Beogradske opštinske novine

БРОЈ 43

ГОДИИА XI

уговору. Једино се може окда решити да ли ће општина поступити по уговору и-ш ће одобрити пролужење рока за инсталацију, пошто се јасно види из поднетог пзоештаја, да није инсталација до!',ршепа у остављеном року. Стеван ЧиђевиИ — потпомаже предлог [I. X. Поповића односно тражсња одговора од друштва на подпети извештај а нротиви се др. М. Т. Леку, да се упитају овд. стручњаци за мњење о добротп извршеног посла, ношто се ти људи •оећ давно пе баве електрогехником у оној мери, у којој она напредује, те с тога остаје при своме. да се са стране доведе. Андра ОдавиК — подуже говори о целом до садан.ем извршеном послу критикују1.и га и тражп да се сачека са решењем док не поднесе извештај свој и г, Ђ. Стапојевић као стручни члап комисије Д-р. Павле ПоиовиЛ — као члан комисијо објашњује да се у извештају подпетом не говори нншта са техничког гледишта о нзвршеном послу сатога, што су чланови комгсије — техни ча] и и стручњаци отсутни, с тога је и он мњен,а, да се о главноме питању не може данас до нетп |)ешење, али мислп, да би требало данас !.ешити о тражењу друштва, да му опшгина плдћа од 3 Авг. 1893. год, за осветљење оних лммпа које су пећ намештене. Др- Ммрко Леко — говори у истом омислу као и др. II. Попови1ј , те мисли, да за сада троба да се одбије у опште свако плаћање, докле друштво целокупно осветлење не преда. Мата ЈовановиИ — Слаже се сдр. П. Поповићем и др. Леком, и противан је да се делимично осветл.ење прима. Жели да се доведе стручњак са стране, да каже, да ли је добро ураћено, што је урчђенс. Тодор Селесковиђ уиравник — објашњује, да је у своме извештају предложио да се доведо стручњак странац само у том случају, ако се •стручна оцена радова по буде могла добити од г Ђ. Стапојевића. Предеедник — обраћа пажњ^ одбору на на ломену Селесковићеву, као умесну, да се прво уппта г. Г Б. Станојевпћ за мишљдње о до сада извршепој инсталацији. После овога одбор усвоји мњење Селесковићево. коме на мађарски преохо, после изумрћа рода Владислављева, ие може туђииац доћи — између потписа осталих мађарских магната и „Јоаппев Вепг1о ге§тп Еазсхае Бевро^ш." Тако исто на другом декрету, од г. 1506. само: Ј оаппез I)е8р о Г и 8 Е а 8 с х а е," I 1 ) Оригиналним дипломама, које је у својим опишрним аналима употребио поменути мађарски историк, мора се поклонити сва вера. И кад је тако, онда из горњега излази, да је за време 1505. и 1506. г. био деспотом Срба неки Јован БвриславиЛ , којије без сумње, наследио то звање, негде одмах иосле 1502. г. само треба знати, од кога је он рода н племена, те се нашем летописцу чини „ини" — туђин. Месик проФесор, расправљајући на једном месту(") о племену хрватске великашке породице БериславиКа , дотакао се узгред и о овом Јовану Бериславићу српском деспоту, и на основу још друдих, непобитно-аутентичних доказа, докаказао, да је српским деспотом у Угарској, после смрти Јована Бранковића, био по вољи краљевој, Јован БериславиК из хрватске породице истога имена.( 3 ) Отуда (1) 1 Ј г а у Аппа1ев г. Нип§. IV. стр. 313 и 321. |2) Кас1 југисл. акад. кљ. VIII. стр. 30—105. (3)На истом месту, стр, 77—78.

А. ОдавиИ. тражи да се пзнесе н I решење предлог II. Поповића, да ли да се примн делпмично осветљење илп не. Стеван ЧађевиК — говори против при.мања делимнчног осветљења. СелескавиИ — уаравник — предлаже да се о овој стварп овако гшше друштву : да је ко мисија нашла, да је инсталација осветљена непотпуна према уговору и за то се пе прима; а да лп ће оно и даље оеветљавати варош то је његова ствар (чује се врло добро) Делимично осветлсње не прима се. Одсор је примио овај предлог после чега је седиица закључена.

Састанак држан 7. Августа 1893 год. Председник. — Отвара састанак, пошто има довољан број одборпика. Моли да одбор саслупта записник прошле седнице (секретар прочита) прима се. Председник наводи да се је трећега Августа опе године навршило две године, како је закључен уговор ичмођу опнггппе н предуаећа за електрнчно осветлење и грађење трамваја у Веограду. Тога дапа требало је да се констатујо, у ка кзом се стању ова два предузећа налазе. Радп тога је образовао две комисије и моли одбор да чује њихове извештајо Секретар чпта први а управпик грађевипског одељка г. СелесковиК други технички извештај Председник. — Узе реч: Чули сте господо, оба извештаја. Томо раду дало је пово;а пород услова изложенпх у уговору још п то, што су предузетннци електричног осветлења били управили писмо на општину, да им општина, наравно према уговору оцреде.ш време, кад ће онп да пале лампе, и колики број н што је главно, што опи траже накнаду за осветлење и ако нису наместплп хпљаду лампа иего само 422, Због тога Ја нисам знао како да со крећем у овој ствари док не чујем од одбора његово мпшљење. 11о самој овој ствари још иису никаква испитивања чињепа нарочито на опом машпнском доу, теда се види колико су предузнмачл и ма томе раду били емотрени, ма да се по радовима ван централе може мислити да ии тамо нпје све потпуно свршено.

ј е он дакле, као Хрват, српском летописцу, а и српском народу „ини" — туђин? Кад већ то знамо, онда ће интересно бити, да сазнамо: како је он, као странац, могао добити звање и престо српскога деспота. После смрти Змај-деспота Вука 1485. г. од његове породице остала је у животу само његова жена, удовица Барбара. Али она није дуго остала удовицом, јер се последњи пут као таква спомиње г. 1494. 11. јануара, и с тога Месић ставља, да се она преудала за једнога члана Берпславићеве породице, Ф ањ/Ј Бериславића, „негде год. 1495. или барем у првој половини 1495. год."(') Фрањо је добио уз њу у мираз и сва њена добра, која јој је Змај-деспот Вук тестаментом био завештао још за свога живота. На тај начин племе Бериславића дошло је у родбинске везе са кућом Бранковића. С тога је и краљ Владислав, по свој прилици, мислио, да је правилно, да по изумрћу мушке линије Бранковићеве династије, право на српски деспотат припадне овој породици, која се ородила са Бранковићима, и женском линијом наследила права свих Браиковића. Ну ироФесор Месић још у тешње сроство доводи те две нородпце, тврдећи: (1) Ка<1 југосд. анад. књ. VIII. стр. 63.

Ћока ДимитријевиК — Мисли, да би требало сачекати са решењем по овој ствари, док надзорна комисија ие поднесе свој извештај. Стеран Чађеви&, — У подужем говору крптикује рад друштва око инсталације електричног осветлења и предлаже, слажућн се са Селеековићем, да се доведе са стрше стручњак, којн бн могао с поузданошћу. казатп да ли су машино и друге ствари ипсталнране онако како данашња електротехшпка [!аука захтева. Д-р. Марко Леко — рече: из оба ова извештаЈа, који су нам прочитани, сазнали смо да инсталација електричког осветлепЈа пије готова. Међу тим по уговору, она је требала да буде 3. Августа готова. Питање је сад шта треба одбор да ради, да ли да се користимо опим чланом, за раскинуће уговора и.ш да нешто друго предуз ме.мо. Ја нисам за раскпдан.е уговора, јер као што Је познато пре извеснога времена ималисмо овде молбу друштва за електр. осветљење. у којој Је тражцло, да се одобрн продужење извршења овог носла, (иредседник* и замена) а тражепа је и замена а у псто време и нродужење рока довршавања инсталацпје. У пеколнко што то гштање ниЈе решепо онда кад је друштво молбу поднело, може се друштзо бранпти и наводнти то за узрок што није са инсталацнјом могло бити благовремено готово, Питање дакле није чисто и јасно, — да ли је њихова крнвица што инсталацнја није готоза до уговореиог рока. На први поглед изгле \а да бп најпростпје бпло сае решитн ону молбу друштва о продужењу рока, а.ш према нзвештају г. днректора грађевипског оделења, мораћемо пре свега да узмемо у обзир оне прнмедОе, које Је г. Селесковић у своме извештају навео и да према њима тражпмо да се што нре доврши и усаврши инсталаццја електр. освотљ. вароши. Ја се слажем с г. директором грађевипског оделења да се нјто пре ангажује један електротехничар, који ће се овим пословим бавити, да прегледа пзвршене послове, да опроба динамо-машине, да видп, да лн су добре. да ли намештене лампе дају такву и толику јаку светлос, колика је предвнђена уговором и т д. Али док се не би нашао један савестан иоуздан п потпуно стручан електротехничар са стране, можда бп иам могао послужити п један наш овдашњи сгручњак, за кога сам елушао, да је пређе радио код Едисона и да је иознат с тнм пословима а то је државни механичар г Хабер. Слушао сам исто тако, н за про -

да је поменути деспот Јован Бериславић узео за жвну удовицу Јована БранковиКа, Јелену, и да му је по праву жеиинога наслества морао припасти и деспотски престо(') Месић је ову своју значајну поставку иотврдио довољно јаким разлозима, тако да му ми морамо за сада вероватн. И као таквоме правном наследнику деспотског ирестола,] краљ Владислав мирном савешћу могао је дати му титулу српскога деспота, нашавши у њему и човека згодна за извршење својих задњих и скривених мисли и намера, односно дезорганизације сриске снаге. Тако је схватао краљ ту ствар, али народ српски, другачије је ценио тај корак краљев, налазећи, да је краљ тим начином ногазио светињу њихових нацпоналних осећаја, на зато треба он, народ српски, да се одржи на висини правнога гледишта, да тога наметнутога му деспота туђинца — тако се бар онда мислило, јер је Хрват био друге вере — не приз :а за свога деспота. (наставкђе св)

(1) На истом месту, стр. 78.