са годишњом платом од 2000 динара. Поред плате имаће и приватних зарада од препеда стоке и т. д. Који су во.вни да се приме овог места, нека се обрате суду опгатинском са потребним документима најда.т>е до 10. априла 1893. године. Од суда опгатине вар. Београда АБр. 12111. 13. марта 18!ЈЗ. године у Београду.

жени срнскога краља, а никако кБе]>и краљевој. Могућно је врло лако, као што мисли г. Т. Флорински 1 ), да оне хрисовуље у менеке јском манастиру никако и не нрипадају Дугаану, већ „првоме загатитнику манастира, императору Андронику старијем", и да крад 5 ица она о којој је реч у поменутим хрисовуљама, „није никоја друга. до несрећна кћи Андроника старијег, жена краља српскога Милутина" — Снмонида. Што се тиче питања, у коме се г. Срећкови]1 и Руварац разилазе да ли је Тео дора-Јевдокија кћи Стевана Дечанскога од прве или од друге жене, ми се за сада, немајући неноередних тачних података, да ј прећемо на страну једнога или другога историка, иридружујемо мигаљењу г. Сре1>ковића: д.а је Јевдокија кЛи Дечамскога, од друге жене његове, Марије. Налазимо, да је мипгљење г. Панте коректније, ирво с тога; гато сумњамо, да би се могло доказати, да је мати, краљица СтеФанова. Теодора, надела своје име кћери својој , како би морало изаћи, ако би се усвојило мигаљење г. Руварца; већ пре мислимо, да је по жељи очевој, његовој кћери од друге жене наденуто име његове прве жене. Теодора, као М „Јужн. Славјане" II. 119.

П03И8 НА ЗБОР На тре^и дан Ускрса, 30. ов. м у 9 часова пре подне, држаће се у Крал>евој пивари главни годигањи збор чланова Београдске савезне стрељачке дружине. Дневни ред : 1. Читање извегатаја за прогалу год.; 2. Одрећивање годигањег улога за редовне чланове у 1893. години ; 3. Регаавање о изменама или донунама друж. правила, но предлозима; 4. Бирање управе за 1893.; 5. Бирање три контролора за преглед рачуна Умољавају се члановн. да изволе у гато нећем броју до1|И на збор. Београд. 22. марта 189Л послово))а, Арса Ж. Илић 3а предсе пиЈ:а— потпредс°даик беогр. еав. стрел,. друж. Мил. П. Живкови^

П ? 0 Г Л А С Одбора за прославу четиристогодишњкце Ободске штампарије. Ове 1893-ће године навргаују се четири вијека од како је изашла ирва од до сад познатијех књига из Ободске гатампарије на Ријеци Црнојевића. Садагања Црна Рора, нагаљедница Зете, доскорагањи усамљенн борац за цијело Срп ство, дужна је да свечано прослави овај догађај, који је тако значајан не само за Српски народ, него и за остало Словенство. Схваћајући ту свету дужност своју, Црна Рора 1)с но вол>и 11>еговог Височанства Свога Господара Кн>аза Николе про • славити четиристогодишњицу тога тако знаменитога догађаја овога .љета, према својим скромним среетвима, а по народном обичају, отворивгаи на те свечане дане своју за успомену на његову добру жену, с којом је без сумње срећно живео, као гато и дан данас код нае има многобројних таких иримера Друго с тога: пгто ни сам г. Руварац није себи доследан, кад говори и пигае о Јевдокији. Јер године 1^68. у „Матици" пигае г. Руварац: ,,....да је Ст. Дечански другу кћер своју по имену Теодору (а то је ова иста Теодора-Јевдокнја) удао за Војина „мила зета српског цар Стјепана", н да с тога Милога Војновић у песмама зове Дугаана ујаком, а цар Урош у листини кнеза Војислава сина Војннова „братом царства му."') А о тој истој Јевдокији пигае године 1888. у своме „Кнезу Лазару". и не узимајући нигата на ум своје старије мигаљење, да је она удата, за севастократора Дејана , а а,а је заВо.јином била треКа кћи кра.г>а Дечанскога, за коју не знају ни родослови манасгирски, нити иак историци досадагањи"); и за коју би он хтео, да је најстарија кћи Дечанскога. Па и сам Данило, као да је на страни г. Срећковића. Јер, иричајуКи о звечанској катастроФИ „кад је Душан опколио Неродимље, а краљ утекао са неком малом властелом у Летрч, к ') „Матица" за год. 1868 стр 435. -) „0 Кнезу Лазару" 1()7. а 131.