Beogradske opštinske novine

ГОДПНА XI

ла вам кажем своје мшдљење, држим да 3 тачку пајтеже можемо решитн, и да за њу неће бити довољна једна седница. Сад да свршимо другу ствар, Што се тиче ње, ја не могу говорити у оном правцу како су говори.ш г. Селесковић и г. Капетановић, али могу да питам: како се радилопри примању људи за досадашње радове. Ком је то до сад било остав .Бено, да ли председнику нли управи, или Је долазило да одбор о томе реши, Ако ће опет доћи да рефава одбор, опда не бих бпо мишљсња да г. управник скупља сав тај да речем лични материјал. С тога молим да ми се каже како је до сад рађено и како се мисли да се даље ради. То би требало знати. Председгтк — Све техпичко особље ио за ■кон^ о оиштинама мора имати квалификацију, а одбор га прима Љ. ЈовановиА — Дакле онда ово што је рекао г. Капетановнћ то је једна жеља његова. Ја мислим да ми са свим можемо усвојити ову другу тачку. М. КаиетаповиЦ — Ту стоји да се оделење овласти да може ангажовати, и ја хоћу да се осигурам у напред Љ. Јовановип — Ја сам за то и питао и по закону то не може да буде. М, КаиетановиИ —■ Ја сам хтео у напред да се осигурам. К. ГлавУниГх — Овде се мислп да се грађевинском оделењу оставе што одрегаеније руке да не мора да чека ио две недеље док се састапе одбор да реаш хоће ли нримити једног инжињера пли не. Нешто слично мн сло имали при грађењ.у водовода; образована је нарочита ■ комисија којој су дата извесна права. и та је комисија с р\ковањем радова имала да апгажује извесно особље сама, а извесно с одбором. Дакле овде се хтело да се даду одрешене руке грађевинском оделењу да не мора да чека по 15 дапа и 3 недеље. — Г. Капетановић је покренуо то питање хоће ли да се оставе одрешене руке грађевинском оделењу да оно ангажује потребни персонал, или ће да се урадн др\ кче. Кад јекомисија оваки предлог учннила, она је сама мислила да граћевинско оделење мораће апгажоватп једног човека који је већ вршио овакве нослове, јер ће тај имати да буде непосредни

падзорник при изради пројеката а управник грађевинског оделења он је врховни надзорник. Молим вас да свршимо ово да се не бавимо више око ове тачке. Ф. Васиљевип — Г, Селесковић тражп да се одобри грађевинском оделењу ово. Ја бих ово одобрио, па он нбка води б^игу и набавља људе какви њему требају. Председџик — Па добро господо; предложите редакцију Љуб. ЈовановиК — Нека се дода; од којих бар Једно, које је практички радило на овим пословима (Чује се: усвајамо). Председник — Усвајате ли (Усвајамо). Изполте чути трећу тачку (чита). Др-Марко Ј1еко — Г. Капетановић папоменуо је да би умесно билз запитати и санитетски савет да ли каналску нечистоћу можемо спровестп и у Саву или не. Против тог предлога не бих имао иишта; али њиме не би смо могли постићи оно iii то г. Капетановић жели, а то је да нас канализација стане јевтиније Санитетски савет решаваће према подацима које је и комисија имало. Ја се само бојим да санитетски савет не потражи нешто више, јер су лекари увеч строжији од техничара. Али на послетку да би избегли пребацивања да у овом важном питању писмо хтели до чујемо мишљење наших лекара добро би било да се обратимо главн. сан. савету или лекарском другатву, с молбом да нам у што краћем року одговори, пошто се само на то чека па да се приступп раду К. ГлавиниК — Г. Леко је, чини 'ми се, рђаво разумео г. Капетановића. Ја сам га разумео: да је он свој предлог изнео за то: да нам се после не би чиниле замерке што нисмо питали саннт, савет а не за то што се нада, да ће одговор санит. савета бити такав да ће нас канализација јевтпније статч. Ми истина, имамо и овде у нашој среднни л.екаре, и опи су, чини ми се, и чланови санптстског савета, а, сем тога у ранијој комисији бно је и г. Др-Пачу, који није хрђав хигијеничар, и ми смо заједно с њима претресалп ово питање, али, и поред тога, ја нећу да дам повода никому да нам пребацује да навалице нисмо хтели да тражимо о овој ствари и мишљење глав санит. савета. Санитетски савет је н надлежап за оваква питања, па ће, можда, и сам покренути г. мпнистра унутрашњих дела да пита: како опгатина може

Октобра 13. поставе се обе стране у бојну Јхиннју. Батори иоотави на лево крило Сасе, на десно Сикуле, иза љих Влахе, а иза њих Србе и Угре. Сам иак са оклоиницима иостави се у центруму своје војске. По одслужењу службе божје отночне се борба у један истн мах с обе стране. Испрва лево и десно крило Баторијево би потиснуто, ред се поремети. Баторије летп с једне на другу страну, да поврати ред, изгуби већ два коња под собом, али и сам најзад, савладан добивецим ранама (6), стропошта се на земљу. Већ је изгледало, да је откуцао последњи час Хришћанима, када се у тренутку највеКе опасности, појави непобедни херој српски кнез Павле, са својнм јунацима, завитлавши се на већ бесне, од тренутнс победе, Турке, беснећи осветом као Фурија на непријатеља Хришћанству. Правећи пред собом широке пролазе, обарајући Турке обема рукама и на једну и на другу страну; кнез Павао. виче на разбојишту: — Батори, брате, где си ? Јави мн се, ако си жив; ево сам ти дошао на избављење твоје и отаџбине наше. да га пошље кући, јер ее чује, да је Турчцн у Ердел.у, по имену Ади-бег, па да тамо буде у шјсди са Шшдом Кивижијом. П тако и буде. Јакшић оде са својом четом кући.« (Серб. летоиис за 1858. г. ч. II. стр. 15 — 16.)

Снажни глас јунаков, у сред оне силне звеке ратнога оружја, јаука и лелека рањеника с обе стране, п])Одре до ушију већ полумртвога Баторија: — Ево ме, друже, и брате мој Павле, ево ме још жива; браии брате краљевство, брани отаџбиау и штити веру нашу. Ово је, вели Рајић, толико усхитило кнеза Павла, да се као љути тигар на ново баци на онај остатак разбијене турске војске, коју тако дотуче, да је веома мало весника отишло с бојног иоља, да Мусломанима приповеда невиђено чудо српскога јунаштва: да се Срби у оеветничкој борби боре и са два мача. На 30000 турских лешина биле су сведоком славне победе Орба. Једва је умакао сам Алибег, и то прерушен у просто во.јничко одело. Од Хришћана пало је у том боју око 8 0; 0 Мађара, 2 000 Саксонаца и ВлаХа, што се првим поразом бешс потопило у води.(') Овом пободом стекао је кн& Павао себи бесмртна гласа, као јунак над свима

овакав гшсао да ради а да о томе не тражи и мишљење санит. савета. Али, ми треба да управимо санит. савету прецизна питања, на која да нам да одговор; јеу не желим да нам он претреса иитања чисто техничка. Кад даклебудемо слали ово њему, треба да се прецизира и каже тачно на коЈа питања треба да нам одговори а та су питања, по моме мишљењу: 1.) Може ли се каналска нечистоћа спровести и у Саву н 2) који материјал треба употребити за канале. Ја држим, да ова два питања имамо да ставимо, па ако не будемо задовољни с његовим мишљењем, онда да се обратимо и лекарском друштву. Био бих мишљења као и Капетановић, да се то учини пре него што се приступи изради детаљногпроЈекта и да замолимо: да нам се у што краћем року одговори (Одобравање). Др-Марко Леко — Само хоћу да се оградим од навода да иисам разумео г. Капетановића. Ја сам га д бро разумео, пошто сам се с њим пре тога о томе и приватно разговарао. Р. ДраговиД, — Треба ова ствар дасеупути санитетском савету, и нарочито да питамо може ли вода и у Саву да се упути или не. Кад су ире говорили да не може било је о тога што се рекло да ћемо воду за водоводе узимати из Саве. Данас је стање ствари промењено. Ф. ВасиљевиК — И ја сам то хтео да кажем. Нека се каже како данас немамо потребе да упогребљавамо савску воду за пиће. Ако је због КЈпања онда нека илиџа буде тамо горе, М. КаиетановиЛ — Ми дакле господо морамо да питамо санитетскп савет и мени је жао што то до сад н.ије учињено. Јане могу пристати да се приступа изради док санитетски савет не да реч. И за водовод смо шгга.ш па ипак и поред тога доцније су писали по повинама и што јесте и што није. ДоцниЈе то ие^е моћи да се учиии кад кажемо да смо питали санитетски савст. Надам се да ни он неће иишта друго рећн до оно п1то смо и ми рекли. Треба чисто да се питаможе ли и у Саву или само у Дунав. Ако буде прво онда ћеи пројект бити јеФтинији. Из одговора саветског добићемо одговор и о економској страни ове ствари. Нисам за то да се пита и за материјал. М. ЈовановиИ — Г. Главинић је лепо покренуо друго питање: да се том приликом пита и односио матери.јала. На сваки начин да| са

(1) На,.тт ег т. Ј. : везсћ. (1. озт. Кејсћев, В. I. 8. 548—549. —■ Рајић Истор. Сербов. итд. св. III. стр. 29.2—294. — Е п ј ; еД у. Н. Ј. : А11§'. ~\Уе1Шз1;оНе, В. III. одсек Сгевсћ. V. Звгпвп, 8. 432. -- Ј о п ц п 1 е г е: Шз*. <1е 1' етрћ-е оШтап, р. 179. — 1 ј о и 1 8 -1, е % е г: с1е Г Аи1г.-Ноп§пе, р. 233. (самсЈ погр.ешно да је то би.то 1480. год.) — Иовавовић С т.: Иоеледн.и Вранковићи, етр. 64—65.

јунацима онога доба. Угарски писци толико га славе, да причају о њему читаве гатке и приче. Тако веле: Пошто се сврши битка, скуие се сви поглавари, са целом војском, и договоре се, да ту на мртвим турским телесима заједнички вечерају. Поставе трпезу и носедају у наоколо на мртвеТурке. Кад се понапију вина, скоче, ухвате се у коло, и стану сви играти и јуначке песме певати. На један пут скочи кнез Павао, дохвати зубима једнога мртвога Турчина, а друга два у обе руке, стане се с њима тако лако и гипко окретати, да је јачином свога тела све присутне задивио.(') Сутра дан, да би увеличали погреб Баторија, који умре у крилу победе, направи Павао од мртвих турских леишна читаве пирамиде, запали их, а остале турске заробљенике посече на гробу БаторијСву. Цео хришћански свет сматраоје ову победу као врло значајну добит за хришћанску ствар. Ераљ Матија наредио је, да се по целој краљевини чине у славу Бога свечана благодарен.а. (НАСТДВИ^Е ОЕ)

(1) За ову битку везу.је се и она ВонФинијева прича, да. је К1168 Иавао секао Турке двама мачевима.