Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕ.ЉА 24. МАРТА 1896.

БРОЈ 13.

хз: из & е л=> га: о 7Едл.к-гг1гт

Ц е н а

За Србију на годину . . . на пола године . За стране земље на годиву

6 динара 3 „ 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА ОЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ ПА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

0 Б Ј А В А Према члану 18-том правила о водоводу, одређену таксу за воду дужан ]'е сваки сопственик зграде плаћати за сваки месец у напред, и то сваког првог дана у месецу. Управа водовода од сада придржаваће се најстрожије ових правила и употребиће еве законскемере противу оних, који према истим правилима не буду уредно плаћали одређену таксу за воду за сваки месец унапред. Из канцеларије Управе водовода београдског, 11. Марта 1896. год. ВВр. 842.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 19. фебруара 1896. Нредседавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан сула г. Мих. II. Живадинови!), од одбчрника били: г. г. Љуб. Марковић, Сава Ковачевић, М. ПГтрбић, Сава М. Џеваировић, Мил. Ж. Маринковић, Стеван П. Поповић, Дамјан Стојковић, Спагоје Илић, Влад. М. ЂорУ)ввић, Д-р Војислав Суботић, Настас Антоновић, Дим. Милојевић, Дим. Гавриловић. I Прочитан јс заннсник одборских одлука седнице држане 16. Фебруара 1896. год. и прпмљен је без измена.

II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1266, 1249 и 1269, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио. да је Ђорђе Вабић комичар доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати: СоФија жена Јевте Сабановића надничара, Ружица, жена Петра Стојановића кондуктера, н Катарина Герлих овд. III Председник износп одбору на одобрсње процене имања, што се имају експроприсати за регулацију извесних улица и то: процену имања Милице Г. Трпковић и Јулијане М. Петровић за регулацију лесковачке улице; процену земљишта Катице Белима.рковић АБ. 5138|95, за регулацију савамалске улице; процену имања Лујзе Крикнер АБр. 7092|95. за регулацију Косанчићевог венца и процену имања Браће Илића АБр. 762Ј96. за регулацију Кастриотове и два Јаблана улице. По прочитању тпх процена, одбор је решио, да се процене имања Милице Г. Трпковића, Јулијане М. Петровић, и Катице Белимарковић одбаце као врло скупе и да се иста имања на ново процене по закону

о експропријацији и средством других вештака, које ће полицијска власт одредити. Сва ова процењивања да буду у присуству и општинског правозаступника. 0 проценама имања Лујзе Крикнер и Браће Илића, да се решава у првој седници за овом. IV Приступљено је решавању о измени трошаринске тариФе. По прочитању предлога комиеијског и по претресу сваке тачке предлога по особ, одбор је решио, да се тариФа општинске трошарине од 17. јула 1893. год замени овом тариФом:*)

На предлог Управе трошаринске а по препоруци одборске комисије, изложене уњеномизвештају, одбор је решио, да члан X привремених правила о наплаћивању трошарине у вароши Београду од 21. децембра 1890. год. од сада овако гласи:

*) ТариФа ће бити оГуављена, кад буде добила пајвишу потврду.

СРПСЕИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУ10НУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕЛА нднисали Р. АГАТОНОВИЋ, и П. Ж. СПАСИЋ. (Академујски Саввт Вел. 1Пколе наградио ирвом видовданском наградом оашт. ВеоградскеЈ. (настав4к) Многи се Бошњаци поизразбољевају на Врачару, а остали пођу у Босну; „но слабо је који видео свога отачества" већ изгину на Дубоком, Китогу и Дрини.^ 1 ) У исто време и Гушанац, да би их се опростио, отпусти 300 крџалија кући. Њих Срби при пролазу тако прореде. да је мало који и стигао у Турску.(' 2 ) По доласку Бећирпаше и погубљењу дахија престану по мало сукоби с Турцима у земљи, и Срби су могли војску око Београда, да шал>у на одмор кућама смењујући једни друге.

С 1 ) Ненадовић М. Мемоари, стр. 130—131. меник XIX. срп. кр. акад. стр. 5. ( 2 ) Споменик XIX. срп. кр акад. стр. 7.

Спо-

Порта је још једном покушала да се измири са Србима посредовањем влашких пнежева. Ну на скупштини у ПеЛанкма у почетку априла 1805. г. Срби одговоре, да ће пристати на мир под условима(') да имају слободну управу своју, а Порти да отсеком за све плаћају данак. Како од овога не би ништа то Срби, по савету Русије, реше да пошљу Порти изасланике ради преговарања о миру, но о томе проговорићемо доцније коју више. На истој скупштини Срби реше да подигну још и нахије: аожетку, соколску и ужичку. У лето 1805. год. Срби приступе остварењу своје одлуке. Још 24. марта ЈГазар Мутаа и Милић ДринчиЛ угледајући се на Србе у Шумадији нападну на Чачак са 350 л>уди. И ако је у Чачку било више Турака ипак се ови после једнодневне борбе повуку ноћу у Краљево и Ужице оставивнш Србима Чачак. У Краљеву је почетком 1805. г. неки дрзак Турчин Згура Мехмед-ага чешће нападао Србе. То је био узрок, те се Турци морадоше затворити у Краљеву и прекинути сваке (!) 'Ге услове види у Голубици V. стр, 277.

везе са Србима. Кара-Ђорђе са 6 000 Срба пође из Тополе 13. јуна на Краљево пошто је Јакова Ненадовића и М. Обрено*вића оставио да пазе, да ужички Турци не дођу у помоћ Краљеву. У путу разбије Згуру Мехмед-агу и 18. јуна по распореду капетана Радича, нападне на турско утврђење. С почетка је имао мало успеха, али кад довуче још топова и припрети ново-пазарским Турцима, те се ови иселише, Краљевчани се предаду на Петровдан и оду у Нови Пазар. По паду Краљева, Јаков Ненадовић и архимандрит раковачки Мелентије очисте соколски крај и затворе Турке у Соко.( Ј ) Одатле се Јаков и прота са М. Обреновићем по налогу Кара-Ђорђеву крену на Ужице, где су из Босне дошлн неки јаничари од којих су Срби зазирали. После узалудних преговора Срби опседну Ужице и отпочну тући ужичке Турке, што неће да издаду јаничарске старешине. Кад Срби запале мунаре и већи део вароши, Турци се на невољи предаду нод условом да ш г .ате оштету у 50 000 гроша и 80 хатова и да протерају јаничаре; град и даље (!) Годишљица Н. Чупића кљ. XIII, стр. 163 — 169.