Beogradske opštinske novine

ГОДННА XI.

— 228 —

БРОЈ44

рачуни управе водовода прогледају онако, како овај предлог гласи. Да предоедник општипе поднес - у идућој седиици акта о избору повереннштва, које има да контролише, да ли се зајам троши на зако ном одређене циљеве. III По прочитан.у акта истражног судије за варош Београд АВр. 5917, 6325, иследнег судије за вар. Београд АВр, 6.190, врањског првостепеног суда АБр. 678, истражног судије за вар. Београд АБр. 6273, 6215,6127, 5943,6027,5916 6216, 6196, 6305, 6304, 6306, 6128, 5974, комисије за извиђање чиновничких кривица у окр. рудничком АБр. 6203, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесоих лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања: Л.еон Папа учитељ, Сима Краиновић Фијакериста, Алекса Савић трговац, Оветолик Ранковић проФесор; да су доброг владања сиротног имовног стања: Љубомир Убавкић овд. Јанко Петровић чувар трошарински, Днмитрије Сотировић златар, Јоца Брковић тестераш и његова жена Ангелина; да је Димитрије Ђорђевић каФеџ, доброг владања и доброг имовног стања да је Љубисаг-Лзубомир Вдагојевић коцкар хрђавог владања и непозпатог имовног стања, да су му непознати: Никола Јаћимовић сатлер, Радомир Костић скитница Боеиљка и Јулка Костић ■сестре Радомирове, Мијајло Радовановић коцкар, Милош Прунић винограџија, Младен Деиа Ђорђевић и Ђока Ђорђевић таљигаши, Душан Попови!) таљигаш, Франц Бибер Фијакериста, Л.а зарЧугшћ без занимања,Стеван Јованови!! оаанчар Моша Бенвенисти ситничар, Xескија И Бенцијон биз. трговац, Дамњан Ракић слуга, Живко Радојковић камењар Василија Ђорђевић удова, Жи вота Миловановић бав. чиновник и Љубомир Нешковић бив, чиновник. IV. Нредседнпк износи одбору на мишљење молбу Данила, Љубомира, Ангелине и Босиљке У. Романовић, којом моле за уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СБр. 17000 одборје изјавио мишљење, да се молиоцима може издати тражеио уверење. V. Одборник г. Милан Капетановић предлаже, да се врачарско поље претвори у парк, Одбор од-

| СРПСКИ УСТА1ЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У в Е 3 ii СА НЛРОДНИШ СЕОБАША У ТУХИНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА 17 ДВА ДЕЛА НАПИСАДИ ј 3 . Дгатоновић . и Ј1. Јћ., ^Спасић.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском иаградом оишт. београдске). Мото: — „Пора намЂ перестатв 6 нтб умннми чужим '1 умомЂ и сдавннми чужош едавов" (Време је да престанемо мудроватж туђом памећу, и славити се туђом сдавом). Карамзин. -ЕфЈ. (НАСТАВАК) И он то и чини, игноришући иотпуно његову вредност, а та је појава, у суптилности националних осећаја и по-

лучује, ди се са решењсм овог предлога причека, док не буде решено питање о војничким вежба. лиштима. VI. Одборско повереништво мзабрато у седници одбсрској од 30. Септембра ов. годин е АБр. 5670, ради уређења велике пијаце подноси пзћештај о своме раду. По прочитању тога извештаја одббр је решно, прима се к знању овај пзвештај стим, да се упути грађевинском оделењу, да оио израдп предрачун за изврпЈење овога предлога а да се међутим месарски плацевп издаду под кирију под досадашњим погодбама VII. Председник износи одбору на мишљење молбу Јована С. Петковић земљоде.та, којом молп за месно каФанско право По прочитању те молбе и спроводног писма управе вар Београда АБр 6296, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу не може дати месно каФанско право иошто у Београду пма и сувише кафана и механа. VIII. На предлог суда општине београдске АВр. 6087, одбор је решно, одобрава се потрббан кредпт из партије буџотом одређене за непредви1>ене трошкове за оправчу оних згра ^а, у којима су до сада биле основне школе као и пре> правку оних, у које ће се уселчтп. IX По прочитању протокола лицитације СБр. 17088,држчне 18. окт. 1893 год за давање под закуп паплаћивања таксе Фијакерске, одбор је решио, да се наплата таксе Фијакерске за издућу 1894 год. уступи према прописаним погодбама Спири Јовановићу, овд, за четири хиљаде шест стотина и једаи динар годишње. X. По прочитању протокола лицптације ГВр. 4767 држане 15. окт. 93, за набавку и постављање ивичног камена у Крунској улици, одбор је решио, да се набавка и постављање ивнчног камена у Крунској улици усгупи према нрописаним иогодбама Ристи Крстићу овд. по четири данара и педсет девет и по паре дин. од дужног метра. XI По прочитању протокола лицитације ГБр.

4766 држане 15. октобра 93. за пабавку плоча и пзреду тротоара у јадном делу Крунскеулице одбор ;е решио, да се набавка плоча и израда •гротоара у једном делу крунске у.шцо уступи према прописаним погодбама Ри ти Крстићу по десет динара и четрдесет и девег и по наре дин. од квадратпог метра. XII. По прочитању протокола лицитације СБр. 16877, држане за набавку погребне количпне мекиња, на којој није бало лицитаната, и по прочитању накнадчих понуда Ђорђа Николића СБр. 16835, Михајла Ц Тодоровића СБр. 16834 и Живка Тодоровића СВр. 16773. одбор ,е решио, да ое набавка потребне количине мекиња за ис храну волова рабаџнјских возова општине београдске устуни према прописаним погодбама Ђорђу Николићу као најнижем накнадном понуђачу за седам дпнара и деведесет пара дин. од сто килотрама. XIII. По прочнтању протокола лацитације СБр 16985, држане 13. окт 1893. год. з издавање нод кпрнју општ. дућана у улици Фишеџиској, на којој није бало довољно лицатаиата, одбор је решио, да се општински дућанн у ФашекџиЈСкој улици уступе за целу годину досддањим закупцима нрема досадап.им иогодбама иио досадањој цепи са додотком повигаице од двадесег п че тпри динара годишње за свики дућан. Ко од закугшца не пристане на ово решење да се његов д>ћан даде под закуп другоме лицитацијом. XIV. Прсдседнпк износи одбору на решење молбу Милапа Спмпћа, уиравнпка трошарпне варошке, којом моли, да му се уговор о службовању његовом продужп јога за пец годпне од 1 јануара 1893 год. По прочитању те молбе о ^бор је решио, да се уговор о службова&ву Милана Симића уоравнпка општпнске трошарине продужи још за нет годппа од првог јануара 1894 године под доса дањим погодбама, XV. На предлог граћевинског оделења ГБр, 4414 а у свези са одборским решењем од 23. септ. 1893 год АБр. 5723 одбор је решио. да се радп просецања Симине улицо експропрнше две сто-

литичке свести наншх ондашњих предака, врло карактеристична и похвална. С тога искрено вели брат Хрват: „Ну ми то можемо протумачити из велике боли, коју је морало осетити срце свакога Србина, на нашим (хрватским) и угарским странама, када је деспоство и онакво, какво је било, подељено човеку, који није био од обитељи српске дочим су занемарени мужеви српскога рода, којих се име на широко и на далеко славило с особита јунаштва, као на пр. Јакшићи и други" Јован Периславић, као српски деспот, нигде се не помиње као учесник у каквом рату с Турцима, да је под собом имао српску војску, како би му и доликовало као српском деспоту. О њему и о њсговом политичком раду само се толико зна, да је био један од најимућнијих плекића у мађарској, и да је морао држати једап бондеријум војске од 1000 коњаника, за одбрану краљевства, зашта је пак добивао плату из касе државне(') Али се не спомиње, да је дуго на својој глави носио деспотски венац. Године 1506. и 1508. налазимо само његово име забележено на важним државним ак-

(1) В,а<1 југосд. акад. књ. VIII. стр. 79.

тима, и то поред имена осталих магната мађарских. „А када је доцније Владислав крунисан, запала је деспота Јована част, да носи пред краљем једну од оних застава, које се при таквим свечаностима развијају." Последњи пут спомиње се око 1510—1511. г. када је као присталица Владислављев, радио највећма, да се Далмација отргне из руку Млечана и присаједини угарској крушг 1 ) После тога доба о њему се потпуно губи спомен, и српски деспотски престо опет оста празан, а деспотица Јелена— по мишљењу Месиђевом — поново је остала удовицом. Стојачковић и Витковић, а ио њима Пико, узимају, да је Сгефан Штиљапо виК наследио деспоство, но то би могло бити тек послеЈована Бериславића. Али знајући прву двојицу писаца као непоуздане не можемо ириетати уз њих, да је СтеФан доиста био деспот српски и ако то чак и његов животописац потврђује речима:" ведшрасте ари државних тогда сриских деоаот и добре и угодно иослужив владики ( деспоту Јовану своје.иу пријет от ијего достојлиие "( 2 ) — већ јебио виђенији Србин у оно време, када

(1) Ка<1 југосд. акад. књ. уп1. стр. 81 82. (2) Летопи М. Српске књ. 117 стр. 118.