Beogradske opštinske novine

ГОДШТА XI

- 152 —

БРОЈ 34

Милан КаиетановиИ — Мепи није познато, господо, да ли је г Смрекер извршио какву канализацију вароши, и молио бих г. Оелесковнћа, да ме о томо обавестн. Тоша Селесковиб — Извините г. Каиетановићу, ни мепи то није познато. Еоста ГлавџниГг — И мени, као члану ове комисије, нијо познато, да ли ,је г. Смрекер из вршио какву канализацију вароши али ми се чини, да ниЈе. Пројект Хобрехтов, он јс двтаљан, и у њему се помиње највећи део ствари, које ће се извршити код наше канализације, а код г. Смрекера главна је сама идеја, како треба нечистота да с е изпесе из вароши; па је комисија нашла, да је предлог г. Смрекера у томе бољи. Г Хобрехт у љеговом лрограму обзирао се је више на економску страну, да је извршење канализације што јевтиније; он је хтео да нечистоту из једног дела вароши спроведе у Саву, а из другог дела вароши у Дунав Разуме се. тако избапивање печистоте из вароши јевтиније је, али здравствени разлози говоре, да сва нечистота. из вароши треба да се одведе у Дунав У томе јо, дакле, разлпка измеђ^ та два геиерална пројекта. Пројект г. Хобрехтов, може се у млогоме сматрати као детаљан и он ће, у главноме, и послужити за израду детаљнога пројекта, с тога може и отпасти бојазап г. Капетановића, што г. Смрекер није извршио канализацију вароши, јер је нама главно пројект г. Хобрехта, који је итршио канализацију у Бердину и признат као капацитет у овоме послу. Ја мислим да нећемо погрешити ако усвојимо прв^.х ових шест тачак& бвз дЕљв деоате, & слд остајо дн овл&с тимо грађевмнско одел>ење општинско, д& изради пројект и програм за извршен.е, а о броју < потребних лица з<х извршенЈв, ту ми но* можемо ништа казати ни прецизирати, јер то зависи од послова, који ће требати да се изврше, па их може бити два, три, четири ,или више. Милан КаиетановиЛ — Нисам ја питао за број потребних лица, него је мене више квалитативна страна тих лица интересовала, Г. Селес ковић рекао ,је да ми не можемо да узмемо лица, као што су Хобрехт и Смрекер, али ја не знам, да ли би ми имали својих људи за тај чосао. Међу тим, ја не знам, да ли је г. Смрекер из радио какву канализацију, али ми изгледа, да он овакав посао није нигде радио, јер се у она-

ром од 26. јануара, да им уступе Скадар уз друге повољне услове. .Вели се, да су они тада с Мусломанима уговорили и неки савез, коме су се и сами Турци подругљиво смејали: „1ев сМепа сои1:ге 1ев рогез еГ 1е» рогев сошго 1ез с1пеп8."0 Ово ново изненађење узбуни онда цео хршпћански свет, а највише самога краља Матију, који је томе свему био узрок, ратујући са ХришКанима на север, а остављајуКи Млечане саме у борби са над • моћиијим непријатељем. С тога он похита да закључи с Фридрихом мир, па се врати у Будим, где сазове нови сабор, радн договора о одбрани противу Турака, а сада и њихових савезника Млечана. Међутим Турци оспу сада своје стреле на Угарску. Њихови иљачкаши већ су августа месеца исте (1479.) год. прелетали преко Хрватске у унутрашњост аустријских земаља, робећи и палећи до мнле В0 .ЉС, све што им до руке дође. Краљ Матија да опере свој образ, који окаља бескорисним ратовима са хришћанским владаоцима, реши се на одсудну борбу с Турцима. Подели своју војску на два дела, ирема томе, како су и Турци сада удешавали своју ОФанзиву. Како ће проћи са иоходом својим иа Босну, видећемо (V) Ј о п (Ј п 1 е г е : Шв4и>1хв ЛеГетрЈге оМотап, р. 178.

ко детаљну израду пројекта као г. Хобрехт, није ни упуштао, већ је почео Да пдеалише тражећи да се сви канали само у Дунав изливају. Дакле ове две тачке тесно су везане још са нечим, а то је са мишл ењем санитетског савета, јер санитетски савет треба да да одсудно своју реч о одвођењу нечистоте, пошто је то чисто игијепска ствар. Дакле, пре него што би се прнступило изради овога посла, треба затражити н мишљење санитетског савета, како нам се пе би иосле пребацивало, као што је то већ раније бивало; јер ако санитетски савет да своје мишљење: да со нечистота из извесног дела вароши може одвести у Саву, онда ће овај посао јевтиније коштати, а ако се сви канали морају сливати у Дунав, онда ће поскупети. Односно квалитативне стране лица, која имају да изврше овпј програм, ја сам напоменуо, да се не закачињемо за доиоротце, којих најмање имамо у инжињерској струци. Ми »,емо дакле морати да имамо људи, којп су овај посао радили, а не да овој посао поверавамо грађевинском одељењу општнне, јер ту немамо таквих лица. Исткна ја пмам веру у г Селесковића, али он неће моћи да радп на овоме послу, јер јс његова дужност да мотри, да ли се ови послови тачно извршују. Ја дакле тражим да се узме г. Хобрехт или други који ка.пацитет да даје обавештења, а не никако л>уди, који нису овај по сао радили, иа да се тек сад уче у овоме послу. Гоша С елесковиИ — Ја сам слободан пешто да приметим на жеље г. Капетановића, прво, односно предлога његовог. да тај пројект иде санитетском савету. Та је ствар била већ једном у санитетском савегу, и они су дали своЈе мишљење да треба нечистоту одводитп у Дунав. А сем тога у комисији, која је ту ствар разсматрала, била су и три лекара, који су то пи тање решили; и кад је та комисија у начелу решила, да се нечистота мора одводити у Дунав, шта онда даље имамо ми да тражимо, већ једино да усвојпмо то нихово мишљење. Односно предлога г Каиетановићевог, да се за ту ствлр ангажују странци, ја бих имао да кажем, да ми већ имамо све податке , који нам инжињери стринцп могу дати за извршење тога посла, те нам према томе пе требају пикаква даља обавештења; а само се по себи ра

на другом месту, а сад да видимо: куда ће она турска војска, која се код Смедерева у то доба скупљаше ? До иочетка октобра (1479.) беше по заповести султановој код Смедерева на окупу до 40 000 турске војске.( ] ) Циљ је био Ердељ. Њени главни команданти беху она нама позната два брата Михалогли-Али-бег и Искендер, чувени још и по својим пљачкашким походима у Крањску и Фриолију. Уз њих се налажаху и сииови Евреносови, Хасан-бег и Исак-бег, и син Бали-бега Малкоцовића, сви чувени турски пљачкапш. Сви су они хтели да буду врховни команданти, не покоравајући се један другоме. "То нејединство у команди и би узроком, да снага, ове иначе силне војске, јако ослабн. Прешавши Дунав сниже Смедерева, турске хорде разлију се по своме обичају но ердељским селима, жуде!ш за пљачком. Храбрп трансилвански војвода Стефан Батори очекиваше их код Сас-Вароиш (Кењер-мезе = хлебно поље), у намери да их при повратку њихову онако претоварене нленом, сагна у кланац Црвена кула. одакле ће се једва ко жив спасти. У (1) Не елажу се сви наши извори о броју ове војеке. Наштег по БШ^оза-у наводи 3 00 000. по Бонфцниј.у и Одаху 60 000, а но турским изворима 30 000. Он је узео средину 40 000, коју смо и ми одатле узели.

зуме, да се за тај посао морају узети стручњаци с тога не треба овде изрично помнњати да се морају употребитп странцп за извршење овогп посла. А што се у извештају цомиње да се за овај посао употребе паши људн, ја држпм да то одбор треба и мора да усвоји, јер мп морамо наше људе да образујемо у том послу за доцније одржавање канализације, те с тога овај посао и треба да се повери грађевинском одељењу и њему оставити право да за тај посао ангажује персонал. Милан ЕаиетановиЛ — И ја сам, господо, техничар, али ми није познато, да ми имамо нашпх л.уди којн су овај посао радили; мећу тим и ја бих волео да ми имамо паших стручних људи за тај посао, ал.ч шта ћемо, кад су на жалост, капацитети све странци! Ми имамо овде сад једап про.јект о канализацији, и ми га не можемо поверити нашим техничарима, да га они изврше јер је то за њих са свим нова ствар, а шта се г. Селесковића тиче, као што рекох, он нс може на томе послу радити, већ ће једипо подити контролу свнх послова; међу тим, нама је потребаи човек, на кога ће пасти морална одговорност за израду ових пословл, а ми таквог нашег човека немамо. Што г. Ссческовић рече, да је ова ствар већ била пред санитетским саветом, то мени није познато, али акО је тако, онда је то требало у извештају да се каже. Што г. Селесковић вели, да су у комиеији била трп лекара, то није разлог, даР ова ствар пе треба да иде санитетском савету, јер је ово чисто игијепско питаље. дакле питање које треба игијеничари да третирају. Међу тим поменута господа доктори јесу доктори медецине, а. нису и струши хигијеничари па с тога држим да би ово ичтање свакако требало претходно послати на решење сапитетском савету, те да он да своје мишљење о томе, како нам се не би доцнпје н иутем штампе и приватно пребацивало, да смо неправилно радили. Љ0а ЈовановиК — Г. Капетановић је мало незгодно унео у ток дебате разговор о слнптетском савету. М. КаиетановиЛ — Без тога не може да се изради детал.ни пројект. Љ. ЈовановиК — Може. О томе се говори у 3 тачкс. Овде се говорн ко ће израдитп а 3 тачка позива се на све ове напред. Ако хоћете

помоћ му беху доши п Срби из Баната и Гор. Срема, прд својпм војводама Павлом Бранковићем, гроФОм темишварскпм и Јакшићем, којије сам под собом имао око 900 Срба коњаника.('), (1) II о н Т> о р 1, е Сремац у својој кн,изи • „3) е геб'П1 НипвагЈУв р вг «11сГо-пе" напОмнње, да је ЈакппгК био нре овога ири онеадп Беча, на га краљ Матнја пОсдао у Ердељ. »Један између ненријатеља, врло разглашени немачки јупак, додијао је Мађарима оружан на кољу. Нико га не емеђаше дочекати, еамо га гледаху, многе нокоре чињаше од Мађара. Краљ се ражљути и рече : „Ко је тај јунак, да ми надбије овога лопова, таки бнх му поклонио град један са евима ириходима." IIа то стане пред љега један војник Рац, Димитрије Јакшић : „Ако ми дадеш краљу, шТо си казао, ја ћу иокушати с њиме." Краљ даде. руке своје у руке Дим. Јакшаћа. Димитрије « војницима својим спреми се за битку, како најбол.е може. Други дан иемачки војник изађе, на бечку каџију .и ночне лрзновено свога коља заигравати, јаве Днм. Јакшићу, да је немачки војник већ изашао на мејдан. Онда. Рац овај екочи на коња са евојом дружпном и рекне својим војницима : „Иравп еве шцч. вбјници моји, дајте ми само, да узмем у деенпцу мач мој, одмах ћете видети моје дивно војевап.е, борећи ее сам самцит одважно с његовом четом." Тако и учине. А кад уз.ме ма,ч у своју деепицу, удар.и један нут и одмах |а евали на зем.љу. Ади је Немац био сав у оклопу, и Јакшић узме стражн.у половину сам у своје руке, па је баци нред краља у чадору. Краљ, кад то виде, дивио се врло, како је рацки војник тако свој посао свршио с разглашеннм немачким војнпком. Краљ рече жалостиво: „А што си га погубио V Боље да си ми га жива довео, да га у мојој земљи храним и негујем, због његова славна јунаштва." И крал, исиуни обећап.е, ноклони му град К о р о ћ. Рац војиик, иидећи краља ожалошћена због немачког војника, рекне крал>у у очи: „Добро гледај краљу, сама себе; а ко ћ е ш д а е, с б и ј е м о, а о н о д а с е б и ј е м о, а а к о нсћсш, н у ш т а ј н а с до),авог а." Краљ чувши војникову дрекост и слободу, ногледа у ма^ареке великаше и рекне: „Шта да радимо с њиме ?" А они цу световаше,