Beogradske opštinske novine

ГОДНН А XI = ја — кад је ту нотицу у ,Д. Л. а прочитала а да је прочитала имам доказа у јучашњем нашем разговору о томе — требала је послати „Званичну исправку« кстоме листу о томе, да демантује те вести. И да на тај начин одбије пребацивање пристрасности од себе. Протокол првог састанка господо још није био закључен, комисија није била још на чисто ко има право, дакле, још није требало јављати о томе, као свршеном, што је још у току испитивања. Мораћу се још мало задржати на томе, од куда исти гласови у јавности? Ми то за цело објавили нисмо. — Сигурно неко од оних, којима је ишло у корист распростирање таквих лажних гласона. Међу тим то није било корисно и комисија је требала иобијати исте гласове Ја сам, у осталом, с приватне стране чуо који је о* прилике то изнео. Од кога сам чуо, допустићете ми да то не помињем, но напослетку ако комиеија зажели да и то зна ја ћу с допуштењем дотичнога, и његово име споменути. Мени се чини да баш онај, којибитребао да буде најнепристраснији у овој незаинтересованој комисији, да је баш он главом изнео тај глас. Он је причао јавно у јавним локалима у Београду, како је анализа извршена нред ко мисијом у првој седници испала у корпст госпо дина Лека ! И то сам сматрао за дужност знања ради напоменути. — Ја бих желио на овоме месту још један пут напоменути, да и сада остаЈемо при ономе што смо казали већ односно анализа г. д-ра Леке и Зеге, а односно нашег рада опет велим још једанпут да јз он вршен с највећом искреношћу и одушевљењем а у искреној жељи да се констатује право стање ствари ради оријентисања надлежних Фактора ; хтели смо најзад доказати најправилнијим нутем, да резултати исаитивања г Леке и Зеге нису тлчни. Што се тиче саме контроле наших анализа ја сам једном већ наиоменуо да резултати до којих смо ми дошли радећи пред комисијом, и то за оне састојке, при чијим се анализама није десило ништа, да се најблажиЈ 'е изразим пеправилнога, показују уо1Мап<11§е Пећегешз&тпгап^ (потпуно се слажу) са натим пређе нађеним резултатима. — Кад велим „уоП^ашН^е 1Је1зегетзИттип^® ја ту разумсм слагање са дозвољеним аналитичким грешкама. Већ смо раније казали (а то смо нас тројица потписника брошуре, тако званих в противника'> г, Лекиних), да позно, јер је султанова војска првих дана месеца јула већ била под Шапцем н Београдом; а друго што и сам народ у својим националним осећајима и у дужностима према отаџбини беше и сувнше попустио; једва краљ са 2 000 коњаника изађе пз Будима, 15. јуна, и упути се к Толни. Уз пут му се придружи нешто војске, тако да целокупна војска, која беше у Толни, не изношаше више од 60 000 људи. Краљ је очекивао још на долазак војске, али је за то време султан гигантски напредовао. Ахмет-паша, дошавши под Шабац, стаде га одмах тако силно тући, да се малена посада мораде повући из својих првих утврђења у главну тврђаву. Посада не беше већа од 100 људи, али је ипак под својим храбрим заповедником Симоном Лолодијем, дуже одбијала страховите турске јурише. С оне стране Саве стајали су 3 000 Мађара, али нису смели опсађеницима прискочити у помоћ. Опсада је трајала 7 дана, и тек када Турци Фашинама испуиише све водене оикоие око бедема, срљајући страховито преко њих уиутра у тврђаву, малена чета соколова не би у стању да одбије, 7. јула, тај последњи јуриш. Седам стотина мртвих војника стало је Турке заузеће

— 240 —

се наше анализе мало разлпкују од оних којеЈе извршио д р Бисингер у Манхајму и то баш у оним састојцима, којих у води или никако и не сме битИј или и ако их има, онда су дозвољене у минималним количинама. По писму председника општине, комисија ова имала је да изради анализе органских материјаамонијака и азотасте киселине. И овде имам да констатујсм једну пекоректност „стручне коми си е", која је имала да испита ову ствар. Кад смо приступили овоме послу, ми смо драгоиољно пристали да по решењу комисиском израдимо,и то ми израдимо, анализе баш оних састојака које ми налазимо у много веКој количипи у води него што је нашао државни хемичар. — То је било мало незгодна ствар. Ми у нашој брошури констатујући Факат да наша вода није никако у оно.ј мери исправна како се то од стране г д ра Л.ека, државног хемичара тврди. — Ми би смо се требали од стране комигнје сматрати не као окрнвљени, (кад се већ почело тим језиком и тоном говорити и поступати) већ као тужиоци а г. Леко и Зега требали примити на себе незгодну улогу оптуженога. — Ми нити смо били дужни, — вршити анализе наших података, које смо изнели — нити нас је могао ико н 1 то патерати: то би била свар једне неиристраспе комисије, у којој пе би требале бити заступл,ене ни једна ни друга заинтересована партаја, (кад је већ ушло у јавност да су то партије), већ само незаинтересована лица, која би општини неприсграсно казала, шта је у стварц. — Место тога нас је ова комисија узела тако рећи на испит, готово нас је ставила на оптуженичку клупу и тражи да кажемо шта смо радили до најмањих ситница, тражи од нас, да ми од речи до речи испричамо рад и методе, по којима смо ми радили, — а не тражећи, међу тим, и после нашег изричоог тражења, исто то и од г. д ра Леке, већ му чак шта више дозвољава разне примедбе и вицеве. Ми смо све то тражили и ја мислим да комисија нећс имати ништа против тога ако ја овде напоменем да смо ми „противници" г. Лока били и сувише предусретљнви и трпељиви, како наспрам г. Леке тако и наспрам комисије. Овом приликом хоћу да констатујем и то, да узрок целе ове предусретљивости није био неко угађање комисији водоводној него жртвовање са наше стране; ми смо се излоашли малтретирању, примив на себе улогу оптужапих и вршили смо посао не докле комисија ради, јер

БРОЈ 45

ми смо у праву а убеђени у савесност и тачпост својих резултата, но општег добра радп. Председник д-р ДимитријевиИ. Ја још вишо жали^ што ви тако што можете мислити ка I никоме није пи иа ум пало да вас сматра као оптужене ! Д-р Марко НиколиИ (наставља). Ми мислимо тако а да ли је баш тако у истини нека пекодруги незаинтересован на основу онога што сам напоменуо оцени. По нашем мишљењу комисија је требала решити да исту анализу изврше г. Марко Леко и г. Зега и ја молим да се и то забележи у занисник. Сам задатак „стручне комисије* да одреди:. да ли је наша анализа исправна или не нема иикаквог смисла; овом приликом морам вам напомонути мишљење једнога од најкомпетептнијих лица од свих што их имамо у земљи, мишљење које вели: да су и наше анализе а може бити и оне г. Леке, иотауно исаравне али да водси не ваља. Из евега овога што сам до сада казао, мени се чини да у целој овој нашој комисији влада супротан правац оном? који би требао да глада. Ја неКу да говорим о поједипим члановима међу којима има и такових које ја лично врло јакоценим, па не само ја иего можда и остали противници г, Леке.. Д-р Коста ЈовановиЛ. Ја ценим све чланове..., Д-р Марко НикалиК ја нагађам да комисија не регпава о томе, да ли је вода добра или ненего иде правце на то да једне опере а другеокаља. Ја бих волео да се варам, и врло ми је жао што ово кажем, али такав је утисак учинила комисија на мене. Господо, овим хоћемо да изјавимо своје незадовољство наспрам самог тона, који у комисији влада и да кажемо, да се не слажемо с правцем којцм је она ударила Кад смо сазнали да је за испитивање водс одређена комисија, ми смо се томе од свег срца варадовали не с тога, што смо мислили да ће то бити нрилика већ с тога што смо се надали, да. ће рад ове комисије користити општој стварп дошавши до тачног резултата у једном овако животноме питању за Београд. И ја молим г., д-ра Лека да пе прими ово наше иисан.е као лично нерасположење па сирам њега него онако како сам ја објаснио. Претендујући на име хс-

града Шапца. Кивни Ахмет-иаша љуто се освети оној шачици заробљеника. Свима посече главе, пободе на коље дуж пута, куда ће сутра дан султан свечано први пут ући у први хришћански град. Султан нареди одмах да се град утврди, поставивши му на бедеме још 20 нових топова, па га снабде јаком посадом. Освојењем Шапца, мишљаше султан, да је потсекао крила Београду; само сад му требаше с друге стране згодна позиција за бомбардовање града — пошто му се са сува не могаше учинити никаква квара — зато одлучи прећи Саву па освојити најире Земун, и са земунске стране уздрмати безбедност београдске тврђаве. Заповеди да се код Шапца гради велики мост, за прелазак војске у Срем. Седећи под чадором на обали, посматраше султан необично живо напредовање свога предузећа. За 9 дана, мост је био готов, али десетога, кад је султан хтео да пређе, надође злучајно Сава и поквари му сву грађевину. Тек после 8 дана могао је (28 јула)прећи са свом војском на ону страну, н ако је тада претрпео осетних препрека од стране митровачких Срба.О) Потпомагани са ле-

(1) Еа<1 га^оа!. акас!. књ. XVIII. стр. 113.

вог бока војском босанскога паше, разлете се победоносни султанови јаничари по сремским равницама ужасно палећи. и пустошећи. Пири-паша је за то време опседао Ееоград; али видећи, да се он не може освојити док се не добије Земун, пошље ХозреФ-пашу с једним одел,ењем војске, да га заузме. Земун брањаху три храбра српска јунака: Михаило и Марко, браЛа Скоблићи, и Нетар ОвчаревиИ, са својих храбрих 500 шајкаша. Турци онколе град, и стану га топовима тући. Марко пак сипаше ватру са бедема градских на голему турску војску; Турака много пада, али и његова чета Шајкаша све се већма смањаваше. Кад му турски топови разрушшие н зидове градске, онда снажном јурншу бесннх јаничара не могаху наши одолети. Турци продру унутра, заосталу посаду похватају и исеку. Војвода Михаило беше у боју погинуо а Марка нађу рањена; изнесу га, оперу му ране, па га запитају, не би ли се потурчио. Ну кад се јунак освести мало и с гнушањем одби таку понуду, разјарени Турци баце га гладном слону на жртву. Турске чете расплину се сада по равноме Срему, хитајући, да походе стару престонпцу деспотов у,Еуаиник. Дес-