Beogradske opštinske novine

БРОЈ 1:5.

ГОДИНА XI.

ку! 1 у са хљебом и сољу гостнма из свијех крајева Српства и Словенства, као и сваконе другоме инородноме иријатељу своме. Потписани приређивачки одбор овијем јавља ту одлуку свијема, који бп по својим симпатијама према овоме културноме догаЦју жељели учествовати у тој прослави с нама аајсдно. Изабравши за прославу .љетно доба, ми Схмо ваумилу да је приредимо у мјеседу јулу, кад и људи везани службом имају одмора и доколице. Ирема томе одбор ће доцније одредити дан п у исто доба саопКити нрограм светковине. А за сада се ограничавамо на овом општем обавјештењу и кажемо само: „Ко до1>е, биће нам мио гост добро дошао,,. Цетиње , 1. марта 1893. Одбор ЗА ПРОСЛАВУ ЧЕТИРИСТОГОДИШЊИЦЕ ОГ.ОДСКЕ ШТАМПДI'И.ТЕ

IV. БАНРЕДНИ САСТАНАК О Д И 0 Р А 0 II ш т и II Е Б Е 0 Г РА Д С К Е (по срекограф. брлешкама) Дгжан 29. Јануара 1893. године I ГредседавајуЈш члан М. Јовановић. Пошто има довољан број за решавање отварам седницу. Прво да се прочита записник прошле седнице. Секретар чита. Предсвдник. — Имали ко шта да нримети на записник ? (Нема). На реду је, да се прочита писмо Државног Савета, који на наше противразлоге одобрава буџет за ноКне стражаре. Секретар чита писмо. (Прима се к знању). Председник. Има једна молба жене пок. Јов. Манаковића б. Официра, која моли општину, да је о оиштинском тротнку пошље у Загреб да учи бабичлук. (вичу да се чита молба). Секретар чита. додаје: „и ту же вк двор'к свонмк оставил подружие (жену) сво1б благочкстивоунг кралицоу и с к ч е д К1 с в о и м и." 1 ) А та „чеда" не могу бити никоја друга, до Синиша и сестра му Теодора-Јевдокија. Остаје нам да расправимо још најважније питање, које нас је и нагнало, да, пре. него што на њега пређемо, расправимо ова ситнија; а то је: кад се родио Синиша ? Ми ве1) знамо, да је Синиша син краља Ст. Дечанскога, а студенички -летопис нам јонг казује и од које је жене Стеа>анове ро1>ен. Такав смисао да.ју и остали наши и старији и млађи летописи, а норед њих и сви историчари и наши и страни. Само бисмо се могли запитати: је ли Синиша прворођенче СтеФана и Марије ? Данило, видели смо горе, спомиње само „чеда," ме1>у коју без сумње рачуна и Синигау; али се из н.еговнх речи ве види: је ли Синиша најстарије дете Сте<1>ана и Марије. 1)и Сап§ - е нам пак вели само: „ех а11ега (»еШсе!, пхоге) уего паЛ еИаш аНсрго* ГЉегЈ, т сцт П ттш 3]'ш'8саии8, ЗГшоп, Сап^асгжепо (НсПт«." 3 ) Одавде се такође не види, оно што ми хо • ') У кориет тога мишљења говори и Г)и СапјЈе Т"ит. (ЈаГш. § 1ЛХ. р. 59,—60. *) Ва Сапјге, „Гат. (Та1т, в § МХ. р. 59 — 60.

Мих. ПавловиИ. Заслужује да јој се то учини, (и други вичу> заиста треба и заслужује). Питање је сада колико месечно да јој се издаје. Мил. X. ДиниЛ. Нека јој се даје 120 динара месечно, може се скромно живети у Загребу. (Нрима се). Председиик, За ово немамо нарочиту партију буџета, мислим, да јој се издаје из опште партије непредвиђених трошкова. А. СтевановиЛ. — Овде је решено колико ће јој се давати месечно издржавање, али треба и то решити за колико времена; нека се још томе дода: да јој се даје издржавање за шест месеци. Председник. Примате ли да јој се даје издржавање за 6 месеци? ( Примамо).Објављујем, да је решено за 6 месеци. Сад је на реду, господо. извештај о куп.т,еној железници Карамарковића. Вама је веК познато, да је ова жељезница под прошлом општпнском управом купљена, и за коју је и положена извесна сума новаца у готову а нептто нак у боновимаСуд општински по тој ствари иаредио је члану суда г. Кости Симићу, да проштудира сва акта о куповини те железнице, па да о свему поднесе одбору реФерат, за то н ка г. Симић изволи прочитати свој реФераг. СџмиИ. Чита. Пошто је завршио свој реФераг рвче: ово је све, што сам ја из акта о тој куповини могао извести. (Питају председника: је ли општина имала права по закону, да издаје бонове ?). Пред. II. ТатиК. Наиг трговачки закон их не признаје. он не говори нигде о њима, незна за њих. У нашем трговачком закону има гтомена и наређен.а о меницама. У осталом, како се у оно време знало и тумачило, онако се и радило. Главно је, да је Карамарковић доиста продао своју робу општјгни , и сад што г. СимиЈ) не признаје ћемо. Ну Пејачевић изреком вели: „...ех гј гта (Матча РаГео1одтпа) « гт <1 ј јт сГ е бппеопеш рго^епш! 1 ), одакле се види, да је Синиша ирвороЏнче Дечанскога и Марије. А тако мисле и сви данашњи наши и страни историчари. С тога се мн око тога иитања нећемо дуже ни задржавати, већ ћемо ирећи да одредимо само годину његова рођења. Ма да, колико је нама досле иознато, нигде не нађосмо забележену годину Синишина рођења, и ако на ирггмер наши летониси бележе и годину рођења његова брата Дунгана (само погрешну 2 ), ипак, знајући да се Сте.Фан Дечански венчао са Маријом 1325. године, и да је Синиша прворођснче њихово, ми можемо слободно закључити: да се Синиша родио на годину дана после свадбе, а то је 1826. %одине у или најдаље у иочетку 1827. годиие. И кад је 1347. године од свог брата Душана добио деспотат у Етолији и Акарнанији, извесно је могао имати двадесет година. Његова сестра, пак Теодора, доцнија калуђерица Јевдокија, родила се по свој прилици на годину дана, или две после њега, 1328. или 1329. Јер кад се 'Ј НшГопа 8е)'ујае 265. 2 Агк1г Ш. 13.— Гдасник с.рп. уч. др. 53 , стр. 62.

акта те продаје, ја држим да пређемо преко тога сада на ово питап.е: да ли ми имамо обвсзе на сирам г. КарамарковиИа, или немамо ? Пређашња управа, која је била, она је била власна, да купује материјал, и она га је купила. Сад је питеп.е, хоћетели ви господо, да мп то подвргнемо некој комисији иа преглед, па да она то нзвиди^ па ако би се могло нешто јевтиније узети. У осталом, ја вас молим, будите добри, да саслушамо г. Селесковића, чије се име спомиње у реФерату. СелесковиИ. — Молим васгосподо, само да вам кажем пре но што пређем на сам предмет, да сам веома био изненађен, с тога, што је већ та.ј предмет изнет пред одбор о чему ја неби нипгга знао, да ме г. председник није тек пре 1. сата изволеоизвестити. Кад је већ ова ствар изашла пред вас, господо, као највшни суд у овој општини, дозволите ми да кажем, коју реч у моју одбрану јер у овом извешћу које је г. Симић изволео изнети, ја сам управо оптужен. Ја вас господо молим да ме изволите саслушати, н колико је тамо бачена извесна љага на мене, ја ћу покушати да је са мене избриигем. Ви сте на сваки начин запамтили ток радње око набавке жел.еззнице ове какав је био пре мог доласка, јер мој долазак датира са првим мајем. прошле године, а то је дело покренуто јонг раније. Уираво ја сам затекао већ све погођено унапред са ј \ Карамарковићем и да је већ комисија изашла на лице места и тамо видела, каква је жел.езница и материјал. Мене нису питаии, нитн тражили савета, требали ту жељезницу купити, т. ј. нису ми за то тражили савета да дам, него просто мој је задатак био да реФеришем стап.е жељезнице и материјала по поднетим актама. Мене дакле нико није питао да ли треба или не купити железницу, већ су менн предата акта о куповики те жељезнице на увиђај, те да реФеришем стање удала за севастократора Дејана годиие 1346. или 1347., како мисли г. Срећковић, могла је имати око деветнаеет лета. Ну рођење Сннишино, и његово васпитавање на двору свога оца, краља Дечанскога било је од замашних иоследица, не само по њега самог и по судбину оца и матере му, ве1> и по дал.у судбину и живот српске краљевине. На четири године после Спнишиног рођења 28. Јула 1330. године, догодила, се код Велбужда, данагнњег 'Кустендила, она знаменита битка између два словенска владаоца, српскога краља Стевана Дечанскога, и бугарског цара Михаила. Га битка пак, и ако је испала у корист С!рба, — Ј е Р Ј е У њ0 .ј платно главом и сам цар бугарски, — била је непосредног утецаја на најскорији, врло важан догађај, који се десио у Србији. На годину дана после те битке. 1331. месеца септембра 1 ) „пред малу Госпођу," у Ср г )ији се деси преврат, у коме Душан збаци са престола свог оца, а сам се венча :;а краља 8. еептембра. 2 ) Зашто је Душан устао на свога оца бапг у време, ') Срећкови!.а „Иет. СрСа" 11. р. 339. — Рајић Пемањи!.)), IV. р. 194. ~) 11))(1.