Beogradske opštinske novine

- 171 —

Год. XV

жено надЈгежно одобрење, да се отзе дужности могу примити, и да су одборници грађанског рега нозвати да у данашњој седници иодоже законом пронисану заклетву на ову дужност, што је одмах и учињено. Одбор је примио к знању, ово саопштење и полагање заклетве. II Одборник г. Дим. Живадиновић, који је због болести био до сада снречен да заклетву положи, заклео се је данас пред одбором на одборничку дужност. Ш Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држаие 4. Дсцембра 1897. год. и примл.еп је без измена. IV Председник општине оломиње госиоду одборнике, да урсдно и у што већем броју долазе у седнице одборско, како би се могли иослови па време свршавати. Одбор је примио кзнању, овј опомену председника општине. V По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6845, 6844, 6843, 6871, 6846, којима се траже уверења о владању и имовном стаљу извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Живко Перишић циганин, Младен Пауновић обућар, Милутин Тасић амалин, Јулка удова Салда Куртовића, Коста Новаковић слуга. VI По прочитању молбе СТБр. 3357, одбор је изјавио миптл.сље, да се Милеви С. Давидовића може дити тражено уверење о њеном породичном односу. VII По нрочитању протокола лицитације АБр. 6699, држане за давање под закуп права наплате таксе за продају бозе, на којој лицитацији није било ни једног лицитанта, и по прочитању понуде есна®а бозаџијског АБр. 6688, пре доласка Симонидиног у Србију, може нам послужити као доказ и ово. АЕ. Данило вели да је краљ Милутин дао Стевану не само зетску област и градове, већ и „кисакок) же ПОДОКОК) СЛНЛ ЦЈрСКЛЈГО почктк ккд,лки 1€м0\с кксл 1€лнк0 n4 потр-вкоу шмоу отк мллкшхк длже и дк келнка". 1 Из овога се може поуздано закључити, да је краљ Милутин хтео тиме припремити Стевана за свога наследника. На то већ не би ни помишљао, а још мање радио, после женидбе са Симонидом, кад је под утицајем своје таште царице Јерине и сам почео сањати о великој српско-византијској држави, којом би завладао најпре он, а њега би наследио један од Јерининих синова. Пре него што је Стеван добио од оца Зету, добио је и Владислав „Шш8 рпшо^етШз" краља Драгутина „т регре^иит" Славонију од краља Карла II. 1292. год. 2 То му је била накнада за угарски престо, на који јеимао права. Тако се, поред два краља и једне краљицс. јављају још и ова два млада краља, који се истина тако не зову и махом су познати први као „син краља Уроша", а овај други као „син краља Стевана", али који се могу тако назвати према њиховом положају. 1 Дан. Жив. краљ. стр. 124. 2 АгИу VII. стр. 20. бр XIV.

којом нуди за ово право 1.800 д. годишње, одбор је решио, да се позове еснаФ бозаџијски да за ово право даде оптптини 2.000 дин. (две иљаде д.) годишње, колико је до сада давао, а ако не хтедне, да се држи друга лицитација. VIII По прочитању извештаја птсФа лекара АБр. 6753, да се зараза шарлах у Београду шири, и да би требало узоти парочиту кућу за болницу, одбор је одлучио, да суд општински нађе подесну куку за ову болницу и предложи је одбору у првој седтшци за овом. IX По прочитању акта управе општинске трошарине АБр. 6786, да се извесна вересија трошаринска расходује као ненаплатима, одбор је одлучио, да ову вересију ирегледају одборници г.г. Коста Др. Ризнић, Дим. Живадиновић и Љуб, Живковић и поднесу одбору извештај са предлогом. X Председник извештава одбор, да је по досадањем обичају суд општински и ове године поклонио војницима III тардиског батаљона о њиховој слави један хектолитар вина, па предлаже одбору, да се исто исплати из непредвиђених потреба. По прочитању тога реоерата АБр. 6714 одбор је репшо, одобрава се, да се из партије за непредвиђене потребе исплати шесдесет динара и 60 пара за поклоњено вино војницима III гард. батаљона. XI На предлог суда олштинског АБр. 6911, одбор је решио, да се у овој години изда три стотине динара за потребне трошкове око издржавања мухамеданске богомоље на рачун суме, којаће бити предвиђена буџетом за 1898 год.

У списку владалаца с којима су Млечани били у преписци спомињу се, поред осталих, и : Цгоашз гех 8епче е!с; 8*ерћапиа ге^тк ТЈговаГ Шт§, гех ВтсМе е*с.; 8Мапи» гех КахЈе и најпосле ЕаЛМаиа ИКиз еша. 1 Ну, добри односи измећу ових српских владалаца нису увек били непомућели. Позната су два случаја кад је између њих долазило до сукоба. Ти су случајеви: прво устанак краља Драгутина противу краља Милутина, а затим устанак Стеванов на свога оца, опет дакле покрет противу краља Милутина. Настављач АЕ. Данила у интерполираном месту биограФије краља Драгутина прича, како је краљ Милутин једном позвао Данила, који је тада био игуман у Хилендару, да му дође „ск ккс-емн чркнцн" св. Горе, што је овај и учинио. По свршеном већању у Скопљу Данило буде послат краљу Драгутину и „ккзк-ксти и-моу гллголи крдтд шго". И свршивши све „шлико кк колк) жмо!/- и хотгенис", за шта

1 ВсћаСагЈк Ј. Бг. Ас1а агсћ. уеп. II. ђг. 541. стр. 597, ставља овај списак у свршетак XIII. века; Т ј .јис 1 о 3. 1л84та I бр. 284. стр. 192, у почетак XIV. века, а Лгесек К. Агсћју Таг в1. рћП XVII. стр. 259, према Нор* Сћ. НгопЈ§аев §г6сз-гот. стр. XXIV. и 177 у год. 1311 до 1313.

хп По прочитању извештаја књиговодства АБр. 6785 одбор је решио, одобрава се накнадни кредит од шест хиљада динара на терет главнице општинске за издрждаање ноћних стражара, у колико не достаје сума предвиђена на ову потребу буџетом за ову годину; да се за овај издатак изиште надлежно одобрење. XIII „ Но нрочитању молбе Михаила Новаковића, АБр. 4686, којом моли, да му се као пензионисаном учитељу даје и даље из општииске тгасе нотпуна квартирина, као што ,јс и до сада имао, а које ,је издавање престало услед решења одборског од 1. Августа 1897 год. АБр. 4178, и ио прочитању изветитаја комисије, одбор је, цеттећи заслуге молиоца. но пошто је општитта у новчаној оскудици, решио, да се молиоцу не можс ио молби учинити. XIV Председник износи одбору на решење понуду Биљана Вуковића и Косте Нешића, . да им се под изложеним погодбама уступи пренос мртваца. По прочитању те понуде АБр. 6806, одбор је одлучио, да исту понуду проуче и поднесу одбору извештај са мишљењем одборници г.г. Коста Др. Ризнић, М. Арсенијевић и Дим. Живадиновић. XV Председник износи одбору на решење ионовну молбу друштва за осветлење, да му општина уступи беснлатно земљиште за подизање зграде за акумулаторе. По прочитању те молбе АБр. 6812, одбор је у свези са својим решењем од 13. Нов. 1897. год. АБр. 5586 решио, да се друштву за осветлење не може давати у опште никако земљиште бесплатно. XVI По саслушању извештаја, да је општина београдска извршном пресудом осућена, да на име тр шкова и дангубе плати Петру Бидовићу 25 дин., и по прочитању пресуде и акта СБр. 4087, одбор је решио, је био послат, поврати се краљу Милутину, добивпш при растанку, и он и остали из његове пратње, богате дарове како од краља Драгутина и краљице Катарине, тако и од њихове властеле. Краља је Милутина нашао на Очевом Пољу, где му је саоиштио повољан ресултат своје мисије, и предао писмо од краља Драгутина. Краљ га је за то богато обдарио, а по том га отпустио да иде у св. Гору. По повратку Данило се није хтео више задржавати у Хилендару, већ напустивши игуманство, и оде на Кареју. 1 А ученик АЕ. Данила прича у биографији свога учитеља, да се је једном била догодила нека скрб краљу Милутину, јер се беше подигао брат му краљ Стеван Драгутин „ск силлми многк1ими, хоте ккзкмк пр-кстолк гсго д4ти скшо^" сконгмоу Оурошицо^". Краљ је Милутин био тада у великој неприлици, јер га беше и властела оставила и не имаше ни једнога на кога би се могао поуздати. Тада све своје благо склони у манастир св. Стевана у Бањској, и како беше у то време преминуо епископ тога места, позове Данила из св. Горе, који је већ био напустио игуманство у Хилендару и живео на Ка-

1 Дан. Жив. стр. 43—46.