Beogradske opštinske novine

— 27 -

Год. XV1Т

да је ГГера Павловић књиговезац доброг владања и доброг имовног стања; да су доброг владања и сиротног имоввог етања: Милан Цветковић трг., Михаило Штајнлехнер предузимач, Михаило Миленковић шпедитер; да су му непознати: Коста Митровић пиЈвар и Ангелина жена Тоше Лазаревића овд. VII Председник тноси одбру на мингљење молбе којима, се траже уверења о породичном односу. По нрочитању тих модби СтБр. 155, 244, 213, одбор је изјавио мишљење, да се Лазару Јовановићу, Василији Костић удовој и Марији Николић удовој могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. УШ Пошто је Раденко Драговић, иступио из одбора општинског те не може и даље остати као чдан школског одбора, то је одбор општински решио да на место Раденка Драговића буде члан школског одбора одборник г. Коста М. Ђурић. IX Председник износи одбору на решење извештај комисије о укидању слободног руковања са вином, на које није плаћена трошарина. По прочитању тога извештаја АБр. 708, одбор је решио, да се према овом извештају и предлогу одмах укине слободно руковање са вином, на које није плаћена такса трошаринска и да се исто стави под надзор управе трошаринске. Правила за извршивање овог решења да пропише исто повереништво, коме се додаје за члана и од<Горник г. Стојан Пајкић. X По прочитању молбе Стевана Рекалића мајора АБр. 186. да се ослободи плаћања интереса на дуг за саграћену калдрму, пошто је његово имање било оштећено услед нивелације, одбор је одлучио, гутина важно трговачко место. У Пошкучлашу је била једна дубровачка колонија. 1 ) Зворник (онда Звоник ) био је један од главних тргова на Дрини. Налазио се у близини знаменитих рудника Зајаче и Еруиња. У Зајачи су Дубровчани имали своју колонију, а поред Дубровчана било је и Саса и Млечића. У зајачким рудницима вадило се поглавито сребро, а крупањски сурудници били знатни богаством гвожђа. 2 ) Из Зворника ;је ишао трговачки друм левом страном Дрине преко данашње Бељине и Раче у Сремску Мишровицу. где су Дубровчани имали напредну колонију. 3 ) Негде на граници Сремске Краљевине вероватно код Добруна., знамените средњевековне дубровачке колоније и негдашње владичанске резиденције Дабарске Епископије, одвајала се једна грана од Дубровачког Друма и ишла преко Шаргана, Мокре Горе у долину Ђетиње и даље у Пожегу. 4 ) Овде се састајао са горе поменутим путем из Котора преко Пљеваља. Из Пожеге је тај трговачки друм ишао преко комплекса планина на развођу За-

: ) Јћ. стр. 81.

2 ) 1)г. К. Јиречек, 1Не Напс1еб8(;га88еп етр. 51, 81—82. — В. Карић, Србија етр. 381—382, 629, 631.

3 ) Рг. К. Јиречек, БЈе Нап<1е1881;гапеп стр. 82.

4) КаЗ XXXVII стр. 23.

да се од грађевинског одељења изиште и одбору поднесе извештај да ли је и у колико било оштећено ово имање услед нивелације улице. XI По прочитању поновне молбе Димитрија Лазаревића бакалина АБр. 353, да се ослободи плаћања интереса на дуг за саграђену калдрму, одбор је решио, да се и ова поновна молба одбаци. ХП По поновом нрочитању молбе Марије Новаковић удове АБр. 8796|98. да се ослободи плаћања интереса на дуг за саграћену калдрму и извештаја књиговодства, одбор је са разлога у молби и извештају наведених решио, да се молитељица Марија Новаковић ослободи плаћања интереса на дуг општини за саграђену калдрму. ХШ По прочитању поновне молбе Јов. Прапорчетовића пуковника у нензији АБр. 649 одбор је решио, одобрава се молиоцу, да свој дуг општини за саграђену калдрму исплати у означеним отплатама са интересом. Тражење молиочево, да се ослободи плаћања интереса на овај дуг, — одбацује се. XIV По прочитању молбе Београдског ловачког удружен,а и извештаја управе општинске трошарине АБр. 597, одбор је решио, да се ловачко удружење ослободи плаћања трошаринске таксе на сто пари живих јаребица, које су у околини Волеча пуштене ради приплода. XV По прочитању молбе Павла Обрадовића гостионичара и извештаја трошаринске управе АБр. 392. одбор је решио, да се молиоцу Павлу врати четрдесет осам динара и педесет пара наплаћених на име трошаринске таксе на Јаја, која ]е он одмах извезао ван земље.

падне Мораве и Колубаре у Ваљево. Из Ваљева је ишао овај друм у Дабрац , престоницу сремског краља Драгутина, или је, пак, преко Колубаре одлазио у Београд у другу престоницу краља Драгутина. Из Зворника преко рударског предела Зајаче и Крупња и из Сребрнице стицали су се трговачки путови у Ваљево, да одатле удружени поред града Беле Сшене оду на рударски Форум старе Српске Државе, у Рудник. Знаменити трговачки друм, који јемеридијански пресецао Сремску Краљевину јесте онај који је са Зетског Приморја преко знаменитог трговачког центра Брскова на Тари или преко Плава и Пећи, преко Трговишта, Дежева. Ибарским Друмом поред Брвеника, Плане, Маглича долином Груже улазио у Сремску Краљевину и поред градића Честина и Борча, Рудника, Островице одлазио у Београд. Из Београда је ишао у источне крајеве Сремске Краљевине трговачки, Цариградски Друм у правцу римскога пута: Преко Мораве у Браничево, преко Медвеђе, града Равна и негде код Сталаћа или преко Јовановачке Реке улазио у државу крал>а Милутина. Вероватно да Цариградски Друм за време сремског краља Драгутина још није

XVI Председпик износи одбору на решење питање о чишћењу нужника и помијара. По прочитању извештаја АБр. 430, о држатим лицитацијама и о понућеним ценама одбор је решио, да се како лицитација такои све накнадне понуде за овај посао као неповољне одбаце. Да суд општински понуди понуђачима, да чишћење нужника и помијара врше за шест динара од кубног метра под погодбом, да имају модерне пневматичне справе кад пражњење врше дању., а кад то раде ноћу, да имају бурад добро затворену. XVII По прочитању молбе Влад. Димитријевића АБр. 243, којом предлаже, на који начин да исплати свој дуг опшгини, одбор је решио, одобрава се да Втад. Димитријевић исплати свој дуг општини у 2750 дин. на овај начин: даза 1000 дин. даде општини меницу с роком за 6 месеца, коју ће потписати он и његова жена. Остатак у 1750 дин. да осигура понуђеним хартијама од вредности а да га буде дужан всплатити у року од године дана, рачунајући од рока менице. На овај дуг плаћаће и 6°/р интереса. XVIII Председник извештава одбор, да по примедбама главне контроле има да накнади општини 229 25 дин. пок. Јован Митровић бив. општ. чиновник, да пок. Митровић није оставио никаквог имања, шго је утврђено уверењем првостепеног београдског трговачког суда, код кога се и данас налаза његова стецишна маса као исцрпљена. По саслушању овога и но прочитању акта АБр. 229, одбор је одлучио, да се ово уверење београдског трговачког суда спроведе Главној Контроли на даљи поступак. XIX Одбор је одлучио, да се предмети оекспропријацији имања Браће Дајмак и М. Г. Трпковићке одложе за прву седницу за овом.

ишао преко Шумадије. Текће готово после 120 година (1432 г.) преко Шумадије нутовати витез Бертрандон де ла Брокијер. 0 Дабрцу ми смо опширније говорили у прошлој глави. Као у прилог његова трговинског значаја за време сремскога краља Драгутина могло би се рећи, да је он као краљевска резиденција био и знаменито трговачко место и дубровачка колонија. Он се и у XV в., за време Српске Деспотовине, помиње као трг. На Сави од Митровице до Београда Дабрац беше најзнатније место. Рудник је био најзнатније трговачко и рударско место у Сремске Краљевине. 0стаци живе рударске радње у XIV веку и данас се јасно виде. У долини Красојевачког Потока налазе се нагомилане огромне масе троскве, многа засута окна и ходници. 1 )

(Наставиће се)

!) НегДег, ВегдткшзсНе Шпзе стр. 128. — Гласник XXXIV стр. 217—210.