Beogradske opštinske novine

Број 23

— 90 -

Год. XVII

СВЕЧАНИ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 25. јуна 1899. г. у подне. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовади чланови суда: г. г. Стев. Ивковић и Коста Симић; ододборника били: г. г. Др. Стеван Марковић, Петар И. Јовановић, Н. Спасић, Богоје Јовановић, Ђока Тошић, Милов. Миленковић, Ђ. Пантелић, А. Н. Крсмановић, Голуб С. Јанић, Јанаћ М. Јанковић, К. П. Михајловић, М. Штрбић, Мита Петровић, Мих. Јовановић, Коста М. Ђурић, Д. М. Ђорђевић, Милан Арсенијевић, Д. Тадић, Васа Николић, Трајко Стојковић, ТриФун Ђорђевић, Дамјан Стојковић, Стојан Пајкић, Др. Јов. Ђурић, Ђ. Димитријевић, М. Ј. Божић. Председник онштине еаопштава одбору, да је јуче ; око 6 часова по подне извршен а* тентат на живот Његовог Вели* чанства Краља Милана, Команданта Активне Војеке, но да је Бог, који увек чува Србију и Српски Народ, омео зликовачку руку и епасао живот Оца на^ шег узвишенога и љубљенога Гоенодара и Краља, који је тако драгоцен по Србију, Српски Парод и Дом Обреновића. Поводом овога саошптења, одбор општинеки, гнушајући ее и оеуђујући овај зликовачки покушај а уједно захваљујући Свевишњем за спасење живота Његовога Величанетва Краља Милана од ове етраховите опа* сности, у данашњој својој вањ редној евечаној седници једноглаено решио је,

ТРГОВИНСКИ ДЕНТРИ К ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ У СРБДЊБМ II НОВОМ ВЕКУ ИСТОРИСВО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото • Тр10вина је један од пајзпачајнијих моменатау еволуцијиједнога народо. НАПИСАО коста н. костић (Рад награђен са 200 динара, другом Видовданском Наградом Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.) (наставак) 23. Дубровник је имао односа и са Анконом (Јакином). Ти су односи у толико били мирнији и интимнији што је Анкона, без млетачке државне снаге и претензиј&, имала са Дубровником само трговинске односе. Анкона је била посредницом односа између Дубровника и градова Средње Италије: Флоренције, Перуџије, Луке, Фана и др. „Јакин својим геограФСким положајем, бродарством, обртом, беше средиштем промета на овој обали

да се вечерас варош осве^ли и Његово Величанство Краљ Милан поздрави бакљадом од стране грађана. Да ее од еуда иодбора ошнтињ еког изда поводом овог догађаја нарочити проглас на грађане.

ГОВОР г. МИХАИЛА ПАВЛОВИЋА, трг. београдског, којим је 25. Јуна 1899 год. у име гра^ана београдских поздравио Његово Величанство Краља Милана, приликош ноше&а бакљаде а поводок јучерањег атентата на живот Његов Ваше Величанство, Обновиоче Нраљевине Српске! Народ Краљевине Србије, наше миле заједничке Отаџбине, много пута су на ово место сабирала славна дела Твоја, сабирала га да Ти изјављује своју благодарност, своју истинску поданичку верност, и да кроз Твоју славу казује свету своју славу. Овога пута, Величанство, сабрао је Београђане пред Краљевски Дом, јучерањи догађај, колико тужан, толико радостан. Величансшво, Народ Српски је кроз пет стотинагодина свога робовања, свога паћеничког живота, лијући крв своју, трпећи страховите срамоте наношене части и образу његову, живео жудњом, живео надањем да ће се појавити звезда његова, да ће доћи спасење његово, да ће васкрснути држава и слава његова, да ће он опет синути својим светлим особинама, да ће достојно стати у ред срећних, образованих и снажних народа. И народ се донадао да му се јави звезда његова; народ је дочекао да му дође спасење његово: то је славни, то је витешки Дом Обреновића, који заснова јуначки син народа Српскога, Обреновић Први, Милош Велики. Италије, где сестицаху дубровачки трговци са италијанским и иностраним светом". 1 ) Тачно се не може знати, када је Дубровник ступио у односе са Анконом; али се може поуздано мислити, да су трговински односи између Дубровника и Анконе већ при крају XII. в. били знаменити. Дубровчани 25. Августа 1199. г. закључују трговински уговор са Анконом 2 ) и, према томе, на основу овога Факта, може се претпоставити, да је Дубровник са Анконом имао односа и пре ове године и да је, можда, овај уговор склопљен на основу ранијих уговора и погодаба трговинских. По споменутом трговинском уговору Анкона загарантова Дубровчанима, да ће њих и њихову имовину у Анкони и Анконском пределу бранити и штитити; да се Дубровчани и Анкоњани за међусобне спорове обраћају градском судији, који ће им спор решити најдаље за 30 дана. 3 ) 1) Каа к. XV. 17. (1- Бг. П. Матковић.) 2) Сачуван докуменат пубдикован је у Мопит. 8рес(;. v. I. с. 69 — 21. — В иди и В. Макушевч., Историчесше Памитники К>. СлавлнЂ и сос^днихт. имг народовг вавлеченние изђ итадвлнскихЂ архвво†и библк>тект>. Ч. I. к. 1. Варшава 1874. с. 47. — Каб к. ХУШ. с. 18. За овај уговор зна и Растић: Мопит. 8рес{. V. ХХУ. страна 69. 3) Јћ.

Из крви и згаришта народнога, силом своје љубави према народу, испуњени силном жудњом за народно ослобођење, за народну независност, мећући на коцку животе своје, Обреновићи засноваше, утврдише и распространише државу српску. А Ти, Величанство, достојан син својих славних предака, бујном, младићском снагом одважно настави дело њихово; Ти прошири Србију; придружи јој пределе и градове, који дикаиснага беху и славним Немањићима; Ти обнови Краљевину српску; од примитивне Србије Ти створи културну, просвећену и нанредну Србију; од самих зачетака! војске Ти створи уређену војену одбрану земаљску, која свакоме Србину улива поуздање у безбедност и заштиту његова дома, његова имања, његове части, његове државе и среће народне. Али се под мирним кровом Србије, под том снажном заштитом мирна и срећна живота излегла и гуја присојкиња, која као демон ове красне земље, као зао дух овог много-напаћеног народа, кроз читаве десетине година сипље отров свој у чашу спасења Српства, у чашу мирна и напредна живота народнога, као демон који у бесу своје саможиве гадне страсти покуша и јуче да уншпти Твој драгоцени живот, да уништи живот обновиоца Краљевине Српске, да уништи живот родитеља љубљенога нам Краља Србије, да уништи живот Главнога Команданта војске српске, команданта земаљске и народне одбране. Зар то није тужан, зар то није жалостан догађај, који мора да сневесели, који мора да ожалости, који мора у очајање да баци душу Србинову ?! Величаншво, Вог српски ипакједобар Бог; он чува Србију. Паклене кугле, из близа или из далека, намењене племенитом, драгоценом и витешком животу Вашег Величанства, а кроз жнвот Ваш, у даљим последицама намењене и Србији и Српском народу, Господ Бог је помео у лету њихову ; оне су промашиле циљ свој. Господ Бог је заштитио Србију од нове крвне жртве из Дома

Односе са Анконом Дубровник је продужио кроз Средњи Век и све до пада свога. Дубровчани су много посећивали Анкону, па се у њој по мало настањивали. Тако, у анконским актима забележено је да се 1427. г. населио у Анкони трубач (ЋгМсепа) Јован Дубровчанин а 1451. г. Марин Алегрети из Дубровника. 1 ) Макушев је публиковао и неколике натписе из XVI. в. на гробовима Дубровчана помрлих у Анкони. 2 ) У Анкони су Дубровчани имали свога консула, који је штитио трговинске интересе свога роднога града. 3 ) И Анкоњани су посећивали Дубровник. Доказ: У трговинским уговорима, који ће се одмах сада споменути, набрајају се и права Анкоњана у Дубровнику; Велико Веће 25 Авг. 1859. г. допусти неким анконским трговцима, да могу извести из Дубровника 50 старија зоби (8*;апа ог^еГ Ц) 4 ) и т.д. У времену од 1254—1256. год. беху између Дубровника и Анконе рђави односи и међусобне репресалије. Дубровчани безобзирно нападаху анконске бродове и Анконска Општина издаваше својим грађанима, чак, и писмене допусте, да могу

!) Макуш. Памат. с. 76. 2) Јђ. с. 31—32. 3 ) Јћ. с. 184. -- Ка<1 к. УП. с. 184.; к. ХУ. с. 43. 4 ) Моп, 8рес1;. V. XXIX. с. 8., 219.