Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI

- 272 —

Секретар прочпта записник којп се усваја. Председник — Изволте чути пристапак друштва за електрично осветлење на услове, ко.је му је општипа поставила. Секретар чита : (Прпма се знању) За тпм прочита акт о уступању зградч управе варошн 13еограда н њсних одељака општини. Председник Ја сам паредпо те су ова пмлша поппсапа у инвентар општипскнх добара. Сад нма сам пеке опрчвке на њима да се павршс. Марко ВелизариИ — Да ли је међу тим зградама и опа зграда, у којој је било благајничко оделење управе варошп Веограда. Та се зграда иалазн у КараЏнћевој улрци, па п она треба да се уступи олштпни. Кад је бпло го- I вора о томе у одбору, говорепо је бпло и за ту зграду. Предеедник Заиста овиј закон од 1892 год. затекао је благајницу уцрнве вароши Б.'Ограда у тој зградн. Зашто н та зграда пнје убројанаовде нн ј 1 сам пе зиам. Н мн би могли п ту зграду .) а тражнмо Јазпамдасмо мп и.пћалп а п сада плаћамо за благајиицу управе варошп 120 дпн. месечно киријс ГлавиниИ — Мени се чппп да је то нмаи.е министарства просвете и опо је куппло за своје цпл.опе то пмап.е. И друго ја бпх жолпо да знам да лп ^е законом предвићено ла се те зграде могу употрабпти само ра квартове. као што се у овоме акту каже. Председник —Добро је што сте свратпли пажп>у на то. Менн се чнпп д> је глаппа ствар да општина даје станове за квартове и одсљкс уираве варошп, а хо (|С лп они битп баш па овоме терену н I коме су сад, илн )1е општпиа паћи подеснпје зграде, то законом пије нпшта предви()епо. ГлавиниК — Запазио сам, да се у томе акту управе варошп Београда, изрично напомин.е, да се под тпм условнма уступа. Првдседник — То је истпна, п ]а сам то прпметно, али мпслим да је то споредна ствар, и да то не може да буде по што то нијезаконом предв1!|,епо Г. Мнлап Петровпћ помињо и плац на коме се налазп касарна жандармеријска, и жандармсрија као што знате, спада под руковањем полиције, те н то би био предмст, на који МВ т»»111И1И11Ж|| И|»«И|Ц1Ц1МЦИШ11111ИИ111 И ИИИИ—ИШ— ПММВЗДИНЖ заштиту. Сењани заиста и позову у свој град једиу мдетачку чету, али је Турци иотуку иогубивши и њенога вођу, војводу Жарка.( 1 ) У исго ово доба врше се оваки турски напади у Босни, на Рајце; интересно је, да су сва турска наваљивања у ,ово вроме, унрављена на две стране , на Јајце, и на далматинске градове. Освојењем тих градова, имао се ударнтн добар основ за даље освојење хрватско, млетачко, аустријских земаља и других иредела хришћанских. Идући пак Турчин за том својом основом, постуна на нашем землзишту оиако,- како је већ био његов обичај, и како је са собом доносио његов начин војевања. Знаде он, да ее Хрватима(-) на јуриш лако не отимају: за то имајућн у бојној основн да добије у своје шаке које од иоглавитијих места, најпре ради о том, да себи ирисвоји помање градиће, који се налазе у околини каквога већега града: за тим ставн у те градиће своје носаде, онљенп и понади сву околину, — те ако је све (1) „Кпцхеутк" ви,. I. стр. 514. • (2) Хрватекн писци — шовцниоте — егаиовнике Восне и Далмаци.јс вазда називају само Хрнатима, а за Србс и нс знају. ти остав.вамо врсмену и неумитиој етвариоетп, да их од тс заблуде излечи-

бн ми ималп да ссратнмо пажн.у г Мипистру. (Чује се: врло добро), Мих. БончиИ — Овнм актом управа вароши Београда уступа општипн нека државна иман.а. Алн нспокретно добро не монсе да сс пренесс на овај начин —- актом, него нека се тај пренос пзврши код суда тапијом, а овако пе може. Предсвдник — Она су законом пренесена, а ово је само извршеље тога закона. Да бп се пак знало колпко земљишта заузимају та имаља, ја сам издао наредбу грађевинском одељењу, да оно премери та имаља, и да се после убаштиие према закопу и према томе акту. Јч мислим да се то пс^е коситп са законом. (Врло добро). Раденко ДраговиЛ — Мени се чини да и зграда, у ко.јој со налази топчпдерска полицнја, треба да се уступи нама, јер и она спада под управу варошп Београда 1] онако је прошле годипс полиција захтепала да јој сс на1)0 друга зграда за топчилерску полицију, па бар да доб.ијемо у замену ту зграду у којој јс сад, Пр>едседник — Ја иемам пишта протнв тога. Добро с 1 е папомепули, па да и то обухватпмо. Тако псго хтео сам да напоменем, кад је већ уетуп.вепа п зграда у којој се палазн теразпјки кварт, опла шта 1|Смо да радпмо са миш сгартг.ом правде, које ее налазп у истој згралп (Чује сс: да се изла под кприју). Дакле .ја 1>у да обратим иан(њу па опу згра ду где је бнла благајиица управе варопч1 Београда, за тни па згр.аду где је жапдармеријска касарна ГлавиниК — Ја, мпслим да емо мп на чпсто с ти.ме, да 1.0 се у овоме правцу у коме емо поијли , п д»љо пћп; п ла 1.о се кроз годпну две п трп, тражитп од оппппнс, да зида касарну за жапдармерпју, то нас ипкакс неће мпмоићп ппти избећп, иа кад то морамо зплатп, онда ја мпелим да је са свпч прав ». да тражимо у пакнаду за то, ову з« р^лу п земљпште, па којој сад постоји жандармеријска касарна. Ја дакле мислпм да мн нм.ччо пуно права на то Милош 'ГриковиИ — Ја зпам ла ми за жапдармерпЈеку касарну пе пла!,амо кириЈу, па кад не плаћамо, онда да је п ие трансимс, пека остане овако, а кад б^дсмо плаћали, опда да тражимо н ту згра 1 у. Ст. ЧаЏвиА — Ја се бојпм овде да се ми нс излажем-и онасности у томо што тражпмо ту

касарпу, на да се тиме пе наметпе нама дужност, да морамо да градимо за жандармерију касарну. Јер ја мислнм да жандармерпја пије иск.1,учпва зарад Београда, него и за целу Србију. Џаба њима и жандармерпја и нлац, само нека нас оставе са миру. Свуда у свету жандармерпја ннје по I надзором општинским, него вршп државну службу као год и појска. Ја се дакле бојим да, тражећи то државно добро да пе на.метпемо себи обавезу да градпмо касарну Никола ВулковиИ — Ја мислим да је овај акт, квЈИ се вечерас претреса, законом регулисан. И ио што у закону стојн само за одељке, то мп немамо даље права да тражимо, а још мање по што ће да пам буде терет а не вајда. То није предвпђено законом, па не треба ни да тражимо. Марко ВелизариИ — Нама неће пишта шкодити, што ћемо ми то да тражимо. У акту није споменута само реч одељци, него и спе зграде, у којима се налазн управа вароши Београда. Дакле ми имамо пра^а да тражимо и ту зграду, п ми треба да транч1М0, јер оно место где сад стојп жапдармеријска касарна кошта преко 30.000дуката, а доцније 1>е вреднти још впше. У осталом баш н кад бп морали да зидамо касарну, за што да се бо.јите, што би подигли једну која ће дичити Београд, Ја сам дакле за то да. тражпмо Ст. ЧађевиИ — Ја се опет бојим да за парче мсса пс заК0 1.емо вола. Филгш ВасиљевиИ - Мени пзгледа да секасарна жандармерпјска сматра и као државна а п као варогака Н опда кад би нам казали да зидамо касарну за жандармерију, опла би пало половпна терета на држ»ву а пола на нас Ја са.м дакло за то да ми узмемо ово земљпште. (настапићс се)

КЕВИЖЕВПИ ОГЛАС У сиима књижарама може ее добитп, иова књига НА ЗЕМЛзИ И ПОД ЗЕ1ЈБ0Ш приче светскога путника НАПИОАО В. ГАЛУЗЈЕЈЕВ нревео .7. КАРА - МАТИЋ

Лто срећно извео, већ види, да му неће ! измаћи нљен, на који вреба: јер је сада I хришћанима посада, која има чувати I главну тврђаву отргнута од браће своје, те не може добавити поткреиљења, не може добавити хране нити бојне справе осим ако се иађе поуздан војвода, који се с тим пробије између Турака, који га са свију страна узнемирују и бију(') ! а кад се Турци овако такчички и бриж/биво стараху да изврше своје ратне онерације, како да се оправда постунак хришКана, да отвори баш сада међусобни рат, — а на по се, како да се оправда корак краља Владислава, што уђе у тај тако звани Камбријски рат (1507—1511) који вођаше Венеција са царом Максн! милијаном ауетријским ? Иаравно, кад бојни таласи запљуснуше и саму Хр- | ватску, онда су Турци, на позивање (Чујте !) појединих зараћених страна хри- | шћанских, врло весело ходани горе-доле по Восни, Хрватској и Далмацији. Ферисбег, на позив Млечана, освоји у Далмацији град наиосећп штете само српском становништву, а Млечане, као савезнике своје, шгедећн.( 2 ) А кад се (1) Касћ 1 хт §081. ака<1. кн,. III., стр. 9 — 10. (2) „КпрКсушк", кљ. I.. стр. 529.

уморени ратници стараху, да се оконча камбријска војна, онда је Ф рис-бег беснео око Трогира, Шебеника, Омиша и и Сплета. Народ га свуда одбијаше, али великом муком. Највећма му се освети трогирски заповедник КожулиК , који га снажно одби од зидина свога града; а за тим и пољички кнез Андрија Новаковић, који је помоћу Омишана под самим градом свладао Турке, које вођаше нз Восне млетачки најмљеиик Пваниш Ј1едиК(^). Још је горе стање било овамо на граници Босне и Хрватске, где Хрвати пинггаше као гуја у процепу, преклињајући краља, да нм градове заштити. (НАСТАВИИЕ СВ)

' (1) „КпЈ12е\'111к" вн>. ,Г., стр. 638.