Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

— 230 —

штај комисије, изабратс у ссдпици одборској од 17, Октобра ов, године АБр 6248 за преглед локомотива купљених од Милорада Каркмарковцћа н пзвешта .1 повереништва за одбираше н процену жељезинчког материјала куиљсног од Милорада Карамарковића. По прочиташу тих извештаја ГБр, 4963, и ГВр. 2393, одбор је решио, да се оба ова извештаја у свему приме и по њима поступи. IV Председннк саопштааа одбору, да управа вар. Београда актом саојнм АБр 6263 и по трећп пут позива општину, да гаколу топчидерску из досадање зграде псеш или да у исгој зградп сав малтер скипе и наново је омалтерише, те да тиме обезбеди здравље школске деце. По саслушању овога одбор је одлучио, да господа варошкн Физикус, шеФ општинских лекара и одоорници Саламон Ј. Аарпјел и Илија Ђорђевић прегледају ову зграду н даду своје мишљење, да ли је та зграда доиста тако заражена, да се школа мора оданде селити или да се поменуте оправке морају извршнти. V. Продужен је претрес пројекта буџегаза!894 годчшу н по претресу сваке тачке по особ, од бор је решио, да се у буџету за 1894 годнпу предвнде још и ови приходи*)

БХХ1Х РЕДОВНИ САСТАНАК 28. Октобра 1893. год. Председавао председвик г. Миловап Р. Марипковић од одборника били су г. г. Р. Драговић, А. Ј. Одавић, С. Ј. Азријел, М. М. Ђорђевић, М. Велизарић, К. Б. Михајловић, др. М. Т. Деко, М. П. Бопчић, Јов. Ђуровић, С. Вељановић, М. Јанковић, М. Ђорђевић, М. Ј Марковић, М. Трпковић, Л. П. Дашковић, С. Чађевић, др. Алкалај, М. Каиетановић, Св. И. Ристић. I Прочптап је записцик одборских одлука седнпце држане 27. Октобра 1898. год и примл.ен је без икаквих измепа. II Продужен је иојединачни претрес пројекта буџета за 1894-ту годину и по прочитан.у сваке *) Буџет ће се целокуиан објавити у аасебној књизи. Ур.

буде победилаоц, па да уз њу пристане, под условом да добије своја изгубљеиа политичка права на слободан развитак сриске деснотовнне у српском духу. Онај нама већ познати, поп Ђорђе Сремац,( 1 ) изриком спомпње, да су неки Срби пристали уза Запољу, па додаје причу о неком јунаку српском Радосиву : „Између крсташа беше један Рац, војник, п тај се одмах с рацком својом четом придружи војводи срдељском (Јов. Затољи). И овај Радосав изиђе на мејдан противу Ђорђа Доже, који видећи неверног Раца, гневом распаљен, заповеди одмах да му се коњ доведе, а већ их је имао седамдесет и два, и брзо уседне на љега и копљем у рукама завитла и удари на Радосава, и одмах га баци на земљу н осече му главу." А по Витковнћу( 2 ) и други мађарскн историци веле за Србе, да су „неки пристали уз краља, а други ишли су на то, да се оцеие круне св. Стевана, и да се прогласе за независне. На челу иобуњеника (српских) стајаше ШтиљановиЛ " — Једва да нам треба наводнти и других доказа у потврду јасности узвишених мисли срнскога народа

(1) Летопис М. С. за 1858. г. ч. П. стр. 24—25, (2) Гласник срп. уч. др. кљ. 07. стр. XXXI.

тачке по особ одбор је решпо, да се и овп расходн прздвпде у буЏету за 1894,-ту годину *) III Прпликом решчва г-а о буџетским партнјама за одел.ке општппске, впше је њих одборчика изјавило жељу, да се одс гцп укпну а на место њпхово да се установи још је цш оде 1ел.е за суђење. У сљед овога одбор је одлучио, да нптање о укпдању одељака опшгинскпх проучп одборско повереништо и поднесе своје мпшљење одбору на решење, Овоме повереннштву да су чланови г. г. Милутин Ј Марковнћ, Марко Велпзарпћ, др. Давид Алкалај олборпицн.

ОПШТИНСКИ ПОСЛОБИ. • Личне вести. — Г. АидрејаЈ Одавић, трговац овд. и одбориик опшгиие београдске венчао се је прошле иедеље са госаођацоч Леонором ћераом г. Јоваиа Милановића, пачелпика мшшсгарсгва у пензији. Нека им Б јг да среће у зиједиичком живогу. Исправка. У ирош.ом броју општипских новпва пепа?књом слагача погкрала се је погрешка у томе, што је нрва половипа извода из сгепограгских бележава одборског састанка од 7, авгусга о. г. шгамнапа после друге доловине исгог сасганка. 0 београдској води. У педељу 7. Новембра 1893. г. у 3 часа после подпе др жаће у салп велике школе г. Др Маркр Т. Л.еко јавпо предавдње с'екснерлмептима о води у повом београдском водоводу. П сле предасања објашњаваће се и она питања о каквоћи воде у новом водоводу, која би <:е од стране присутпцх нокренула. Улаз 50 пара дин у корист друшгваза уређење и унапређење дунавског и варошког краја. *) Буџет ће се целокупан објавити у засебпим кљижидама. Ур. гажжаи^ијиии ииииијјм мјјјмјјијиив^иимиииипвидмда у оно доба, и о положају, којије ТТТтиљановиК заузимао у том народу. П ојнто је угушен устанак сељачки, рачуме се, да је и ово племенито н уз вишено предузеће српскога народа иропало, и он је опет морао сагнути главу под тиранством незахвалнога и охолога племства мађарског. Природно је надати се, да осветољубиви мађари неће оставити некажњена ни Штиљановића, због смелости његове, да ради што на корист свога народа. И он је заиста за свој патриотнзам и родољубље нлатио главом. Новембра месеца, г. 1515. њега на тајанствепи нашш нестаје са светске позориице. Витковил, по мађарским историцима, номиње да је београдски бан Имро Терек дозвао Штиљановића на прева РУ У Београд, и ту га на четири дела рашчеречио.(') И узрок толиког гнева Имровог на Штиљановића, који наводи Витковић, веома је слаб за веровање у истинитост његову. И много је вероватннје, да је Штиљановићу насилно одузет живот из освете, што се усуђивао радити у корист свога народа, и из политичких разлога угарске краљевине, што би живот тога човека бпо вазда вечита

(1) Глаенпк срп. уч. др. кљ. 67- стр. XXXI.

Улазпице могу се добити вод др^шгвенога благајпика г. Бдадислава М. Ђорђевића. бакал., у књижарама г. г, Јоксимовића и Пурића и у трговини г. г. Јевге Павловића и Комп.

СТАТИСТИЧКИ ЗАГМСИ * У ОПШТИНИ ВЕОГРА ДСР^О Ј Путнички саобра&ај вароши Београда. У С' дмици од17 Окт. до 21. Окт. 1803. год. доиутовало 1194. одаутовало 812. Од којсх су : а.) Нола : мушког 1141, жепског 53. б.) Вероисповести: нравославне 1038. католичке и протестан. 112, мојсијевске 23, мухамедапске 21, свега 1194. в.) Посгојбипа: Србија 904, АустроУгарска 128, Боспа и Херцеговипа 11, Црпа Гора 16, Грчка — Турска 76, Бугарска 10, Румунија 7, Русија — Гермапија 6, Фрапц. 3, Нталија 30, осгале државе 3. г.) Запимање путпика: Тежаци и екопоми 46, Зшаглије 152, Трговци 508, ипдустријалци — шпекулапти и предузимачи 17, Го стиопичари 33, Интелигепција (сојска) 131, ђаци 45, раденици и поиоћници 71, Пиљари и бозаџије 19 падпичари н слуге 64. Пз статистичког одељка оиштинв во.роши Веограда 24. Октобра 1893. год.

САСТАНАК ОДБОР А ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е Састанак држан 22 Августа 1893 год. (извод иа стеногр. бележака) Председник. — Отпара седппцу одборску. Секретар прочита загшшшк ирошлог састанка којч се прима, Председник — Нзјављује, да је на реду да се реши патање о месту, на коме да се подигне зграда за осповну школу у Пали 1ули. Набраја

сметња намерама владе мађарске, да што вишс дезорганише и угушн снагу народа српског. Иаши историци не спомињу начин смрти Штиљановићеве; али но оној симиатији народа према њему, да га је чак и за свеца свога прогласио, и што му смртнн остаци |и данас почивају у шишатовачком манас/иру, мислимо: да је сва та толнка посмртна ночаст његових земљака захвалност за његов рад на кориет Сриства, а и утеха за његову аревремену насилну смрт. — Да се окренемо сада ратној струји, укојој и иоред свега овог кињења и мрцварења од стране Мађара, витешки сриски народ у Угарској показа свој стари сриски дух и карактер. Ма колико, да је болесно стањеугарске краљевине ночетком XVI. ст. давало прилике Турцима да понове своје пљачкашке походе у њене равнице, ипак су банатски и сремски предели били у то доба на миру, што Селин I. вођаше тада крваве ратове у Азији, па жељаше са хришћанима да живи у миру.(') Али ако су Турци мировали, нису мировали Срби из тих панонских долина, желећи да се том згодном приликом освете својим непријатељима за оне покоре којеухриш(1) Ј о II (| и 1 & г е.' 11184, <1е 1, ешр. оМот р. 202—201.