Beogradske opštinske novine

Број 48.

— 216 —

Год. ХШ

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

За квартове : Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом 0-25 д. 2. Од две иди три собе, са кухињом или већег дућана Са магазом .... 0'70 д. 3. Од четири или винхе соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1-50 д.

За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом .... 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1*— д. Од суда онштине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.

16. Новембра 1895. год. ви од Прерадовића, сматрајући своју губернију каосвоју независну управну област те се на свима својим актима и писмима свуда потиисиваше: „дано у Новој Србији". Занимљив је Пишчевићев опис те Хорватове канцеларије: „Хорват, вели он, смисли да је уреди по угледу на војне руске колегије, или њима сличне управе, назвавши је главном канцеларијом новосрпског корпуса. Добије од сената на то велику конФирмацију, тако да су све остале суседне колегије административно од ње зависиле, а она пак само од сената. Раздели је, по гранама ствари које она расправљаше, на шест департмана, поставивши за шеФа сваког департмана по једног од својих виших официра, а над свима њима био је један главни секретар. У њима се расправљало прво и понајвише војне ствари, а после и пограничне и унутрашње економске. Све би то тако лепо и корисно било, продужује Пишчевић, да сам Хорват није улогу своје канцеларије омаловажио тиме, што је себе сматрао као најстаријом главомуњој, и што је све од њега зависило. Ну на послетку, и то би се могло опростити, али је загрдило све

I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без

разлике на спратове 0'20 д. б) За незидан шнархерд 0'20 д. вј За узидан . . . 0'40 д. г) За ведики узидан шпархерд у гостиоиици 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ђ) За чишћење нростог димњака . . . 0 - 10 д е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0'10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... 0 - 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'7Б д.

II. Гробарина: а) Гроб за депу 7 — д. б) Гроб за одрасле 12'— д. в) Мала гробница 555 - 52 д. г) Велика гробница Ш реда . . . 998-93 д. д) Велика гробница П реда . . . 1099'93 д. е) Велика гробница I реда . . . 1684'57 д.

Из статистичног оделења општ. вар. Београда. то, што је Хорват после себе за најстарије у управи прогласио своја два синчића, од којих један имађаше четрнаест а други тринаест година, и још беху под надзором и васпитавањем учитељским, те им се акта на потпис носила у школу. На тај начин и остали ред управе би повређен, што је после неког времена његов млађи син и председавао у канцеларији. Предееднички сто је био покривен црвеним чаршавом. около њега седишта за присутне чланове канцеларије. По соби лепа огле-1 дала, а Хорват би се често ту само шеткао и слушао дела и решавао; па кад би се расрдио на нешто, што по његовим мислима није написано и поднесено, изгрдио би секретара, и сам би онда сео да пише. Ну што је најчудније, Хорват би често улазио у канцеларију, кад се што решава, и седео за столом као у својој спаваћој соби под капом, и пушио цигару, а нико не би смео да му каже да је то непристојно.^ 1 ) (Наставиће ав)

(') Известија о похождрни.ју и т. л. стр. 404—405.

III. Пражњење помијара и нужиика: а) Од кубног метра 7'00 д„ б) Од акова 0'35 д. ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА

а) Проста кола са 2 коња . . 10'— д. б) Кола са анђелима са 2 коња 18*— д. в) Стаклена кола са 2 коња . 24-— д. г) Стаклена кола са 4 коња . 60*— д.

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРЕМЕРЕНО НА БЕОГРАДСКОМ КАНТАРУ од 11. Новембра до 18. Новембра 1895. г.

&

ЦЕНА

Рч 1н

НАИМЕНОВАЊЕ

о п

највећа

најмања

к

дин

цр.

дин. ј

ПР

632

Арпаџика

24

22

30000

Брашна пшенична .

16

15

Вење

20000

Вина бела (од лит.)

70

50

54275

Вина црна (од лит.)

70

50

Волова

45

40

Воска

Вуне непране ....

Дуња

12711

Јабука

20

12

153483

Јечма

9

50

9

30

881

Кајмака

112

110

Кожа зечијих ....

5669

Кожа јагњећих . . .

Кожа овчијих ....

Коре брезове ....

10

У

Крава

17160

Креча

3

60

3

20

29435

Кромпира

8

7

Крупника

792

Крушака

17

12

Кудеље

30593

Кукуруза

8

7

50

Купуса

Лоја нетопљеног . .

55

Лука беда

50

40

17282

Лука црна

15

12

Масла

508

Масти

110

105

13345

Меда

80

60

Мушмула ........

Мухари семена . . .

Маслинки

156626

Овса

9

60

9

10

21589

Ораја

25

22

6170

Пасуља новог ....

30

25

Пекмеза

Просе

30

228582

Пшенице

11

11

10

21175

Ражи

9

8

50

Ракије ком. (одлит.)

2547

Ракије ком. меке „ .

55

50

228

Ракије шљ. љуте „ .

80

70

11 97

Ракије шљ. меке „ .

40

30

22751

Свиња дебелих . . .

80

70

■—

1820

Свиња средњих . . .

60

55

91160

Сена

6

5

322

Сира

90

60

-

19950

Сламе

3

2

Сочива

55

Сланине ужичке . .

150

140

530

Сува меса пршуте .

300

210

6663

Угљена дрвеног . . .

7

6

122460

Угљена каменог . . .

3

2

50

Шишарке

Гвожђа израђена . .

190360

Шљпва сувих ....

34

29

Катрана

Цемента

8013

Ситнице разне . . .

12868

Разна воћа

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОИШ БЕОГРАДА У седмици од 9. Новембра до 15. Новембра 1895. год. допутовало 997 путника — одпутовало 765 путника.

Постојбина прнспелих путника :

ПОЈП =1

X е_=> г -п С~1~3 , 3=

Из Србије

АустроУгарске Бесне и Херцегов.

Црне-Горе

Грчке

Турске

Бугарске

Румуније

•Г-Ј н о Рн

Германије

Франдуске

Италије

0 сталих Европ. држава

Ван Европе

952

45

834

72

25

1

2

28

5

1

2

7

4

15

1

Занииање путника :

Тежаци и економи

Е-< 03 Д 13 сЗ ђЈ со

Трговци

И Л м о < & и к

§ « 2, "С М <а> 2.2 а в в

Гостионичари Интелиг. и војека

Ученици

Раденици и помоћници I 13 ео н §.

Надничари и слуге

Пролетаријат 45

75

459

3

4

19

195

31

53

6

47

УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Вдасник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Јеленска ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ