Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI

— 224 —

БРОЈ 43

Тоуш СелесковиА, — одговара Велизарићу и рече : Као што сам казас, ми треба да смо на чисто у иачелу. Обори покривени граде се онде, где се стока мора по неколико дана да задржава. Н ту треба да има штала и свега плто је за исхрану стоке потребно; а отворени обори служе •за један дан и из тих обора, стока се мора, по свршетку пијаце, изгонити и по шталама размештати. За покривање целог тог простора, као што каже г. ВелизаЈшЛ, требало би врло много штала и ваздан којечега и то би, према бро.ју стоке који је предвиђен, коштало на 100 000 дин. То пак није нужно према овом, што ми хоћемо да постигнемо овим тргом, јер ми хоћемо да подигнемо отворепе оборе за стоку, која ће да пробави дан на пијаци. Андјјп ОдавиК — нема шта против пројекта, само мисли да би боље било, да се марвени трг поставп с ону страну пута ка новомо гробљу, да би тиме исти био што даље од вароши Ве.ш ; да о томе постоји п једно одборско решење. Председник — одговара Одавнћу и рече: да ће ова пијаца остати привремено овде, док се не подигне кланица, а кад се кланице подигну онда ће се она еа свима потребама да снабде и тамо ће се стока продавати. Тамо мора да има. и штала и свега другога Андра ОдавиК — у одбрану свог мишљења наводи, да нодизању трга на одређеном месту сметају и колерне бараке, Соломон Азријел — није противан грађељу трго, само мисли, да не би требало толико новаца утрошити, кад се наводи, да је ово привремено. После још неких објашњења односно простора и удаљености марвеног трга и потребног земљишта за вежбање војске, пристунило се поименичном гласању. Пошто се је при овоме увидело, да су пеки; одборници отишли из седнице те није остало довољно за решавање, председник је закључио седницу а овај предмет остао, да се у идућој решп

Соломон Азријел — је мишљења, да им се про^ужи тај рок на 6 година кво што су и тражили али да се подаргну контролн општинској те да општина може видетн шта и како раде. Раденко ДраговиИ — Трижи, да друштво тамо назначи, шта мислц у току ових 6 година на тргу урадити Др. Павао ПоиовиК —• У подужем говору објашн.ује потребу продужења концесије, пошто је друштво својим досадањим радом доказало, да то заслужуЈе, —- |Противан је оредговорници ма, који траже контролу над друштвом као и томе, да друштво у напред каже, шта мисли у току ових 6 година рвдити, пошто је друштво до сада својпм радом стекло нраво, да му се верује да ће и даље на унапређењу трга и врачарског краја радпти. Једино што би желео, то је, дн друштво рад сво.ј објављујвј те тиме упозиа целу општину београдску о својим делима, приходима и расходима. Гавра БркиК — Потпомаже тражење друштва РаденкО ДраговиК — Остајући при своме ранијем тражењу додаје, да ни он није противан молбн друштвеној, само би хтео, да оно положн рачун о свом досадањем раду, приходу и рас ходу. Андра ОдавиК — Разлаже, какве је користи до сада друштво допринело у погледу улепшања вароши на том крају и изјављује, да ће гласати да се друштву уважи молба. После још неких незнатних објашњења би усвојена молба- друштва. На свршетку седиице — буде одобрено председнику општине 15 дана осуства с тим, да га у дужности заступа члан суда г. Јов, Антонп јевић.

Састанак држан 29 Лула 1893 год. Председник — Пошто има довољан број одборника отвара Седницу, и моли да саслушају саписник прошлог састанка (Секретар прочита који се усваја.) Соломон Азријел — Извештава одбор да је за школу у чугшћевој улици на новом селишту узета кућа Младена Тодоровића према решењу одбсра. Одбор прима к знању овај извештај.

ности мађарске, ипак усиевали да се живље оргаиизују у комнактније масе; онда аманет беше потомцимаМатијиним, да гледају да Србима укину даљу могућност јачања и концентрисањањихова. Ирилику им је зато дала смрт последњега деспота. Србе треба само поделити на касте, па појединце међу њима, разним начинима, задобити за својс задње памере, и онда је олако створена провала међу н,има, коју дуго неће бити у стању попунити. И заиста у овоме су Мађари имали нека успеха. Успели су, да за неко време задрже точак напретка живота српскога народа; деспотско достојанство, не дајући га више Србину, заслужном јунаку, понизили су у очима самих Срба, те га готово свели на голу титулу, коју су давали коме су они хтели. С тога можемо слободно рећи, да иосле 1502. г. није више било аравога десаоства сраског. веК само аразне титуле, којом су Мађари расаолагали ао својој вољи То је политичко стање угарских Срба у почетку XVI. столећа. Неки наши историци хтели би да нас утеше, попуњавајући ову празнину у историји деспоства српског у угарској са правним српским преставницима, — лицима, којима би хтели силом наметиути, поред голе титуле и неку деспотску власт,

После овога С. Азријел тражи, да се изабере комисија, да проучи понуду за грађење кеја и антрпота, коју је ло чувању подпела једна банкарска кућа из Париза. Милутин МарковиА — Предлаже да се прско овога предлога пређс на дневни ред с тим, да председништво у скоро изнесе ову ствар на решење. Андра ОдавиИ — Потпомаже предлог С Азријела излажући да је грађење кеја и антрпота у Београду врло хитна и потребна ствар и да се не сме одлагати. (Председник — ирима да у идућој седници реФерише о том.) Џредседник — Извештава одбор, да би тре бало топчидерски друм што пре оправити, јер јс веома искварен а поред тога н државна власт издала је наредбу, да се ова оправка што пре иредузме. Позива одбор, да саслуша предјзачун за ову оправку. Секретар — Проч,та прорачун. Председник — Пита, да ли одбор одобрава предвпђени кредпт ? (Чује се: одобрава се с тим, да се држи лицитација.) Др. Марко Леко — Примећује, да Финанциске околности неће допустити да се овај друм ове годпне оправља, с тога пзјављује, да је у начелу за то, да се оправка овога друм изврши али не сад већ да се до пролсћа одложи Коста МихајловиА — Мисли да би за сад довољпо било, да се друм наспе а не да се темељно оаравља. ШеФ граћевинског одсљења Тодор Селесковић објашњапа да би требало ооравку темељно извршити, а то се сад до јесени не може учинити а ситне оправке не бп требало чинити, јер те би биле без цељи. Мишљења је да се темељна оправкаодобри с тим, да се јесенас држи лицитација а оправка отпочне иа пролеће. Одбор при ма предлог Селесковића. Председник — Моли одбор да саслуша извешће о грађењу марвсног трга на тркалишту до старог гробља. Секретар Прочика извешће. Марко ВелизариК — Мисли да би поред обора требало саградиди и штале за етоку и т. д. гтт швташшвшхшлшгошанкшишшввшввш ш какву имађаху Змај-деспот Вук и Јован Бранковић. Ну то су слабе утехе кад ствари стоје са свим друкчије. Све до скора код нас се држало — а у школама срнским, на жалост, и да нас се још предаје •— да је после смрти последњег деспота Бранковића, деспотом угарских Срба постао некн хумски кнез 1 Стеван ШтиљановиК кога је тобоже удова Јованова, Јелена, позвала у Угарску, и као сроднику куће Бранковића дала му деспотску власт, да он брани сремске равнице од Турака, кад она, као женска страна, бејаше немоћна.(') Кад човек узчита поменуте писце, и види са каквом збиљом и поузданошћу они ово тврде, и нехотице, ма био и о противном уверен, морао би посумњати у своје знање. А још је чудније то, да се овака крупна историска ствар и до данас могла пропуштати у наше књиге и школе, а никако није критици подвргнута. Али заблудама се најзад мора спречити даљи пут. Данашњи резултати историске иауке, нарочито о овоме питању, говоре: да „деспот" Штиљановић није наследио

(1) Види Стојачковића А: Черте итд. стр. 12—13 — Р 1 с о 1>а Е. (Павловика Ст): Срби у Угар I. стр. 46. — Витковића у Гласн. срп. уч. др. књ. 67. страна ХХХ-ХФХГ. и књ. XXVIII-

Састанак држан 7. Августа 1893. год. Милутин МарковиК — у подужем говору разлаже, да се ие може решапати о овоме иитању све донде, док се не поднесе извештај о томе, да ли је оно што је готово, урађепо по

српски деспотски престо, после Јована Бранковића. Па ко је? Одговором на то питање уједно се објашњава и онај врло значајан појав, зашто је важност и углед српског деспоства јако понижен у очима самих Срба? У истраживању лица, које је наследио Јованов престо, нећемо далеко ићи; осврнућемо се на наше летописе, који нам и у овој прилици дају врло повољна објашњења. Тако, један летописац говорећи о животу Јованова брата, владике Максима, вели: - Максим же не. моги жити в Сремоу без брата своего Иоана, занје крал предавает срем иномоу ао алемени своемоу госаоствовати и обладати иреходит с матерју своеју Аггелиноју в Савроматију, и начелникоу землје тое Иоаноу Радоулоу воеводе, носе с собоју два ковчега с мошчми отца своего и брат« своего Иоана." (') Јасно нам се каже, да је деспотство српско наследио, после Јована не Србин, већ по вољи краљевој „ ини ао алемену својему ", и да зато владика Максим не може да живи у Срему, већ бега влашком војводи Радулу. Само ко је тај „ини" (туђин) на српском престолу? У Рга -евим аналима, налазимо на једном декрету сабора угарскога од 1505 г. по

8 а ј: а г I к Р. Љ\: РатаЊу, стр. 64.