Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 26. МА.ТА 1896.

БРОЈ 22,

НЕДЕЉНО.ЈБДАН -П^Т Ц е н а : За Србију на годинг 6 линлра

на пола годпне , стране земље на годину

ЦЕПА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ пгет1глату ваља слати упутницом на општпнски суд а све кореспонденци.је на уредника РУКОИИСИ НВ ВРАЋАЈУ СВ. — ИЕПЛАЋЕНА ИИСМА НК НРИМАЈ,УСЕ

Н А Р Е Д Б А Управа града Београда, актом својим од 23. Маја т. год. Бр. 12107, доставила је општини оваку наредбу команданта дунав. дивиз. од 21. -Маја о. г. Бр. 81. Војеним стражарима , иако код војног сењака тако и код свију државних зграда издато је нарочито нареЏње, да ауцају на свако лиг^е, које се око државних сењака и зграда, Н5Ј"ћу аримети — с позивом да суд општински ист.у достави до знања грађанима, како би зна.ти, да се ноћу не виђају у бдизини државних зграда. Предњу наредбу команданта дивиз. области, суд општински саопштава граЦнству ради знања и управљања. Из канцеларије суда општ. града Београда 25. Маја 1896, год. АБр. 4124 Београд. Н А Р Е Д Б А У вези свога расписа СМ 2961. од 29,111 т. г. Г. Министар унутрашњих дела расиисом од 19- XV т. г. С.№ 3749, пре-

поручио је Управи, да Суду Оигатинском изда строгу паредбу : 1. Да се морају каламити крављим богињама : 1. Сва новорођена деца која су навршила 3 месеца. Изузимају се само она деца, која су већ прележала велике богиње или су болесна од какове тептке болести у коме се случају привремено ослобођавају док ие оздраве. У местима где владају заразне болести као скарлетина, мраса. чШФтерија. рикавац, и т. д. не треба каламити за време заразе. 2. Сви ђаи,и ириватних ијавних школа, који нису никако каламљени, као и они који су у 10. години а не могу лекарском сведоџбом доказати да су последњих пет година ирележали праве богиње или са успехом каламљени. 3. Сви одрасли који нису никако каламљени. 4. Сви одрасли старији од 10 година који су каламљени али не могу да докажу лекарском сведоџбом, да су последњих пет година прележали праве богиње или са успехом каламљени.

II. Ошптински председници или њихови (заступници) дужни су објавити каламљење и одређеног дана ирисуствовати лично како каламљењу тако и ревизији. Њихова је дужност постарати се за простор у коме ће се вришти каламљење, као и зашто да се сва деца донесу, као и сви одраслн дођу који треба да се каламе. III. Каламљење вршиИе срески (односно окружни) н оппгпшски лекари, а могу вршити и приватни, али су дужии сваки случај прописно јавити надлежној власти IV. Сваки ко је каламљен добнће од лекара пошто овај изврши ревизију, уверење (феду) у којо.ј ће се назначити име п презиме каламљеног, као и дан и година роћеи.а, да ли је и који пут (са успехом или не) каламљен, и када се опет мора јавити лекару. V. Лекари као и иредседнии{а оигитина, који не буду врнЈили своју дужност како ваља, искусиће последице законске, а родитељи и стараог^и који своју децу не доведу на каламлење, као и одрасли који сами не дођу на каламлење, биће кажњени први пут са 5—10 динара, и да се опет

I МИТ

0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК 113 СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ XVIII ВЕКД) Мото: „.... Нв славв писателл, неудоволв„ствији читателеи и даже н» му„дрости нравоучителБнои, ботолкоб „истинђ, которал уже сама собого „д %лаетсл напочникомЂ удоволствјл „и полвзн". .. КарамзинЂ. ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА / 71 о преџоруцџ Академпјског Савета Вел. Школе награ дила општпиа Београдска стотином динараЈ.

(ИАСТАВАК) Од дела, којнма сам се корнсно послужио, радећи овај посао најважнија су ова: С. Милутинови^, —Сарајлија. Исторја Церне Горо одг искона до нов1ега времена. Списана — — у Биограду. кнзжеско-СрбскоИ кнбигопечатнБИ. 1835. Милорад Медакови! Поввстнпца Црне Горе са законпком од наистар1ег времена до 1830. Сачин'1 .110 — у Земуну. нар. кнвигопечат. Д-ра Дан. Медаковића. 1850.

А1ехап(3.ег АпЉ1б. 6е8сМсћ1е; с1еа Рпгз^пНштв Моп1:епе§'го. Уоп с!ег аИез^еп ТјсИ 1)18 гит Јаћге 1852. Касћ всгћЈзсћеп АНепаиккеп НиКзлуегкеп ипг! УоЈкзНе^ет, уоп Шеп. 1853. Димитрије Милакови^. Истор1л Црне Го]>е. написао у Задру, у типограФији браће Батетира. 1856. Д м. Ба кич -к, Черногор1 'Јз подђ уиравлетемЂ владнкЂ. Штамиано 1878. г. у: „Жур н а л Б м и н . н а р о д н а г о И р о с в % ш е н 1 н ". ЧастЋ ССХХХ1Х. А. Кочубинекли. Мн и они (1711—1878.). Очерни истор1п и иолитики С.пип.л. орд. проФ. императ. новоросе. университета. Одеса. Печатано вт, тип. Г. Умриха. 1878. Ж. Д р а г о в п ч т,. Очерки изђ дерковнои жизни вт, Черногорји. — Изашло у руском духовном часонису: „Страпикт,," № 11 и 12, томт. III за 1881 г. М. ДраговичЂ. Мптрополитт, черногорскШ Вас. Петрович') и его сношешл ст, Госс1еи. Штампано у духовном часопису: „Христчанское Чтен1е," што излази при петррградској духовној академији. М 1-6 за 1882. г. П. Г о в н п с к 1 п . Отиошешт, между Госмеи и ЧерногорЈеб при владнкахг. (по новимђ документомт,) изашло у : „ Журн. мин. нар. иросвите, " за 1876. г. частт,. ССХХХ1Х.

„ 3 н а ч е н 1 е п р а в л е и 1 л в л а днкђ вђ исторји ЧерногорШ. Наштампано у: „ Изв'ћст1т, е- петербург. славчискаго благотворителнаго обтестви. 4—5 1886. г. Наттег. М. с1е. Н1з1:о11'е 1' етр1ге ОИотапе, (1ерш 80И ол§чпе јшЈфГа по8 јоигз. Тгас1иН;е (1е Г аИетапс! зиг 1а с1еах1ете с(1Шоп, рег М. БуЉег. 1844. Вук Врчеви&. Црте из историје Црне Горе. Вибго^пгк и за 1871 годину. М. Драгови^. Три писма владике црногорског Даиила Петровића Његоша. „Гласник сра. ,уч. друштва и књ. 63. 1Јепогтеп1; Г ^Тигсз е! Моп1:епедт8 раг Рагиз 1866. Ма1оп Еи§еп ННопе с1и Моп1епе§го ои Тнегпа Оога. Гапз. 1881. II. Г 0 в iiii с к 1 и . Черногор1л вв ев ПрОШДОМЂ ii настоншемЂ. ГеограФ1Ђ. Исторгк, Археологиђ, Современое положеше. Сосгевит, Томт, I. С-ПетербургЂ. 1888. Ова књига чипи; „Сбориикт, отд-вленг!, русскаго изЂЗглка и словесности импер. Академ1а МукЂ." Т омђ ХГУ. К о в а ч е в с к 1 н Е. ЧерногорЈЂ и славлискчт, Земли. (/1. рисунками и картош. С. ПетербургЂ. 1873. М. Драгови^. Прилози за исторју Црне Горе из времена владика из различних племена. п 8Шгте и XIX. п т. д. и т. д.