Beogradske opštinske novine

г

Год. XIV.

ИЗВЕШТАЈ 0 РЛДУ ОПШТИНСКОГ ХЕМИЧАРА ВА 1895-ту годину од Д-ра Александра Зеге (Наставак.) Вино. Сок од грожђа који је прешао врење и избистрио се, називамо вином. Вино се састоји у главном из: В >де, Алнохола, Разних ниселина као: винске, — јабучне —• грожђане киселине у малим количинама, сумпорне, солне и ФОСФорне киселине; затнм слободне угљене киселине „минимално ћилибарне киселине, и сирћетне кисешне. Разних етара који внну дају пријатан мнрис, тако звани „буке", Неутралнкх материја као: беланчевине, глицерина, гуме, инозита и т. д. Остатака неиреврелог грожђаног шеКера и минералних материја: Кали, Натрон, Креча: Магнезије, глине (алумшшјумоксида) гвожђа, Мангана. При анализи вина одређивао сам: Сиецифичну тежину: Ареометром или ггикнометром. Алкохол: Дестилацијом 100 ссм. вина предестилише се док дестилат не износи 75 ссм. (онда је већ сав алкохол ирешао у дестилат). Дестилованом в<ј|п;ом дотера се вински дестилат на равно 100 ссм. и мере се алкохолометром директно проценти алкохола, или никраметром спец. тежина и по нарочитим таблицама чита се алкохол. Мерење бива на температури течности од 15" ц. Екстјракт: Остатак дестилације за одређивање алкохола дотера се дестилованом водом опет до равно 100 ссм., ареометром одредн се спец. тежина, и чита се ио таблицама које су за то израчунате одмах проценти екстракта (ово је тако звана индиректна метода). Директна метода, 10-25 ссм. внна, — зависи како је вино испаре се у једној тачно измереној платинској шољици, на парном купатилу до сува суше се у парној сушионици и измере. Пепео: Овај измерени екстракт, сагоре семалим пламеном док не буде чисто бео и измери, бежању отац му Петроније. жалећи за родним местом, одлучи да се врати. КараЂорђе бојећи се да их не изда, нареди те га убију.(') Ну у Срему му се брзо досади, и он се врати у Србију где отпочне хајдуковати и у томе га заста и Кочина Крајина. Михаљевић ухвативши хтеде га убити, али га одмоли каиетан Радич, с киме је он као што смо видели, ратовао противу Турака. За време ратовања Хаџи-Муста<1>е са ГГазван-Оглом, он је био буљубаша и имао под собом 70 људи.( 2 ) По смрти Хаџи-МустаФе КараЂорђе се крио код познаника и пријатеља, па га у томе затекне и буна на дахије. Као храбар, одлучан, строг и дрзак човек, а уз то и вешт трговац, Кара-Ђорђе је стекао уважења, одликујући се у ранијим ратовима. Заго га и изабра скупштина у Орашцу за свога вођа. У току даљега описивања, ми ћемо видети Кара-Ђорђа као необично строга( 3 ) (') На истом месту, стр. 4. ( 2 ) На истом месту, стр. 7. ( 3 ; Да напоменемо само како ирота М. Ненадовић описује, да је он истукао свог пиеара Стеву, па додаје: „Сад сва војска и војводе и капетани гледају то и један с другим шапље: јаој брате, кад он од свог момка

- 39 -

Кад се екстракт индиректно одреди, оно се за ! одређивање пепела иста операција изврши као код директног одређивања екстракта само се не суши у парној сушаоницн, већ пошто је вино испарило остатак одмах сагоре. .Киселину титрирао сам са г /, 0 нормал. алкалп. Даље сам испитивао боју — дал је анилинска или природна вегетабилна — на сумпорну и сумпорасту киселину, салицилну киселину захарнн, и код сумњивих проба стреж и глицерин. Глицерин одређивао сам по начину који је проФ. Др. М. Т. .Зеко публиковао у Сћегшкег 2еИип§ од 1895. год. број 30. У току године прегледао сам свега 42 пробе вина од којих *беху 4 неисправне. Трн пробе због додатка захарина, аједнашто је вино било Фабрицирано. Пиво. Пиво је једно пиће које садржава екстрактивне материје меља, и помоћу квасца превреле екстрактивне материје куванога јечма. Одређивао сам алкохол и екстракт, на исти начин као код вина (екстракт директно) и тако звани \Уег§а1)гипд&§гас1. Ове године имао сам само једну пробу пива на прегледу и та је свима условима одговарада. Ракија. Примио сам свега 9 проба ракије. 8 шљивове и једну комову. Одређивао сам количину алкохола — на исти начин као код вина — и тако звани Фузел. Фузел одређивао сам по Траубовој методи, капиларном цеви или по методи Розе-ШтутцерРаитмајер, екстрахирањем Фузла хлороФОрмом и мерењем запремине хлороФорма. Све нослате нробе биле су исправне. Сем обичних ракија аналисао сам и једну пробу коњака. Сир-ће. Сирће које сам имао на прегледу, било је од овдашњих Фабриканата, — добивено извесном оксадицијом шпиритуса. Чистог винског сирћета нисам имао на прегледу. Исто тако сирћета добивеног из есенције. Не могу да пропустим ову прилику а да не обратим пажњу санитетских власти на сирћетну есенцију. По мом мишљењу требало би забранити увоз исте. Концентрисана сирћетна кисе-

Број 1СК

лина дејствује као отров и не би требало дозволити да са једним тако опасним артиклом може сваки руковати. Испитивао сам на минералне киселине, ди је било обојадисано сирће, на боју, и одрсђивао сам количину сирћетне киселине. Даљс сам прегледао микроскопски, да ли има тако званих сирћетних јегуљица. Од 9 проба које сам у току године аналисао, само је једна била неисправна. Количина сирћетне киселине бнла је 2.78"1 0 место 4%. Обојадисана беше анилииском бојоми пуна сирћетних јегуљица. Брашно и тесто. Прегледао сам једно брашно од пшенице, две пробе кукурузног брашна, и нашао сам да су добре Једну првбу таране морао сам оспорити пошто беше укварена и уцрвљена. Од две пробе Фиде које сам прегледно једна је била неиснравна, обојадисана жутом анилинском бојом. Једну ногачу, нашао сим као исправпу. Ше-ћер. Од 4 пробе шећера које сам ове године имао да прегледам, само је једна неисправна била. То је био црвен шећер а црвена боја којом је био ОФарбан, била је по здравље шкодљива, анилпнска боја, Зејтин. Прегледао сам 6 пробе зејтпна. Две пробе беху неисправне, пошто еу биле означене као маслиново уље и фини зејтин, а у ствари беху смесе котонског уља са маслиновим. Имао сам једну пробу декларирану као „зејтин за јело" која је било чисто сезамово уље, а друга једна декларирана као „обичан зејтпн" била је смеса сезамовог и катонског уља у којој се изгубило и нешто мало маслиновог зејтина. Разуме се да нисам ни једну од њих двеју чроба могао оспорити. Сезамов зејтин може се употребити за јело а назив „обичан зејтин" врло је широк и сваки може разумети под тим називом што кад му се допадне па чак нека ту буде и мало машинског уља за подмазивање вагона. Добро би било када би се једном и за ово поставиле мере према којима би се имали управљати продавци а и хемичар при оцени. Свршиће се.

човека, чиЈа се сва заповест састоЈала у једној речи: ха.јд; или још чешће ни тога није било, већ је он ћутећи заповедао, и тада је био најимпозантнији и највише поверења народу уливао. Он је свој'им радом( х ) давао примера, шта други треба да раде, и они су радили без икакве његове заповести. Због његове строгости и ћуталачке нарави, којом је свима респекта улевао, можемо га с правом упоредити с Виљемом Ораниј евцем — Таскигпиб-ом, који ј *е своју домовину ослобођавао од иревласти шпанске. Кара-Ђорђе Ј *е српски ТасНигпи§, који то име потпуно заслужује. Његову јунаштву ретко ћемо наћи равна

и писара тако ради, ја шта ће од нас, ако скривимо бити. Уђе слога и да је рекао онда: ајте сви на Саву да прегавите ту се не би смео наћи један, који не би на Саву нагааио, а то ли на Мишарско поље " [Мемоари стр. 174]. Илн сетимо се оног случаја, где он хладнокрвно наређује, да се убију у Поцерини три кмета, што су Турцима храну носили, и постави Милоша Поцерца ва војводу, па и љему и Поцерцима прети истом казном, ако не слушају. А они уабуђени строгошћу узвикују: „од сад емо ми сви за нашам војводом, а он за тобом и у гору и у воду!'' [Мемоари, 175]. Ј 1 ] Сетимо се оног момента, кад он — ништа не говорећи — свлачи чивме, па облачи опанке, уаима проштац па раме — то исто чини и сва војска за шим и иде на Мишарско поље, где у шанцу дочека доцније Кулин капетана и страшно га потуче.

— он је с пушком у руци умео да вазда задобије победе над Турцима. Једино његова лаковерност и нерасудност у политичком погледу, није му дозвољавала да се користи задобивеним победама. Али ће га после несрећне 1813. г. на скоро заменити други у томе вештији Србин, који ће најпосле и успети, да једном за свагда постави стална оснсва ново] српској држави. Кад дахије чујузабуну, Кучук-Алија посла у помоћ 30 Турака свом брату Сали-аги, Рудничком бику. Дознавши за то Кара-Ђорђе, дочека их код Сибнице у заседи па их са Арсенијем Ломом похвата и побије. На то се скупи око Кара-Ђорђа из срца Шумадије на 3 000 људи. Одмећући уз пут народ он се упути на Рудник противу злогласног Сали-аге и 19. Фебруара поЈ*ави се пред Рудником, разбије помоћ турску, која им иђаше из Чачка под Чолак-Алијом. Одмах затим позове Турке Рудничане, да отерају Селимагу с Турцима из Ужица и Краљева. Фебруара 20. Турци испадну из града, ну Срби убију 86 Турака и нагнају их у