Beogradske opštinske novine

Број 22.

— 86 —

Год. XIV.

изврши каламљење, други иут са 10—20 динара, а ако такав случај постане узрок зарази са 100 динара у корист ошптинске касе. Суд општински позива ионово све грађане београдске да дођу на каламљење, у противном случају сваки ће бити строго кажњен ио чл. 21. Санитетског закона. Каламљење се врши у згради „Црвеног Крста", у Сали-Мира и у „Вежбаоници" више Женске школе сваке недеље од 3 до 5 часова по подне. Од стране Суда Општине Београдске ЛЛ» 453. 8. Маја 1896. год.

0 Б Ј А В А Према наређењу Господина "министра војног АР. ЈУз 1857. од 5. маја т. г. а на основу чл. 103. и 89 закона о устројству војске, има се изврихити понис и обележавање свију коња у земљи, способних за војску; а тако исто да се осмотри и прегледа сва стока и комора са прибором, уписана за војску свију позива. Војна комисија за извршење овог наређења почеће рад од 22. маја т. г. на тркалишту од 7 сати пре подне и од 3 Ј /г сата по подне. ј Комисији овој имају да иредстану: 22. маја, сви обвезници активне коњичке бригаде. 23. маја, сви обвезници резервисти краљеве гарде. 24. маја, сви обвезници коњаници дивизијске коњице редовне војске. 25. маја, сви обвезници коњаници I позива народне војске. 27. маја, сви обвезници коњаници II позива народне војске. 28. маја, сви коњаници ордонанси штабова редовне војске. 29. маја, сви коњаници ордонанси штабова I позива народне војске. П р и с т у п У најстарије доба Црна Гора звада се Превалом; доцније се стаде називати Дукља или Диоплеја и најпосле Зета (Зеити). 1 ) Онаје захватиланајјужнијидеостарог Илирика. насељенога Србима у првој половини VII века и дељаше се на горњу и доњу Зету. Нрва је обухватала данашњу Црну Гору а друга — јадранско приморје или садашњу. Боко-которску област( 2 ) и онај део северне Албаније, што се простире на југо-исток од Црне горе, до ушћа реке Дрима; онај део дакле, у ком су градови: Подгорица, Жабљак, Скадар, Бар, Улцин и Леш (А1е88хо). До друге половине XIV века, Диоклеја или Зета била је саставни део српског краљевства и царства; њу су краљеви из дома Немањина одликовали почасним називом „дЂдина" и она је била као резиденција готово свих наследника срп. престола. Али, када по смрти Душановој, за време цара Уроша, ослаби државна мо 11 у Србији, и када се српска држава распаде (!) Глаоник ХХ ј . 4. (2) Поповг. Путешеств. вг Черногорш. С. XI. 1747. 69.

30. маја, свн коњаници ордонансп штабова II позива народне војске. 31. маја, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у редовној војсци. I. Јуна, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у I и II позиву народ. војске. Сви нанред именовани обвезници треба да предстану комисији означених дана лично , са својим прописним коњима и са прописним јахаћим и коњским прибором. 3. Јуна, сви они који дају јахаће коње за сиромашне обвезнике редовне војске, са својим нрописним коњима и прописним јахаћим и коњским ггрибором. Ови обвезници не морају лично да предстану комисији, него могу своје коње да упуте по другоме лицу; даље сви обвезници који да]у коње аа комору редовне војске , са својим коњима, и то: 4. јуна, сви они чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. Д. и Е. 5. јуна, чија су имена са почетним словом: Ж. 3. И. Ј. К. и Л. 6. јуна, чија су имена са почетним словом: Љ. М. Н. 0. и П. 7. јуна, чија су 1хмена са почетним словом: Р. С. Т. У. н Ф. 8. јуна, чија су имена са почетним словом: X. Ц. Ћ. Ђ. III. Џ. и Ч, и ови обвезници не морају доћи лично, него могу своје коње да упуте по другом лицу. После ових, сви обвезннци који дају кохве за комору I и II позива народне војеке, са својим коњима и то : 10. јуна, сви она чија су имена са почетним слевом: А. Б. В. Г. К. II. јуна, чија су имена са почетним словом: Д. Е. Ж. 3.' И. Л. 12. јуна, чија су имена са почетним словом : Ј. М. Н. О. Љ. 13. јуна, чија су имена са ночетним словом: II. Р. С. Т. У.

на неколико посебних државица: онда се и Зета одвоји за себе. Први хвен владалац, ко.ји ее прогласи за независна господара бејаше Балгиа 1. Од њега се управо и почиње самостална историја Зете. После њега Зетом су независно управљали п,егови синови (Страшимир, Ђорђе и Балша.) Под њиховом владом ступила је Зета у трговачке хх политичке везе с тада моћним хх чувеним републикама млетачком и дубровачком и уредила се изнутра. Територија Зете у то време далеко се проширила на пределе њених старих граница; Балшићи су помакли северо-западне границе својих владавина, узевши део Требина и Конавача. Ну, Зети не беше суђено, да дуго остане у тим границама. Пораз срисхш на Косову, променио је положај свим српским областима. Пропашћу снаге и величине кнеза Лазара, најмоћнијег међ тадашњим српским владаоцима, неизбежно су се морале подчинити турском оружју и остале, мање српске области. Тако је било и са Зетом. Чим су Турци покорили Србију, јавише се и на граннцама Зете!.. Балихин

14. јуна, чија су имена са почетним словом: Ф. X. Ц. Ч. Ш. 15. јуна, чија су имена са почетним словом : Ћ. Џ. Т). и ови обвезници не морају лично предстати комисији него могу да упуте своје хшње по другоме лххцу. 17. јуна, сви обвозници ( коморџије) који дају комору са коњима за I позив народне војске, са пјкшнсном комором (колима и коњима.) односносно са товарним коњима и са самаром. 18. јуна, св1х обвезнххии (коморџије), који дају комору са коњима за II позив народне војске са прописном комором, колима и коњима, односно са товарним коњима и самаром. 19. јуна, сви обвезници који дају комору са воловима за I позив народне војске, са прописном комором (колима и воловима.) 20. јуна, сви обвезницхх који дају комору са воловима за II иозив народне војске , са прописаном комором, колима и воловима. 21. јуна, сви обвезници, који дају само волове за комору редовне војске, са воловима, сви обвезници који дају само волове за 1гомору I и II позива народне војске, са воловима. Ови обвезници (који дају само волове) могу упутити своје волове по другоме лицу. Напослетку, сви они који имају коње старе од три године па на више, а нису нигде са кохвима до сада или иначе у војску уписати, са својим коншма и то: 22. јуна, они чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. Д. Е. 25. јуна, чија су Х1мена са почетнххм словом: Ж. 3. И. Ј. К. .1. Љ. 26. јуна, чххја су имена еа почетним словом: М. Н. 0. II. Р. С. 27. јуна, чија су имена са почетним словом: Т. У. Ф. X. Ц. и

син, не могавихи поуздати се у своје силе 7 да одбије Турке — обрати се за помоћ млетачкој републици. Бојећи се и сама турске силе, република ступи с њим у вези; али те везе, које се састоје из титула и пенсије зетском господару — нису бххле искрене. јер Млечићи имађаху пред очима само своју корист: они намислише да Зету, при нападу Турском, хходвргну евојој власти. Између Млетака и Ђурђа јавише се несугласице, које се иродужише све до његове смрти. Њега наследи млађи му брат Валша 111. Чим је дошао на престо, он се увери о дволичности млетачке политике и затражи натраг градове, које је његов брат дао. Тада је међу њима допхло и до рата, који дуго трајаше и којим је он успео повратити градове. На скоро за тим Балша III умре, не оставивши наеледника. Млечићи се користе тиме и завладају Зетом. Али, не прође ни две године, а српски деспот Сте<х>ан Лазаревић, прогласивши себе за најпречег наследника Балшина, отме од Млечића горњу Зету и три приморска града: Дриваст, Бар и Будву. Доња Зета пак, с осталим градовима остадејош у рукама Млечпћа.