Beogradske opštinske novine
1.143
Г0Д1ЈНА Хх.
ОПШТИНСКЕ ЛИДИТАЦИЈЕ Пошто суд оишшие Београдске није одобрио држагу лицитацају за давање иод закуп права продаје пржене и туцане каФеу реону опшгине Београдске, због мале изишавше цене, — то ће рачуноводство истог суда, држати другу лицитацију на дан 29 овог месеца од 2—б сахати по подне у својој канцеларији за давање овог права под закун. Кауцију полажу српски грађапи 600 дин. а страни дупло. Погодбе о овоме закупу могу се видетп сваког радног дана у каицеларији рачуноводства. Ко жела ово право узети под закуп, нека означеног дана дође и лицитира СБр. 16878 — Од суда општине града Београда, 16 СКпобра 1893 год. у Београду. Пошго се није могла држати одређена лицитација на дан 19 овог месеца, за давање под закуп права продаје цубока од заклате стоке на општинској кланици, зато што наје имало довољно лицитаната, — то ће суд општине града Београда, држати другу јавну лицитацију на дан 30 тек месеца, од 2 — 5 са,ти по подне у канделарији рачуноводства овог. Кауцију полажу српски грађаии 3000 дин. а страни дупло. Погодбе о овоме закупу могу се видети сааког даиа у канцеларији рачуновод•ства. Ко жели ово право под закуп узети нека озиаченог дана дође и лицитира. СБр. 17087 — Од суда општине града Београда, 21 Октобра 1893 год. у Београду. Пошто се није могла држати одређена лицитација 20 овог месеца, за давање
под закуп меса од бобичавих свиња које се кољу па општипској кланици, с тога шго није пмало довољно лицитаната, — то ће суд општине града Београда, за давање под закуп истог права, држати другу јавну лидитаццју на дан 3-ег Новембра гек. год. од 2 — 5 сахати по подне у канцеларијп рачуноводства свог. Кауцију полажу српск грађани 50 дип. а страни дупло. Погодбе о овоме закуиу могу се видети сваког дана у канцеларији рачуноводства овог суда. Ко жели ово право узетп под закуп, пека означеиог дапа дође и лицитира. СБр. 17 172. -- Од суда општине града Београла, 21 Октобра 1893 год. у Београду. IV. На дан 25. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп оиравке возова оаштииских, сарачко-тапетарски рад. V. На дан 27. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп подкивања коња пожарпе чете и волова рабаџ. општип. возова. VI. На дап 28. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп оправке рабаџ. општинских возова. УП. На даи 1. Новембра од 8 — 12 сах. пре подне, — за даваље под закуп плаца општинског више чесме „књагиње Љубице". VIII. На дан 1. Новембра од 2 — 5 сах. ио подпе, — за давање под закуп II. пећине у таш-мајдану. IX. На дан 2. Новембра од 2 — 5 сах. по иодпе, — за давање иод закуп чишћења пијаца у вар. Београду. Погодбе о овим закупима могу се сваког радног дана видети у канцеларпји рачуповодства. нам победу. Сваки би Турчнн у самим својим слугама нашао осветника и ненријател.а; у градовима би био окружен издајницима, који би га оставилн и на другу страну прешли. У опште, Хришћани у Турској врло ниско мисле о туреком оружју, и признају Турцима само, да су вешти у чаркању.'^ 1 ) Зар се из свега овога не види, да ■српски народ и у часовима највећег искушења ниј е никада напуштао мисао свога ослобођења и своје освете над Турцима? Турци, и ако су административно владали свима српским покрајинама, ппак у самој ствари, Срби са њима нису никада нреста јали водити рат, од пропасти своје, па до данашњих дана. Турци жнве и господаре у градовима, али Срби су госнодари села, планина и густих гора, где турска нога никад не сме крочити без опасности свога живота. Па и онде, где Турци живе изван тврдих зидина градских, нису слободни од српских хајдука, већ своје паланке ограђују читавим палисадима и утврђењима, будући једнако на оирезу, нису ништа друго, до „ гарнизони у неари јатељској земљи Герлах, на свом путу, овако описује изглед Ак-килисе
(1) Годишњицн Н. ЧуппКа, I. стр. 70—71.
(Паланке): „Место ово лежи на брду и доста је велико. У једној половини живе зијамници и други Турци, и та је иоловина обграђена и утврђена".(') Мирне савести, да је витешки дух потлаченог српског народа у почетку XVI. столећа сијао величанственом светлошћу народног одушевљења и жудње за слободом, и светлошћу јаке политичке свести своје — можемо сада прећи к оним Србима у угарској краљевини, који смрћу последњег свог деспота, беху и сами доведени у таково стање, да ни сами нису знали како да се у њему нађу.... Организација српске деспотовнне у Угарској, на темељу које они мишљаху засновати ослобођење своје потлачене домовине; Србе сматраху Мађари само као колонисте, са одређеним привилегијалним зашТитама а као угарске држављане само у толико, у колико се срећа или несрећа краљевнне подједнако распростире на све њене становнике — оно прво беше девиза у политичком животу последњега деспота српског, Јована Бранковића. Ну прераном смрћу његовом, сви његови
Ко жели ма шта од овде нзложених права узети иод закуп, пека означеног дапа дође и лицитира, пошто положи прописану кауцпју. СБр. 12.755 — Пз канцеларије суда опш. града Београда, 14. Августа 1893 год. у Београду.
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Састанак држан 15. Јула 1893 год. (ИЗВОД ИЗ СТЕНОГР. БЕДЕЖАКА) (СВРШЕТАК) После конференције буде поименичним гласањем решено, да на виио буде трошарина 8 дин. а на ракију 10 дин. од хектолитра и на млеко 5 пара од литра. Што се тиче пива да се одборници г. г. М. Марковић, др. П Попопић и А. Одавић споразумеју са г. министром унутрашњих дела. Председник, саопштава да је на дневном реду питање о „Цветном тргу« па даје одбору о томе предмету ово објашњење: Још 12 Марта 1885 год. поднело је 250 грађана молбу општшш београдској, да им се уступи земљиште, на коме је сад подигнут „цветни трг а а које је у оно доба било пољана обраслабоцом. Та је молба 12. Априла исте године била решена пред општинским одбором. Допуштено им је, да праве трг, с правом уживања прихода за три године. Но они се 29Јуна идуКе 1886 год. обраћају понова одбору и моле да имсе продЈ'жи рок још на 5 година подносећи том приликом општини инжињером изра^ен план како ће та пијаца бити подигнута. Одбор им је ту молбу уважио 18 Јула 1886 године; добили су дакле прво рок од 3 а за тим од 5 свега од 8 година. По плану одобреном друштво је отпочело рад Поводом тим што смо ми од душтва тражили наплату тротоара око тога општинског плаца друштво се обраћа општини и тражи да му се продужи рок још за 6. годпна те да платн тротоар и да још много шта тамо уради. Молбу сте им чули прошле седпице а сад молим вас да приђете решавању.
(1) Гд)сник срп. уч. др. кн>. XXXVI. стр. 208.
красни идеали, као и оне лепе наде васколиког народа српског, разбише се о таласе, који после 1502. г. запљускиваху угарске Србе. Немајући ни једнога такога свога вођу, који би га могао застунати и бранити од самовласних пожуда охолога мађарскога племства, српскп народ у Угарској, не беше у стању одупрети се извесним уредбама, које Мађари уношашу у њихово унутрашње уређење, а чије се опасне последице изпочетка не могаху да наслуте. Тако су Мађари могли, без икакве сметње од стране српскога елемента. увестн у живот комитатску уредбу врбавског трипарцијума (уеЛсЉЈноћеп Тпрагћшп), по којој се и српско становшшггво у Угарској, по примеру Мађара, раздели на касте: свештеничку, илемиКску, грађанску и сељачку.С ) Озбиљнији политичари лако би могли у овоме назрети задњу намеру Мађара. Колико смо пута напоменули, да је п Матијина политика још била, да се што више Срба насели у Мађарској, али да им се не допушта никаква живља и сложенија организација. Сад, кад су околности таке биле, да су Срби све до краја XV. ст., поред све невољ(1) Еп§-е1 V. Н. Ј.: А11§. ЛУеШш^опе, В. III. одсек Сгезсћ. V. бетеп, 8. 465.