Beogradske opštinske novine

Број 11.

— 47 —

Год. XII.

шипу иогодбе за експлоатацију тога мајдана, по коме би арендатор био дужан, да га очистн и отвори и да аренду плаћа по кубном метру нзрађеног камена. општински послови

Читуља. Данило Данчевић, доктор целокулног лекарства, општински лекар за кварт палилулски, умро је 3. ов. мес. а сутра дан сарањен уз велико саучешће овд. грађана. Као одличном лекару, још одличнијем граЦнииу и добром другу нека буде српска земља лака и Бог да му душу прости !

НЕДЕЉНИ ИЗВЕШТАЈ од 21. Ф бр. до 5. Мар. 1894 године о хемијеком прегледу животних ерестава и других предмета од утицаја на здравље људско за општину вароши Београда.

новог водовода чесме у лабарат. (3 иробе) Римски бунар обе чтсме, варошки: делијска чесма и чесма код Цвет. трга, Бпљбиљдерски водовод чесма на палилул. пијаци и код св. савског дома. Никакве значајне промене у саставу тих вода нису констатоване. Из државне хемијске лабораториЈе у Београду 5. Марта 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БВОГРЛДСКОЈ

Приликом санит. ревизије у дунавском одељку, коју је извришо општ. лекар г. Др. С. Поис прикупљено је за хемијски преглед 30 разних објеката и као неисправно нађено је : 2 пробе зејтина обе измешане •с котоном а једна и са еезамовим цером. 1 бунарска вода, у којој је нађено више но што се допушта да могу имати воде за домаћу потребу органских материја и продуката распадања органских материја, 1 бибер фалсификован кукурузним брашном и лебом, 1 алова паприка фалсификована кукурузним брашном, 1 кава пржена туцана мешана с јечмом и 3 рђаво глеђеисаиа земљама суда. Прегледаио је за тим 61 иробамлекаи нађено је с водом помешана млека код следећих млекара: Јевте Станојевића овд. Трифуна Петровића из М. М. Луга. Живка Арсића из М. М. ЈЕуга. Тана Крстића пз М. М. ЈГуга. Напослетку извршено је и 16 анализа вода н то: у Макишу из свих 5 бунара, из главнога бунара и чесме, у вароши: из

Путнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 13. до 20. фебруара 1894. године допутовало 641. отпутовало 391. Од којих су: а.) Пола: мушког 607. женског 34. б.) Вероисповести: иравославне 519. католичке и протестан. 69, мојсијевске 29, мухамеданске 24, свега 641. в.) Постојбина: Србија 462, Ауст-Угарска 104, Босна и Херцеговина 4, Црна Гора 3, Грчка —, Турска 31, Бугарска 3, Румунија 12, Русија —, Германија 7, Франц. 6, Италија 5, остале државе 4, ван Европе г., Занимање путника: Тежаци и економи 32, Занатдије 62, Трговци 266, индустријалци 5, шпекуланти и предузимачи 8, Гостионичари 22, Интелигенција (војска) 127, ђаци 17, раденици и помоћници 26, Пиљари и бозаџије 17, надничари и слуге 32. Из статистичког одељка општине варонш Београда 21. фебруара 1894. год.

0 Б 3 Н А Н А

На даи 28. ов. год. одређена офертална лицитација за пренравку кллдрме у оба дела Споменичке улице није ое могла извршити зато, што ннје дошао доволван број лицитаната. Зато ће грађевинско оделење суда опгпт. београдске понова држати у својој канце-

ларнји оферталну лицитацију на дан 10* Марта ов. год. за израду нсте калдрме. Кауција је како за посао у доњем делу, тако и у горњем делу те улице по 2500 динара и полаже се и то: 250 динара у готовом или у вредећим државним иапирима или општине београдске при нодношају оферата, остатак од 2250 дин. полаже предузимач, коме се уступи иосао у року од (7) седам дана по саопштењу у вредећим државним хартијама или у интабулацији на прво место за рачун овог посла, или најпосле у материјалу за овај рад, у ком случају задржаваће се од сваке исплате по 20°| о од зараде до измирења горње суме кауције. Понуде у запечаћсном писму (куверту) предају се комисији у грађевинском оделењу 28. фебруара ов. год. од 8—12 часова пре подне и од 2—4 часа ио подне. После тога рока оферти се неће више никоме примити. Оферти не морају бити снабдевени таксеним маркама, иошто цео посао овај снада у унутрашњу радњу оиштине, која не подлежи државној такси. Право на подношај оферата задобија се полагањем кауцијеу250 динара у готовом или вредећим папирима и подписивањем услова. Отварање оферата извршиће комисија тачно у 4 сата по подне у присуству лицитаната, који се ту затекли буду. Исцрини услови, план и предмер стоје до дана па и на сам дан лицитације сваком на увиђај у канцеларији ошнтинског грађевинства. На захтев иак даваће се н свако друго усмено обавештење. Из канцеларије грађевин. оделења општ. београдске 21. фебруара 1894. г. ГБр. 793.

0 Б 3 Н А Н А

Према решењу одбора у седници својој од 17. фебруара ове год. —■- Грађевинско

дакле, крал> Јован нек се не узда више у мене; ако ли нема тронка, ја имам доста."( 1 ) И посла, вели поп Ђурђе, краљу хиљаду франака у злату на дар. Из овога се јасно види, зашто је десиот Јован оставио Занољу. Од једном Запоља се нађе између две ватре: е једне стране српски десиот са својом јаком војском, а с друге стране краљ Фердинандо са незадовољницима. Ништа му друго није остало, но да се на своје зло стање иотужи своме нротектору — султану. Али и ту му деспот јако смета. Посланика Запољина, који пође султану, хватају деспотови војници и везана шаљу Фердинанду. Најзад се Запоља ]>ешавај да оружаном руком пр.екрха брану, која му на пут стаје остварењу његових амбиција. Са великом војском носла на деепота свога најмилијег племића Петра Цермоџју, који пређе Мориш, на се улогори негде близу вароши Сегедина, (поп Сремац вели Суљоша). Мађарски нлемићи с краљем већ ликују од радости, држећи иоуздано, да ће деснота •сатрти. Али право је говорио Запољи пои Грђе, „Петар Перењи иејак у евојој ми(') Метопие М. С. за г. 1858. ч. П. стр. 53.

шици, а ио крај тога иије вичан борити се са ратним оружјсм, а ови Раг^) врло су пскусни и вешти и иаметни и снажни војници у мишицама својим а .. Која ,је то сила, која би могла савладати одушевљење једнога јуначког народа за своју ствар'? —• Петар Перењи био је тако потучен, да по речима попа Сремца —■ ни на самом Мухачком пољу није толико Мађара погинуло, колико у овој битци. Сам се Перењи једва жив спасао иреко Мориша у Нађу, где је се крио читаву недељу дана у кући Марка ЈакШића. Овај догађај могао се десити крајем ма,ја или почетком јуна 1527. године.р) Кад је немио глас о поразу Перењијеву стигао у Будим, обузме ужасан страх све Запољевце тако, да су племићи неки

■') Реч Рац — коју смо до еад чешће помишалст аначи Ор(5ин , а долази од некадање старе српеке престонице Р а с е. — Рашани Срби. Кад су се Срби преседили у земље нреко Дунава и Саве, Иемци еу их према латинском имену Казсја (Рагака-Србвја) и Ка8с1апт ССрби) названи ЕаЈгеп, а Мађари под речју Ках разумеју Србина. У позније време ое-а се реч смагра као погрдно име за Србе, па је Ма^ари у том емислу најрадије употребл>з'ју. ( 2 ) Летопис М. С. за г. 1858 ч. II. стр. 58-61. — Р ај ић Ј :. Ист. Серб. св. IV. стр. 10 — Стојачкови ћ погрешно узима да је био у августу (Черте ит. д. стр. 14.

саветовали краљу да бега(') Запоља одмах иозове варадинског бискупа Емирика Цибака, да, га заштити од Срба. Он скупи остатке Перењијеве, поткрепи их новим четама, па груне изненада на деспота Јована и у боју том деспот допадне рана. Али кад се мало залечи, опет скупи своје војнике, па удари на Сегедин, да га ионово отме, ну ту га мучки опасно рани један Мађар и онеспособн за даљу војну. Рањена деспота однесу Срби у неко оближње село. Чувпш, да, је деспот рањен издајом — како вели поп Сремац — самога домаћина у чијој је кући био, Вален, Терек дође са својим војницима и нолумртвом деспоту одсече главу, па је посла на дар Заполш у Будим. (наставике ое)

( Ј ) Летопие М. С. за г. 1858. ч. П. стр. 62-