Beogradske opštinske novine

Број 48

170 —

Год. XV

закључивати уговор са новоизабраним благајником. Пошто је нредседник општине приметио, да је и саи избор благајника извршен противно закону о општинама, јер је право бирања чиновника општинских па и благајника чл. 35 т. I. тога закона дато суду општинском као и да би и закључивање уговора са њиме било противно духу закона, одбор је одлучио. • да се решавање о закључивању уговора са новоизабраним благајником одложи до прве седниде за овом. РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Децембра 18.9 7. Иредеедавао председник г. Н. Д. Стевановић, приеуетвовали чданови суда г.г. Бран. .Ј. Гајић, Ђ. КарајовановиК и Јов. Антонијеви!!; од одборника били су: г.г. Марко С. Петронијевић, Стеван Максииовић, Коста М. 'Бурић, П. И. Стаменковић, I'. Драговик, М. 0 Петротш)!, 'Б. Р. Одавић, Мијајло Ђ. Плић, Трајко СтојковиК, Коста Чупић, Голуб С. Јањић, Ђ. Милијашевић, Др. Леко, Гаврило Бркик, Др. Стеван Марковић, 'Б. Димитријевић, М. Савчић, М. П. ТодоровиЈ! I Прочитан је запнсник одборских одлука седнице држвне 27. Нов. 1897 год. и примљен је без измена. П Председник извештава одбор, да је Никола Р. Поповић премештен са службом из Београда и да је услед тога престао бити одборником. Па како је Поповић био члан више одборских комисија, то, да не би рад у комисијама трпео, одбор је, на предлог нредседника решио, да на месго Н. Р. Поповића буду чланови комисија, и то: За састав буџета г. Н. И. Стаменковић одборник; За проучавање акта о куповини плаца „Гушина Башта" и грађењу дорћолске цркве г.г. Ђ. Димитријевић, К. Д. Главинић и М. Савчић одборници; За проучавање извештаја комесара главне контроле г.г. Соломон Ј. Азријел и Тодор Ј. Михајловић одборници. Ш Председник извештава одбор, да је српско кланично друштво оставило општини рок да до 1. Марта идуће године положи трећу уплату за

СРПСКИ ЕРАЉЕВСКИ ПРЕСТО II ПИТДЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до нобеде краља Стефана Уроша Ш. над краљем Владиславом II. ИОТОРИСКА РАСПРАВА Мото : Знати много о једној ствари, а по мало од свију; внати добро оно, што се тиче срнске народности, српства и словенства, а по мало ааједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расарава награђена првом видовданском наградом Оаштине Београдске у год. 1896Ј (нАСТАВАК) Кад су се Татари већ толико били осилили у Бугарској, да им је ова морала и данак плаћати, Ногај намисли да удари и на Милутина. Да би ту опаснот отклонио од своје државе Милутин је ступио у преговоре с Ногајем. Закључили су мир и, поред осталих великих дарова, Милутин је морао дати кану и таоце, међу

уписане друштвене удеонице а да другу уплату буде дужна положити најдаље до 10 Децембра о. г. По прочитању овог акта АБр. 6856, одбор је решио, прима се к знању овај дати почек и препоручује се суду да у остављеним роковима положи друштву потребне суме за другу и трећу уплату друштвених удеоница, које је општина уписала. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6663 ; 6814, 6696, 6706 и 665 "■>, којима се траже уверења о владању и имовиом стању извеених лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и сиротног имовног стања Милан Нетровић каФ., Антоније Васиљевић Фијакерист, Боривоје Димић ликерџија, Танасије Поповић дечко; да је Мита Витез, звани „штета" рђавог владања и сиротног имовног стања; да су му непознати Панта С. Милић шпекулант и Светозар Крстић памуклијашки раденик. V На предлог грађевинског одбора ГБр. 2391, због краткоће времена а у вези са решењем одборским од 27. Нов. 1897. год. ГБр. 2390 одбор је решио; одобрава се кредит од пет хиљада динара за утврђење обале санске нрема предрачуну и плановима. Овлашћује се суд општински да овај посао изврпш и да сам одобрава поједине радове и кратке лицитације. Начин како да се овај посао изврши да одреде одборници г г. Н. И. СтаменкОвић и М. Савчић. VI Сходно решењу одбора од 27. Нов- 1897. год. АБр. 6858 приступљено је решавању о закључивању уговора са новоизабраним благајником. Пошто је председник општине и овом приликом упозорио одбор на законске ирописе о бирању ошнтинских званичника, одбор је после поименичног гласања са 9 гласова против 7 (5 нису гласали) решио, да се не закључује уговор са новоизабраним благајником. којима је био и син му Стеван. 1 То је било око 1292. год., а не много после тога Нагај је заратио са Тоткајем, у боју буде рањен, од чега и умре. После његове смрти пропала је сила татарска, и то је дало прилике Стевану да се ослободи таоштва. Кад се је затим Ногајев син Чоки кренуо са остатком очеве војске понова на Бугарску, цар Смилца, да би тај напад одбио, затражи помоћ од краља Милутина и том приликом удао своју кћер за Милутиновог сина Стевана. Ну тиме се није могао користити, већ је био принуђен да уступи престо Чоки. Овај је после кратког времена пропао у борби са својим шураком а сином Тертеровим, Светославом, и око 1295. године Светослав је сео на бугарски престо. 2 После женидбе ћерком Смилцином Стевану је, вели АЕ. Данило, краљ Милутин даонауправу „достоиноук) чјств дркждкм СК016 З(МЛК) ЗЈТћСКОуН) С1» БКС-ћМИ Гр<1Дћ1 1€1€ и окллснк) ИХ1*". 3 Не знамо тачно годину кад је Стеван почео управљати Зетом, а исто тако, као што ћемо мало доцније видети, не знамо ни кад је престао. Али за

1 Дан. Жив. краљ. и арх. стр. 122. 2 Пречк. Ј. К. <1г. Истор^л Болгар-в стр. 369—376. 3 Дан. Жив. краљ. и арх. стр. 124

^П Пошто у данашњој седници нема на окупу толико одборника. колико је по закону потребно за решавање'нових предмета, то је одбор одлучио, да се ови предмети, стављени на дневни ред за данашњу седницу и то; лицитације, узимање куће под закун за болницу за шарлах и друге заразне болести; акт трошаринске управе о расходовању пропале вересије; нонуда, да се преное мртваца повери приватним људима; акт ^руштва за осветлење, којим тражи земљиштеза зграду за акумулаторе: одобрење кредита за исплату 25 дин. Петру Видовићу по пресуди; одобрење процене имања Ђ. Илића, Мих. Арсеновића и масе Ант. Миливојевића; молба Михаила Петровића да му се процени и плати одузето земљиште у Фишекџијској ул.; Саопштење решења државног савета о експропријацији имања Вл. Тајсића; предлог Косте П. Јовановића, инжињера, да се сагради привремена железница до Белих вода, — одложе. за прву седницу за овом. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 8. Дг.ц-мбра 1897. Председавао председник г. П. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. РајиК и Ђ. Карајоваповић, од одборника били: г.г. Ђ. Милијашевић. Стеван Миљковик, 1'олуб С. Јанић, Марко Петронијевић, Кој-адин С. Караџић, Коста Чупић, Стеван Максимоваћ, Р. Драговић, Мијајло Г Б. Илић, Милутин Ј. Марковић, Н. П. Стаменковић. Глиша Стојановић, Стева^ Пвковић, Васа Пиколић, Ј. М. .Танковић, Д. Стојковић, Рианић, Д. Ј. Живадиновић, М. Савчић, К. Н. Лаваревић, Др. Стеван Марковић, Л.уб, Живковић, Милов. Миленковић, К П. Михајловић, М 0. Петровић, Др. Леко, Милан Арсенијевић. I Председник извештава одбор, да су на збору грађана држаном 30. Новембра 1897. изабрани савршеном већином гласова за одборнике Светозар Гв оздић комесар Н ародн е Б анке, Др. Радмило Лазаревчћ начелник санитета у пенемји, Ђура Пантелић пуковник у пенсији, Димитрије Гавриловић секретар мин. правде, Стеван Ивковић индустријалац, Коста Др. Гизник трг., ЈанаћМ. Јанковић винарски трг., Васа Николић дрварски трг., Глиша Стојановић кач>., Коста Н. Лазаревић трг. а за заменика Дамјан Стојковић каФ. и лебар; да је овај избор пуиоважан, јер против истог није поднета у законом року жалба; даје Ј за изабрате одборнике чиновничког реда трасада је за наше питање довољно само утврђивање Факта, да је Стеван по повратку из таоштва за цело добио управу над Зетом, и то пре него што се је краљ Милутин оженио Симонидом. Да је Стеван управљао Зетом пре него што је ослепљен, поред наведеног причања АЕ. Даннла, служи нам као доказ и једна његова листина из доцнијег времена, у којој потврђује неке земље дароване манастиру у Врањини, које је био даровао и раније, како сам вели „ккдд господоклхк З^ток)" и „К1 *дл не к-кхк крллемк". 1 А да је тамо отишао пре него што се је краљ Милутин оженио Симонидом држимо с тога, што Грегора прича да Милутин, приликом те последње женидбе, није имао деце из ранијих бракова. 3 Значи дакле, да тада Стеван није био на очевом двору. Из таоштва се је до тога времена морао вратити, јер не само Ногај, него му је и син Чоки одавна већ био пропао, и према томе тешко је веровати да се и после њихове пропасти није вратио оцу. А кад није био нити на двору очевом нити у таоштву, можемо као поуздано узети да је био у Зети. Најпосле, да је био тамо 1 Моп. 8ег1). стр. 112. 2 Руски превод стр. 196.