Beogradske opštinske novine

0 Б Ј А В А Прво чегворомесечје за ааплату пореза ове 1897. године, истеало је ковцем месеца Априла. По паређењу члана 102. зачона о неносредиом порезу и распису Господина Министра Ф^нансија од 17. Априла ове г. Пр.Бр. 9293. Одељење је наредило квартовним пој-езницима, да од данас присгупе егзезутивној наплати аореза од свију лица, која норез за прошло четворомесечје до данас још нису алатила. Одељење овим и последњи пут ономиње и позива грађанство, да порез за истекло четворомесечје као и порез за раније год. одиах положи како би избегло пепријатне последице од егзекутивне нанлате. Из Пореског Одељења града Београда 5. Маја 1897. године. Пор Бр. 5504.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15 Маја, 1897 год. Председавао председник г. Ник. II. Иашић, приеуствовао члан еуда г. Бран. Ј. Рајић, од одборника били г. г- Др. Марко Т. Леко, Ђ. Мшшјашевић, Драг: Стаменковик, С. Ј. Азријел, Дамјан Стојковић, Стеван Максимовић, Др. Лаза Пачу, Т> Димитријевић, Д. ■ Ћирковић, М. 0. Нетровић, Стеван Миљковић, И. Козлић,'Влад. М. Ђорђевић, Коета Д. Главинић. Милан Кадетановић, Љуб. Живковић, Милутин Ј. Марковић. I Прочитан је заинсннк одборских одлука, седниде држане 14. маја 97. н примљен је без измена II 11о нрочитању молбе Драгомира Јовановића ноћнег стражара и препоруке командира АВр. 2571 одбор је решпо, ' одобрава се молиоцу Драгомиру Јовавови^у тридесет дана отсуства ради лечења с тим да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. Ш Продужен је поједпначни претрес бупета 1897. год. По прочитаљу сваке тачке но особ одборЈе решно,

Он је, за време свога тридесетопетогсдишњег проФесоровања, написао преко 40 разноликих дела. Он је, први, израдио добре уџбенике зоологије, ботанике, минералогије и геологије. Он ,је, први, напасао Флору Фанерогама и васкуларних криптогама Србије; изнео многобро.јну грађу за Фауну Србије, а тако исто, и многе податке за геологију и минералогију нашу. Радио је на нривреди: пољопривреди шумарству и рударству у нас. У својим истраживањима он је прешао грапкце наше огаџбине. Он је, нрви, проучио Флору Црне Горе; положио основ флори суседне нам Бугарске и нз ео грађу за флору маховина и Фанерогамног биља у Банзту Најзад и делом и речју, нотпомагао је наставу у нашим нижим и вишим школама. Сва његова дела на јестаственици обухваћена су са гледишта дескриптивне морФологије. Међу овако обилним списима најзначајпија су му дела на Флора и Фауни наше земље, Црне Горе и Бугарске.

— 83 да се у буџету општинском за 1897. годину, нредвиде још и ови расходи: 1 ) IV Приликом решавања о буџету општннском одбор је решпо, да се сума прихода од продаје плацева Регулационог Фонда у 100.000 дин. и сума расхода на откуп земљишта за регулацију у 100.000 дин. води особено као буџет Регулационог Фонда. Да се изабере нарочито повереништво, које ће руковати новам гробљем као што прописују правила гробљанска. V , На предлог председника општпне, а по саслушању средње дене жита за нрошлп нетнајест дана, одбор је одобрио, да од сутра 16. овог мес. буде цена лебу двадесет и две паре по килограму. Односво молбе ЕснаФа Л.ебарског да се каеФицијенат новиси, да се решава у првој седници за овом.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 20 Маја 189 7 год. Председавао председник г. Ник. П. Пашић, присуствовао члан суда г- Т>- Карајовановић, од одборника били: г. г. Д. Ћирковић, Н, Спасић, М. Савчић, Сава М. Џеваировић, Мих. Павловић, С. Ј. Азријел, Тоша Селесковић, М. Штрбић, - 'Б. Димитријевић, Влад Чортановић, Р. Драговић, Тодор Ј. Мијаиловић, Н. Р. Поповић, Др. Марко Т. Леко, Др. Лаза Пачу, Љуб. Марковић, Стеван Макеимовић, М. Капетановић, Драг. Стаменковић, Коста Д. Главинић, Влад. М. Ђорђевић, Милутин Ј. Марковић, Евг. М. Чоловић. I Нрочптан је заппснпк одборскпх одлука седнпце држане 15, маја 1897. год. п прпмљенје без пзмепа. II Одборник г. Раденко Драговпћ замера, што општпна од своје стране није ништа учннпла да спречп поплаву оног дела варошп, што лежп поред Саве и тражп, да се све сада понлављене куће попишу, како бп се знало, колнка је штета. Председннк је одговорио,

1) Буџет ће се засебно оштампати кад га буде и г. миниетар Финансија одобрио. Ур.

Ови ње- ови радови су гаее природе, да вековима остају. Они се могу само допуњавати, али никад не смеју бити нревиђени, а још мање занемарени. Многобројне нове врсте за науку, које је он пропашао у нашој отаџбини, или другим балканским државама, и сам собом проучио, остају за увек његова својина; јер се право нријоритета строго поштује у науца. Нико после Папчића, продужујући рад на јестаственици у нашој и у суседним државама, не може ни нером кључити, а да се пе позове на његове радове и да му не ода заслужено поштовање и нризнање. Сва су му дела наиисанајезиком,у коме је свака реч прецизна, свава реченица логички сређепа, јасна. Пишући нашим језиком наишао је на грдне препоне Да би их савладао, створио је терминологију. Ниједан термин није иримењен док није био објашњен. Ово је урадио, знајући добро, да у дескриптивпој морФологији ваља бити кратак, али јасан и разумљив. Једном речи он је писао, нашим језиком као и латинским, — класачнам језикои једаог 1ттб-а и <1е Саш1о11е а При родна обдарепост за изучавање страних језика, живих и мртвих погпомогла га

Год. XV

да је лично са лекарпма обишао поплављена места и ставио општинска кола на расноложење сиротним становницима. да се иселе. даље је наредио да се сви поплављени стапови нопишу како би се после поплаве могли комасијски прегледатв да ли су снособни за становање. Поплава се нв на који други вачин одклонити не може до једино насипањем земљишта, а то је и највећа брига општине — да што пре учини. Ш Одборник г. Др. .1аза Пачу пита за што се не извршује просецање и нивелисање Спмине улпце ка Скадарској, те да се једном отклонн оиасност но околне нове куће од воде која се после сваке шше ту слива и не може да отпче него се упија и влажи темеље околних кућа. Пошто је председник изјавио, да је ова ствар застала због тога, што је неправилно и иа штету општние вршена продена имања што се за ову намеру има ексироиисати, — одбор је репшо, да се ова ствар као хитна одма упути грађевинском одбору да он по закону грађевинском изврши правилну процену имања која се имају за просецање ове улице експроприсати. IV По ирочнтању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2609, 2666, 2667, 2669, 2591, 2687, 2671, 2584, 2670, 2653 и 2668, којима се траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, — одбор је изјавио, да су му непознати Антоније Веселић сарач; Лазар Јовановић и Терезија Биро обааљачи простигутске радње, СоФија Погажек, Даринка (Перса) Матаћ и 3 рка Јовановић проститутке, Јевта Драшковић молерски момак, Петар Секулић бив. ложач Никола Гребенита месарски секач Ката Па нић пиљарица Данило Јовановић посреднив Миша Николић овд. Мита Мл 'деновић, скитница, Мита Суботић скитница, Фрања Бага шегрг, да је Арса Ж. Илић чиновник царински доброг владања и ненозпатог имовног стања; да су доброг владања и* сиротног имовног стања Димитрије Деда месарски секач, Михаило С. Начић агент; Мијаилс Васиљевиђ б. ваФеџија; да су доброг владања и средњег имовног стања Горча АндреЈевић каФеџијз, Петар Јовановић каФеџија, Стојан Тодоровић каФеџија, Петар Милојевић словоливац и његова жена Фемка,

ја, те је уснео, да поред огромних радова изданих на нашем језику, упозна и сграни образовапи свет, на језицима кима нристуаачним, са богаством и реткостима, нарочито биљног свега, наше отаџбине и суседних земаља. Поред ових књижевних радова, њему имамо само да благодаримо за многобројне установе, одређене да се у њих сместа богати материјал паше отаџбине, иа и балканских земаља. Панчић је основао прву боганичку башту, у намери, да у њој представи Флору Србије и балкансаих земаља. Он је Формирао мезгро ботаничком, зоолошком, геолошком и минералошком музеју. Око овога мезгра, око ових његових установа, апозициЈом, стварају се и сгвараће се кристали, који ће својим бљеском очарати и задивити сваког посетиоца нашег, па и страног научара. (НАСТАВИЂЕ СЕ)