Beogradske opštinske novine
Број 37.
159 —
Год. Х .ТТ.
ХП. Председник износи одбору на решењс молбу -еснаФа каФанско -механског, да му се но досадањим погодбама устуни и за идућу 1895, год. нажлаћнвање акциса на пиће. По прочитању те молбе АБр. 4990., одбор је решио, наплаћивање акциеа на Пиће ва 189-пету годииу уступа се еснафу мехинско-кафанском за дванајест хиљада динара годишње под погодбама изложеним у у решењу одборском од 30. септембра 1893. год. АБр. 5787. XIII. * По прочмтању ре®ерата главнога благајника АБр. 5365, којим се тражи кредит од 2350 дин. :за нлаћање интереса на капитал добивени од овд. новчаних завода за заложене хартије од вредности. Одбор је после поименичног гласања са 10 гласова против 7, —- решио , одобрава се кредит од две хиљаде три стотина и педесет динара из партије за непредвиђене трошкове за плаћање иитереса за ову годину на капитал добивени од овд. новчаних завода за заложене хартије од вредности. XIV. Председшш извсштава одбор, да има неколико лонуда за зајам са великим радовима општинским. па предлаже, да одбор одреди јодно новерсништво да свс ове понуде ироучп и ноднесе одбору своје мњсп.е о истима. По саелугаању овога одбор је ремто, да све до сад добивене ионуде, као и оне што ће доцније доћи, проучи одборско иовереништво и иоднене свој изветтај са мишљењем одбору на регаење узимајући у обзир и сав досадањи рад по овоме послу. Чланови поверенигатва да су г.г. председник општине и одборници Љуб. Косачевић, Тих. Ј. Марковић, Дим. Милојевић, Ставан Д. Поповић, ЈБуб. Марковић, Алекса Борисављевић, Милан Милагаииовић и Вел. Антић инспектор, од ко.јих могу петорица пуноважно радити. (Насгавиће се.)
ИЗВКШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивени приход у мес. Августу 1894. г.
ТЕЖИНА
II
р
И X
0
Д
<!
С В Е Г А
ВРСТА СТОКЕ
У
аренда месар
ска
шнич, такса
ленар. шса
о
КИЛОГРАМ.
ДИНАРА
К
11Р.
дин.
111*.
ДИН.
111'.
ДИНАРА
ПАРА
Бивола
о
Волова
447
12069
89
40
178
80
12337
20
т
Крава
183
3294
■'
36
60
73
20
3403
80
о
Телади
140
4623
924
60
14
10
14
10
952
80
м
Овн. и оваца
1514
—
3028
—
75
70
75
70
3179
40
<1
Јарч. и коза
274
—
548
—
13
70
13
70
575
40
Јагањаца
1393
—
1393
—
69
65
69
65
1532
30
Рн Сн
Јаради
269
—
269
13
45
13
45
295
90
Свиња
1143
92481
9248
10
457
20
114
30
9819
60
со
Прасади до 20 к.
90
—
180
—
18
—
9
—
207
—
Прасади до 10 к.
265
-—
265
53
26
50
344
50
Н «
Болова
20
4
4
О РР
Крава
26
—
—
—
5
20
—
5
20
со
Овн. и оваца
50
—
—
—
2
50
—
—
2
50
N
Јагањаца
92
—
—
—
4
60
—
—
4
60
и:
Претекли вишак
со
унесен у варош
—
823
164
60
—
—
—
—
164
60
С В Е Г А
П Р И X 0 Д А :
31383
30
857
10
588
40
32828
80
Упоређење целокупног прихода између ове и прошле године.
1893. Г 0 Д.
Р А 3 Л
И К А
1894. Г О Д.
м А њ
В И Ш
у 1891. год.
1ЕСЕЦА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ИАРА
Јануар
31758
50
32081
65
323
15
Фебруар
25589
-—-
30844
90
5255
90
Март
26944
60
35104
15
-
8159
55
Април
27143
70
30130
45
—
2986
75
Мај
30914
10
35512
70
■
4598
60
Јуни
30357
50
34560
50
!
4203
—
Јули
32695
:
33095
40
—
400
40
Август
33662
05
32828
80
833
25
—
—
С В Е Г А
239064
45
264158
55
833
25
25927
35 1
Наиомена. Од свиња клатих у месецу Августу марвеио лекарским прегледом, нађено је 30 комада бобичавих, од којих је месо прописно поништено. Из контролног оделења еуда општине вароши Београда 3. Септембра 1894. год.
земље. Он њихову молбу упути надвојводв и нредложи да се населе „на међи између Хрватске и Приморске крајине, које место лежи од дуго времепа пусто." Али је та сеоба изведена тек 1605. г. у иролеће, кад се диже сењски капетан са 400 Ускока, па преко Лике продре у далматиноке котаре, и новеде отуда на 700 душа српских, које доведе к Сењу. Међу њима било је на две стотипе храбрих и снособних војаика. На молбу генерала Кисела Зрињски им допусти да се васеле на његовим земљама, пошто му се прво заклеше на послушност. Они се населише на виноделска имања код Лича на хрељивској међи. Али не прође много па дође до свађе, што Зрињски удараху велике намете и кулуке. Они се зато оотуже нчдвојводи, оа им постави за кааетана неког Лачапипа Јсвана Влаткови&а. Ну са тнме се међусобне свађе и размирице нису прекинуле, ге је најзад морао генерал предложити, а н<двојвода одобрити, да се тај народ цресели из Лича у ГушиКа иоље , између Сења и Брлога, које је сењски капетан Жигмунд Гушић морао уступити овим Србима за населење. Али пе зна се илак лоуздано, да ли се тај народ кретао када
из Личв; само се толико зна, да се редом део Крмпоћана и Личана преселио доцаије у Лику, пошто је она освојена од Турака, а један део пак остао у Личу и до дан данаЦ 1 ) Ово су само веколики примери српских сеоба у туђину за време овога шеснаесто годишњег рата са Турцима, што смо могли, према до сада познатој намисторијској грађи, побројати. Разуме се, да су ово само глав није сеобе а да је вазда било мањнх пресељавања и пребегавања, било с породицом или појединце, у то се не може сумњати, само што нико није у стању о томе ухватити тачва рачуна. Кад се само сетимо, колико су нута ћесаровци упадали у турске крајеве, и да за све време овога прошлога рата није готово било ни једее војске, која није за собом, враћајући се из похода, по вукла бар ма колику гомилу српских исе-
љеника; онда се може видети доста Јасна слика оних многобројних ројева српских, који су, на несрећу нашу, онако олако напуштали своја огњишта, да населе туђа — раскидали турске окове, да на се метну још теже аустријске!... Па бар да је Житва дорошки
(') На истом месту, стр. 60—53.
мир, кад Је прекратио даље ратовање, пре кинуо и даље исељавање ојађених Срба! Не, него су сеобе српске и даље ишле једна за другом, скоро кроз целу прву половину XVII. столећа, све до великога рата за ослобођење, када су напади хришћанске војске донеле веће користи, него ли напади из овог рата на крају XVII. столећа. Но о томе проговорићемо коју више мало доцаије.
<ш>-
ГЛАВА ПЕТА Стање Срба од житва-дорочког до вашварскот мира (1606—1664).
]Јо бечком миру од 1615. г. за време ирес/тају даљи сукоби са, Турцима. — Србе Крајишнике гоне на унију. — ЈВојничка крајина царском наредбом иостаје засебна обласТч. — Нове сриске сеобе у вараждински гепералат, Шриморску крајипу, и око Плашког , Отока и у Томирски диштрике. .Двогодишњи рат с Турцима (1662. до 1664.). — Вашварски мир од 10. августа 1664. год.
После житва дорошкога мира, очекивадо се, да ће бар за извесно време са свим умукнути звук ратве трубе иа граници Аустрије и Тујрске. (нАстАвиие се;.