Beogradske opštinske novine

Број 21

Год XV

0 Б Ј А В А Г1о ваређењу члана 129. закона о непосредном порезу, и упутства Господива Министра Фииансија од 12. овог месеца Пр.Бр. 11419, имају се по новоме завову извршити потребне исправке у разрезу «ореза за ову 1897 годину. које ће важигк од 1. Јула ове године Исправве су следеће : 1.) По члану 47. 50 и 51 закона о непосредпом иорезу, сва акцвонарска друштва и друшгвена предузећа, сва креДитни заводв, кредитпе банке, акциопарске штедионице и осталп новчани заводи, плаћају иорез на капитал, т.ј. на приход добивеп од уложног капитала, а где овога на концу минуле године није било, узима се, да је друштвени а цијски капитал донео чистог прихода 5 од сто. 2.) По члану 52 и 53 закона о неио средном порезу. поред осталих раднва и радње: дрварске, стругарске, камењарске, зајмодавачке, банкарске, мењачке и њ. п. плаћају обртну порезу према постигнугом обрту. односно величини капитала уложепог у радњи-, а радње: цигљарске, деликатеске, пеаарске, хлебарске посластвчарсее, ликерџијске и у опшге јавне зграде, у којима се људи скупљају ради увеселења, као и купатила париа и на води, плаћају обртну порезу према годишњој закупној цени вирији. 3.) По члану 61. закона о непосредном порезу, осем умних и телесних раденика, порез на приход од рада илаћају и ове радње : базарске , касапске, кобасичарске, посластичарске, дрогеријске , апотекарске, зајмодавачке и њ. п., а ослобођавају се од плаћања пореза на капитал уложен у радњи. Об,|ављујући предње грађапству , Пореско одељење позива га, да до конца овога месеца поднесу нријаве сви имаоци радња: цигљарских, деликатеских, пекарских, хлебарских, 1 осластичапских, ликерџијских и у опште јаввих зграда, у којима се људи свупљају ради увеселења, гао и имаоци или закупци вупатила парних и на води, у ко јима ће означити вредвост кирије зграда, у којима се радња обавла, као и име сопственика зграде ; даље, имаоци радња: дрварских. стругарских, камењарских. зајмо-

давачких, банварских и мењачких који ће означити суму капитала свога сопственог и повученог кредита, као и обрт у радњи; даље, сопственици или имзоци радња : базарских касапских, кобасичарских, посласгичарских , дрогеријских , апотекарских , зајмодавачких и њ. п., који ће означити величину годишње зараде; и најзад, сва акционарска друштва и друштвена предузећа, сви кредитни заводи. кредитне банке, акциопарске штедиопице и остали новчанк заводи, који ће озвачиги приход добивен од уложевог капитала, а где овога на ковцу прошле године вије било, суму друшгвеног — акцијског канитала. Ови носледњи морају уз иријаве поднети и изводе из књига потврђене судом, јер се без тога пријаве веће примати. Рок за подношај пријава неће се про дужавати а свакоме ономе, који пријаву до одређенога рока не буде поднео, порески ће одбор сам по члаву 82. закона о непосредном порезу, оцену извршити, а он губи право жалбе Уговори о закупу зграда, као и изводи из трговачких књига, имају се уз пријаве прикључити. Пријаве ће се нредавати квзртовним порезницима. Из Пореског одељења Града Београда 15. Маја 1897, године Пор.Бр - 5952.

НАРЕДБА Према наредби г. Мвнистра Унутр. Дела СБр. 1819 од 18-ог Фебруара тек. год. има се каламити кравл>им богињама све становништво београдско које није никад 1галамљено, или које није за последњих 10 год. каламљено са успехом То опште каламљење, врпшће се од 15-ог Априла до 30-ог Маја ове године сваког четвртка, недеље и празничног дана у целој вароши после подне од 3 сата и то : У кварту варошком — у гостионици „Уједињење" У кварту теразијском — у локалу „Душан Силни"

У кварту палилулском — у каФани „ОФицирска Касина" У кварту врачарском — у „Салп Мира" У кварту савамалском — у гостио ници „Златна Лађа в У кварту дорћолском — у згради „Црвеног Крста". Ко не би донео — довео дете на каламљење. као и одрасли, који не дођу да се каламе, биће први пут кажњени са 5—10 дин. а опет ће се морати каламити, други пут са 10 — 20 дин; а ако који постане узроком заразе, са 100 дин. у корист касе општинске (види распис г. Министра Унутр. Дела СБр. 3749 од 19. Марта прогале год) Допуштено је свакоме да се калами приватно од неког лекара, но то мора доказати уверењем од лекара који га је каламио. Ученици и ученице свију без разлике школа, каламиће се у школама, у данима који ће се касније одредити споразумно са старешинама школа. ЛБр. 656. Из канцеларије лекарског оделења управе града Београда 10: Априла 1897- год. Београд.

0 Г Л А С Услед наредбе УправеВар. Београда Бр. 20226, ставља се грађанству до знања;да сваки, који жели вадити пасош за иностранство мора се претходно обратити овом општинском суду за допуст, којом приликом мора показати пореску књижицу и војни билет. Из статистичког оделења општине београдске 1. маја 1897. године у Београду СтБр. 1074.

гове му дођоше вршњаци, за овима уђоше његови први ученици, па ученици његових ученива и најзад је са љубазном речју „волега" дочекао и своју школсву праунучад. Са сваким новим таласићем евронскога универзитетскога мора, који би га у Веливој Школи са војим новајдијом удружио Панчић би се задовољан напред вретао. А сваки је у колегкјуму сматрао за понајвећу част што се Панчићевим волегом могао вазвати. У мивист&рству просвете измењали су се сви нравца од најконзервативнијих до најслободоумнијих, од крутога запта доласне безбриге. Панчића су тамо често призивали, нрипитивали и његовим се ауторитетом корисгили. Он се свагда радо одазивао, све је помагао, али га ни једна струја није занела. На земаљској се управи измењало право изобиље политичких комбинација. Изгледало је да је свака владавива рада била да Панчића уброји у своје присталице. Било их је коЈе су хтеле да га у своје крило узму. Чим би то осетио — бежао би из Београда у планину, у дуготрајну иаучну екскурзију из које би со враћао обогаћен

новим градивом за своје мирне кабинетске студије. И на Престолу се за време Панчићева рада измењало веколико поглавара, а сви су му били наклоњани, јер су ценили његов научнички рад и услуге, које 'гим радом Српству чини. Живот Панчићев — сав испуњен мирном и веселом делагношћу, улепшан, олавшан и паграђен општим иризнањем, — па пајзад ево и ио смрти сјаЈно вродужев и прослављен спомеником, каквога је Срблја ретко коме од својих великана подигла најленши је углед за све наше просветне раднике и за омладиву која се науци носвећује. Папчићев жавот и овај му споменик најбољи су доказ да се у Срнству озбиљан и истрајан рад уме ценити и да живог може бити потнуно задовољан само кад је испуњен радом овако плодним и признатим. Велика Школа поноси се тиме што се овај двоструко сјајни нример у њој остварио што се пример овако веливе заслуге у њој и њевом помоћу извршио и шго се пример овако величинственога призпања у њеној омладини зачео.

Слава нека је ароФесору Панчићу а хвала свима, који му Споменик подигоше. Живели!" И носле ове красне речи народ се одазва са „слава, слава". За овим узе реч господин Стеван Јак шиК, проФесор ботанике на Великој Школи и рече; „Сматрам запајвећу част, што ме је, Академска Управа Белике Школе, изволела одредити, да ја као сдедбеник Павчићевог најомиљенијег предмета — ботанике, а у име јестасгвеничко хемиског одсека, истакнем заслуге на пољу књижевносш и установа јесгаствевичких наука; да изнесем врлине првог нашег радвика и њеног творца, нокојпог доктора ЈосиФа Панчића, дугогодишњег проФесора Белике Школе. Ов се у прво своје време бавио само ботаником, доцввје, кад је ностао проФесором у београдском лицеју (26. септ. 1853), кад му је у део пало да предаје; зоологију, ботанику, геологиЈу, минералогију и агрономију, он је проширио поље свога рада Он је у својим радовима об )Хватно сву јестаствепицу, па и нашу привреду.