Beogradske opštinske novine

Брсхј 37

— 151 —

Год. XVI

има решити појављени епор како о ствари тако и о иакнади штете. Изборни суд састављају обе стране по пронисима закона. Али у случају да друштво обустави рад у кланици пре истека уговореног рока од 20 година или из ма ког узрока, не буде у стању да клање уредно обавља, општина има право да на рачун друштва врши клање и остале послове побројане у I и П члану одељка Б. овог уговора а за све време док изборни суд не реши спор. Друштво није одговорно ако услед више силе (1'огсе шајеиг) буде принуђено да обустави рад. 1У-то За покриће оне суме, коју ће општина плаћати друштву годишње (а у полу годишњим ратама), на име камате, отшате и свих трошкова; општински одбор усвојио је кланичну таксу, која ће важити за 20 (двадесет) година, и која је саставни део овог уговора. Утврђена кланична такса коју ће друштво за рачун општине наплаћивати од касапа за клање и употребу кланнчних зграда у сребру, ова је: 1, за клање једног говечета и унотребу кланице од комада по — — — дин. 2'50 2, за клање једног дебелог брава (свиње) и употребу кланице од ком. по дин. 1-50 3, за клање једне овце, козе, овна и јарца и употребу кланице од комада по дин. 0 - 50 4, за клање једног јагњета и јарета до године дана и употребу кланице од комада по — — — — — — — дин. 0'50 5, за клање једног телета и употребу кланице од комада по — — — дин. 0 - 50 6, за клање једног прасета до петнаест килограма и употребу кланице од комада п0 — — „— __ — __ — дин _ о-50 Ако ова кланична такса за једну годину изнесе више од суме коју општина има плаћати друштву по члану II одељка В. овог уговора, вишак припада општини, а ако приход од те таксе буде мањи од ове

(Јисиза ОаКпае, ас (1е Вобпа е1 Маго (Јотгпа") После Агнешине смрти Мачвом је владао њен син Бела и он се први пут спомиње г. 1271 у оном познатом уговору као Ве1а (1их <1е Мас/гои е1 Возпа. Већ 1275 г. налазимо у Мачви као бана маџарског палатина Роланда, а до 24 Маја неког Јована. а после овог Јована неког Егидија мачванско-босанског бана (,.. Аедгто бапо Ле Масћо е(, с1е Вогпа"). Године 1278 краљ Владислав IV повериуправу Босне и Мачве негдашњем северинском бану Угрину („ Вапш сЈогпгпиз с1е Масћо еГ с!.е Вогпа и ). А 1280. године краљ Владислав наименова за мачванско-босанску војвоткињу матер своју краљицу Јелисавету. која јевладала Мачвом 1280—1282 г. 1 ) Сва ова наименовања нису биле празне, номиналне титуле. Ово су била права званична постављања или премештања појединих управника. Они, који су имали те титуле, били су стварни управници: управници који су управљали Мачвом или Босном или и једном и другом. На основу ових стварних доказа може се са свим поуздано закључити: У роги није сјединио својој држави гае „миразне земље и .

!) Види КШс. Роуј. Воапе стр. 84—88. — Тћетег, Моппт. Нип§. I стр. 273, 276, 303. — Пејач. Ш8<; 8егу. стр. ' 221 — 222.

суме, општина је дужна разлику плаћати друштву из прпхода касапске аренде. Обрачун између друштва и општине вршиће се полугодишње. Овде утврђену таксу, која ће се од касапа за општину наплаћивати, општина може и спуштати у споразуму са друштвом. V-то У случају ако се део овог уговора, који се односи на клање стоке и остале радње побројане у II тачци одељка Б. не продужи или обнови после 20 год., општина се обвезује да ће суму на име интереса и отплате на капитал уложен у грађевине и машинерији (види прву алинеју I тачке овог одељка) уредно плаћати друштву у полугодишњим ратама из прихода своје касапске аренде. За накнаду трошкова: за гориво, зејтин машинско особље и друге трошкове за осталих 30 година, општина ће са друштвом после 20 година утврдити годишњу цену, коју ће општина плаћати такођер из прихода касанске аренде. На годину дана пре истека ових 20 година, имају раније обе стране да углаве споразум о клању стоке за осталих 30 годнна. Ако нп ј една страна то не учини, друнггво ће вршити клање по овом уговору и даље. VI-то Општина се обвезује да до имања кланичног спроведе воду из водовода, искључиво за пиће онако, како је то н за приватне прописано. УП-мо За сигурност општинску и њених нрава, која јој припадај}' по овом уговору, друштво ће општину обезбедити за вредност општ. дела заједничког имања стављањем интабулације на I степен на онај део заједничког имања које после 50 година улази у својину општине београдске. УШ-моОпштина се обвезује да завреме од 20 година рачунајући од дана кад се у кланици отпочнеклање за општинскупотребу, не може ни сама клати, нити другоме дати дозволу за клање стоке за иодмирење потрошње меса у вароши Београду.

IV ДРАГУТИНОВД БУНА 0 Урошеву обе&аау и његовинамерамау назначеау наоледника — Драгутиново предлагање номпромиоа. —Мотиви Драгутинове буне према споменицима. — Дубљимотиви Драгутинове буне. — Интервенција мацароког нраља. — Пооледице буне и Урошева непопуштања. Данило, Троношац и Бранковић износе да је Урош обећао, да ће још за живота свога уступЕти престо своме сину Драгутину. 1 ) Исказе њихове неки су наши^историци потпуно усвојили а неки пак само у неколико. Тако г. П. С. Срећковић верује да је било некакво обећање; али је он одсудно противан да је Урош дао обећање да ће још за живота свога уступиги престо сину своме Драгутину. „Наши историчари", вели г. Срећковић, „побркали су овај уговор (брачни) са некаквим уступањем сриске'' краљевине за живота очина што није могло бити предметом уговора, мањ да су Угри заратили с Урошем, победили га и заробили, па тек с њиме уговор правили, чега није било, па ни уговора о уступању „Српске Краљевине" сину није било. 1 ) Да је, пак, Урош дао обећање да ће још за живота свога уступити престо Драгутину потпуно су усвојили Мајков, !) Дан. Жив. стр. 13—15. и Павл. Жит. 167—170. Гласн. V стр 50. — Гдасн. 53 стр. 56.

Исто тако општина се обвезује да ће забранити клање ван клаиице свима касапима, каФеџијама, механџијама и осталим продавцима, само приватнима за личну потребу општина може одобрити клање јагањаца и прасади код својих кућа. IX-то Правилник за наплату кланичне таксе као и правилник за клање стоке прописаће општина споразумно са друштвом. X-то Главна кланица, машинска зграда, целокупна машинска инсталација биће готова до 1. Новембра; а кланице за крупну стоку са свима стајама биће готове за општину по могућству крајем ове године а најдаље до 1 Јула 1899 године. Клање стоке за општинску потребе почеће оног дана кад све зграде буду готове и од општине примљене. Кад буду грађевине готове, општина ће бити дужна да колаудацију изврши најдаље за 30 (тридесет) дана, од дана када друштво општину извести, да су грађевине довршене. XI-то Општина има нраво да врши надзор о свом трошку при грађењу грађевина, које се подижу за општинску п заједничку потребу преко својих органа. ХП-то Друштво је дужно да за сваку грађевину, коју по овом уговору за општину подиже, преда општини план и детаљни предрачун; а општина је обавезна да планове и предрачуне најдаље за 20 (двадесет) дана од дана пријема прегледа и друштву их врати, да по њима дотичну грађевину изради. ХШ-то Друштво је дужно да планове и предрачуне као и сва погодбена документа, који се тичу грађевина било заједничких било општинских, копира, овери и преда општинп за њен}^ архиву. XIV-то Овај уговор биће написан у два примерка, и исти ће се код надлежне власти потврдити. XV-то Таксу за потврђење овог уговора плаћа друштво. XVI-то Измене или додатци овом уговору ирема потреби могу се чинити по Крстић, Т>. Поповић, Милојевић, Милаковић, и Мандровић. 2 ) Непоузданост Данилова, Троношчева, и Бранковићева исказа констатовали су г.г. Ковачевић и Јовановић. Они са неком резервом примају њихове исказе. „Помиње се",веле они, „да је он (Урош) обећао Драгутину, да ће му још за живота свога уступити престо, па да то није хтео урадити и да је Драгутин за то одлучио устати на оца". 3 ) И В. Калаји такође констатује непоузданост, али је он ипак гогов да верује да је било некакво обећање. Не зна се поуздано, вели он, „да ли се Урош обвезао краљу Стевану у брачном уговору или је учинио из друге какве побуДб, што је обрекао да ће још за својега живота предати владу своме старијему сину; али се чини да је заиста тако било". 4 ) (Наставиће се)

Ј ) Срећк. Пст. П стр. 66 и 156. Г. Сре ћковику прилази и Убавкић Ист. стр. 113. 2 ) Ист. Мајк. стр 29. — Крстић. Ист. стр. 49. — Ђ. Поп. Ист. Ц. Горе етр. 44. — Милојевић, Одломди П стр. 11-8, — Милак. Ист. Ц. Горе стр. 14. — Мандр. Илустр. ист. стр. 92. 8 ) Види Ковач. и Јован Ист. изд. 1891 стр. 101. и изд. 1895/96 стр 93. 6 ) Ист Срп. Пар, стр. 43