Beogradske opštinske novine

Број 17

— 68 -

Год. XVII

Сва ова врсха рибе, не сме се у ово време ни уносити из суседне државе, а ако би се унела онда ће се са њом и са уносиоцима поступити по закону. Из канцеларије Управе града Београда 28. априла, 1899. год. Бр. 10.428 у Београду. 0 Б Ј А Б А Суд општине града Београда, ставља грађанству на знање, да је на основу одлуке одбора општинског од 4. Марта т. г. под АБр 1441. концесионар за чишћење нужника и помијара Димитрије Стојановић овд. за време од 1. Јануара ове па до 1. Јануара 1902. год. Цена је за овај рад утврђена на шесш динара од кубног метра (0'30 дин. од акова). Концесионар станује у улици ЈБубићској бр. 37. (рибарска пијаца). Од Суда општ. града Београда 8. Априла 1899. год. АБр. 1441.

0 Б Ј А Б А Командант дунавске дивизиске области предписом својим од 27. мартат. г. ЛЈУ^ 108. наредио је; да се почевши од 5. Априла т. г. па у будуће лекарски преглед у окружној команди врши три пута недељно и то: Понедељником, Средом и Петком само пре подне почев од 8 сати. Наређење ово саопштава се како обвезницима и регрутима тако и члановима — задругарима — обвезника, који имају потребу, да се прегледају, да само означених дана пре подне на преглед предстају, јер се у друге дане као и у опште после подне преглед неће вршити у окружној команди. Од суда општине Београдске ОВБр. 957. 9. априла 1899. год. у Београду.

0 Б Ј А В А Како су попуњена сва места на Новоме гробљу, правилима гробљанским одређена за велике зидане гробнице првога реда, то је одбор општински, на предлог гробљанског одбора, у седници својој од 9. мартао. г. решио, да у парцелама III, IV, V и VI новога гробља поред пуга од улаза ка цркви, с једне и с друге стране буду велике зидане гробнице првога реда. Цена овим гробницама одређена је истим решењем одборским 2000 дин. у сребру заједно са зидањем. За ову цену стиче се право службености за 100 година; после овог времена има се по нова ова цена платити каси гробљанској, ако се жели задржати гробница у службеност за других 100 год. Поред цене од 2000 дин. има уживалац оваке гробнице плаћати годишње по 15 дин. за одржавање исте. Ово се објављујеграђанству ради знања. Од суда општине београдске 10. марта 1899. год. АБр. 1451. у Београду.

ИЗВПД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еву есна$а димшгсарског Члан 13. Чишћење димњака врлшКе се радним данима нре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара.

Члан 16. За чишћење димњака плаћају се*ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0*40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 040 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама I - — „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више |_>'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0*20 „ з) за испаљивање димњака . . 1 - 50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масенн стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно ј е. У случају прогивљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потиисом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

ници на Усори потврди Дубровчанима земљу од Курила до Стона и села: Крис«чоко, Бисочдни, Громдча, Д$л1»го, Затонк, Котези, Кбрило, Л$кддчк Малккок« и др»ге Малккок «, Мрлкинлцк, Мркчеко, Подиимоч, Подкгорд, Сладно, С мококллни , Тополд, ТоЧЧЛкНИКк, Тркнокл, Тркстжо, Чшикб-к«, (Орлшадцк, (Осдлкникк, СОшле. 1 ) Радич Санковић 1399. год. 25. Августи даде Дубровнику своје село Лискцк у Приморју са целим његовим атаром. 2 ) Сва ова села која записа Дубровчанима краљ Остоја налазила се а и налазе се и сада у Цриморју. Знаменито је, што она | не прелазе данашњу херцеговачку границу; на СЗ. иду најдаље до Клека. Сва су поред пута, којим се из Дубровника преко Реке ишло у Стон, на Неретву, у Габелу или у Мостар. Височани, Громача, Зашон (МаШ), Курило (Пешрово Село), Мравињац, Љубач, Мрчево, Подимач, Слано, Смоковљани, Точионик, Трнова, Трстено, Орашац (Л г а1с1 јпосе), ЧепикуЛе, Ошље, Осаоник, Тоиола, сва ова села и данас се тако зову. Крксечеко биће на карти Вг еаеб ше; Мдлккоке —МајкоУ!; на аустриској ђенерал-

!) Мопитеп1а 8ег1иеа § ССХУ. стр. 233—235. 2 ) Мопитеп4а 8егМса § ССХХ1Х. стр. 241—-243.

штабној карти нисам могао наћи: Подкгорк (има ВгШег! РоЛ^огаке), Дзлкго и Котези. Дубровчани беху 1399. г. задобили потврду од краља Остоје на сву земљу од Курила до Стона; краљ им је набројио њихова села на том пределу на броју 24; али село Лислцк и засеоци Имотицл и Тркнокицд са својим котарима не беху записани у повељи. За то Дубровчани преко свога пошшсара Пиколе ГучешиЛа замолише босанског краља Твртка Твртковића да им потврди и село Лисац и засеоке Имошицу и Трновицу. И краљ Твртко повељом писаном „нл Килихк Селитихк» Тркстикницн" 24. Јунија 1455. год. са својом властелом: херцегом Хрвојем Сплетским, кнезом Павлом Радиновићем, кнезом Вукцем и војводом Сандаљем Хранићем, и другим кнезовима потврди Дубровчанима село Лислцк и засеоке Имотицб и Тркнокиц«. 1 ) Село Лисац и данас постоји: налази се између Подимоча и Височана. Трновица налази се на граници херцеговачкој, с.источно од Лисца; Имошица је на клечкој граници. Не мањс знатно територијално проширење Дубровчани унинише, када преко свог поклисара Тудроја БавжелиКа успеше ! ) МопитРГНа 8егћЈеа § ССХШ1. стр. 2оЗ —257. В иди и Пуцић, Сноменици књ. I. етр. 56. С (ЛО ЛиСкЦк.

да им Хранићи продаду свој део Конавала. Повељом писаном „на Стипдн*; Пола подк, Соколом" 24. Јунија 1419. год. босански војвода Сандаљ Хранић с браћом кнезовима Вукцем и Вуком и синовцем Стеваном, сином кнеза Вукца даде Дубровчанима „ПОЛк Ж8П( КоНЈКЛИ И КиТЈЛННЗ И ДоЛН8 Гор8, кксе сл ксимк Кк тоизи ж«пи, котар« конждлском." За овај домен Дубровчани се обвезаше, да ће плаћати Хранићима сваке годпне 500 перпера дубровачких динара; Сандаљу подарише један део земље у Приморју у вредности 3.000 перпера и дадоше му палате свог властелина Симета Градића, у близини оне палате, коју Сандаљу дадоше 1405. год. 1 ) и обећаше Дубровчани Сандаљу да ће те подарене палате наместити и уредити о свом трошку. 2 ) Исте, 1419. год. Дубровчани добише од војводе Пешра ПавловиИа и другу половину Конавала са градом Соколом. 3 ) (наставиие се)

!) Мопитеп1а Вегђјеа етр. 258. 2) МопитепЈа 8егђ !са § СС 1ј ХУШ . стр. 288—291. 3 ) МопитеШа 8егђ1са етр. 292—293.

УРЕДНИШТВО И АДМИНПСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ,