Beogradske opštinske novine

Број 30

- 119 -

Год. XVII

III Одборник г. Мих. Јовановић питапредседпика зашто нема Београд довољно воде и кад се са Белих вода не може довољна количина воде да набави, зашто се не приступи узимању воде са Саве, ако не и за пкће, оно бар за остаде потребе. Председник је одговорио, да је суд општински све мере предузео, да осигура Београду довољну количину воде као и да се налази на ироучавању питање о узимању воде из Саве. IV Одборник г. К. М. Ђурић примећује, да трамвајско друштво у носледње време наплаћује за вожњу на трамвајима на линији Сава—Славија таксу већу него штоје споразумно утврђено, Председник је одговорио ; да ће ствар извидети и одбору саоиштити резултат извиђаја. V Председник извештава одбор да је судопштински решењем својим од 31. јула тек. год. АБр. 6547. одредио цену хлеба за прву половину месеца августа тек. год. т.ј. од 1 августа закључно 23 паре по килограму, а да се хлеб продаје по 25 пара у тежини 1087 грама, пошто је цена житу за прошли 15 дана била 14 дин. 100 кг. Одбор је примио к знању ово решење суда оиштине београдске. VI Председник саоиштава одбору, да се изабрана комисија за извиђај спора масе Наума Николића, није могла доданас никако састати због осуствовања појединих чланова комисије, с тога предлаже да се у ову комисију изберу друга лица. По саслушању овога одбор је изабрао у комисију за извиђај спора масе Наума Николића члана суда г. Стеву Ивковића и одборнике г.г. ТриФуна Тоорђевића, Јанаћа М. Јанковића, Васу Николћиа и Косту Др. Ризнића. VII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 5500 о држаној лицитацији за набавку дрва за огрев одбор је решно, године владе слабога султана Бајазита II. успеше, да им султан опрости од годишњег трибута 2.500 дуката. 1 ) Годишњч трибут од 12.500 дук. остао је и за владе султана Селима I и Сулејмана Величанственог. 2 ) И у XVII. као и у XVI. в. трибут је износио 12.500 дук. 3 ) Потиомагањем Млечана Дубровчани 1703. г. успеше, да годишњи трибут Турцима цреобрате у трогодишњи. 4 ) У времену пада Дубровачке Републике, 1806. г. трибут је износио 24.466 грошева. 5 )

1) Јћ. с. 526—528. 2 ) Јћ. с. 548—552. 3 ) Ваго27Л е1 Вегсће!: Бе Ке1агЈош <1е§П 81аИ Еигоре1 Р. I. с. 223. (релација Симона Контаринија' млет. бајила у Цариграду од 1612. г. — КаД к. 1ЛУ. с. 110—111. Млет. посланик јавља 12. Јун. 1695. г., да Порта тражи од Дубровчана данак за 9 г. по 12.50.0 дук. — Неки путоииси, релације, погрешно бележе годишњи дубровачки трибут. Петар Кацола (1494 г.) 20 000 дук. Ка(3 к. V. с. 166—167. — Јсдан анон. опис Дубровника од 1555. г.: 10.000 дук. Моп. 8рес1. v. XI. с. 76. — Мелх. Сајдлиц (1559 г.) 14.000 дук. кал к. 1јХХХ1У. с. 54. — Аноним. италиј. путописац (око 1559. г.): 12 .000 шкуда (талира.) 81аппе к. X. ■с. 59. Ј сШаДЈш зопо 1гПш1ап,ј а1 81§поге Тигсо, е!; §П шап(1аио XII тПе асисП о§111 аппо рег (1ио1 8ио1 атћа8С1а1ог1. — Соранц. путописац (1575 г.): 40.000 дук. (!) Ка (1 к. СХХ1У. с. 21. — Аквило Контарини, млет. бајил. (1636 до 1641 г.): 12 000 дук Ваго221 е^ Вегсће*. с. 394. — Лука Линда (1672. г.): 12 .000 цекина. Макуш. Мат. с. 13. 4 ) 81агше к. XV. с. 60. 6 ) Макуш. Изсл^д. с. 25.

да се набавка две иљаде кубннх метара дрва за огрев судских одељења и основних школа уступи према прописаним погодбама Васи Тоскићу овд. дрвару као најнижем понуђачу за цену од шест динара и тридесет пара од кубног метра било букових било граничевих дрва. VIII Приликом саонштавања одређене цене лебу одбор је ставио у дужност суду општинском, да у што краћем року поднесе одбору предлог за одређивање цене и црноме лебу. ]Х Председник износн одборуна решење молбу извршиоца тестамента пок. Митронолита Михаила, који траже накнаду штете нанете имању услед нивелације улице. Одбор је одлучио, да се овај предмет одгоди до прве седнице за овом. X Председник саопштава молбу друштва за уређење варошког дунавског краја, којом тражи да му се одобри да на општинском земљишту о своме трошку наспе по 40 метара ширине с једне и друге стране садањег пута, који води на кеј у висини железничке нруге, и да тај насути простор употреби за дрварске плацеве, па да исте експлоатише за 10 година а приход да употребљује на улепшавање варошко-дунавског краја. По прочитању ове молбе АБр. 5803 одбор је решио, одобрава се друштву за уређење и унапређење варошко-дунавског краја, да на општинском земљишту о своме трошку наспе по 40 метара ширине с једне и с друге стране садањег пута који води на кеј, у висини железничке пруге. Насипање ово да изврпш друштво копањем ровова и с једне и с друге стране овога простора који би се имао насути у потребној ширини. Да овај простор подели на десет пространих плацева за дрварска стоваришта а остали простор употребљава за истова-

Дубровник није био политички потпуно самосталан, него је непрестано бивао под протекторатом нојединих околних сила. Како су се политичке прилике стицале, Дубровник је, у своме интересу, пролазио из протектората једне у протекторат друге државе. Ти су протекторати Дубровнику очевидно, доносили користи само онда, када су се његови протектори задовољавали голом титулом „дубровачки протектор, заштитник" и годишњим данком ; али, када су се они почели мешати у чисто унутрашње дубровачке ствари и када су покушавали (као Млеци) да разним махинацијамапаралишуразвитакдубровачке трговине : Дубровчани би се, тада, да би отклонили такву опасност, много трудили, да се, примањем протектората друге државе, опросте таква, често пута силом наметнута протектората. Од свог постанка па до 9&8. г. Дубровник је био под влашћу византиског стратега. 1 ) У трговинском развитку Дубровника за то време огледа се стагнација и њихова трговина још непрестано има локалну важност. Када је после смрти Василија I Маћедонца пао византиски ирестиж на ЈадранКас1 к. V с. 53—63. — Мајков. с. 230—233.

ривање, даље одобрава се друштву, да прибира приходе како са насутог земљишта тако и са кеја и ископаних ровова са стране насутог земљишта а на име: кирије са дрварских плацева, обаларину са кеја и насутог простора за истоваривање као и приход од леда из ровова. Ово експлоатисање општинског земљишта, обаларине са кеја и горе означеног да трајеод 1 јануара 1900 г. па за десет година. Друштво, даље, да буде дужно сав горе означени приход да троши на даље насипање простора око кеја као и калдрмисање улица које са кејом у вези стоје и то онако и под оним погодбама како је то означено у решењу одбора од 10. јуна о. г. АВр. 4669. XI Председник саопштава одбору акт црквеношколске јеврејске општине севардијског обреда АБр. 5672 којом молидасе задржи од извршења решење одбора општинског којим је одређено на новоме гробљу место за сарањивање јевреја ескенаског обреда. По саслушању ове молбе одборје одлучио, да се ова молба преда гробљанском одбору на оцену и мишљење. XII Председник саопштава молбу г. Владимира Маџаревића, секрет. мин. правде АВр. 5620, којом са разлога у истој, тражи, да му се 207-15 дин. колико му је у отплату интереса општина рачунала урачунају у отплату главног дуга у 632 дин., којом га је општина задужила за начињену калдрму пред његовом кућом у дубровачкој улици. По саслушању ове молбе општински је одбор одлучио, да се ова молба пошаље грађевинском одељку на извештај о томе, да ли је г. Маџаревић у молби поменуте радове извршио, и да ли је у ошпте било каквог откопаваља пред његовим имањем и каквог.

0 Г Л А С Пошто је Управа града Београда забранила просипање нужничке нечистоће и ском Мору, те се оно више не називаше „Визаншиским Језером ", тада Дубровник би приморан да прими млетачку заштиту под којом је морао остати све до 1181 г.') У времену 1181.—1186. Дубровник беше под заштитом Виљема Сицилијанца; а после смрти овога краља па до 1205. г. Дубровник је био под врховном влашћу Византиске Империје. 2 ) Г. 1205, у времену Четврте Крсташке Војне, Дубровчани опет мораше примити штетни протекторат Млетачке Републике и да под њим остану, поред све своје снстематске тежње за еманципацијом, све до 1358. г. По погодби од 1232. г. у Мају Дубровчани су се обвезали: а) да се сваке десете године закуну на верност млетачком дужду; 3 ) б) да дужда и његове замењенике примају „ часно и („ћопогебсе"), в) да Млечанима плаћају годишњи данак и да их помажу у њиховим поморским ратовима; г) да примају за кнеза и бискупа Млечанина; д) да 12 одличних дубровачких племића буде у Млецима као

1) Јћ 2) Јћ.8 ) Новопримљени дубровачки грађани одмах су полагали заклетву верноети и млетачком дужду. Моп. 8рес1 v. x. с. 10., 38., 68., 70., 75., 109., 200., 220., 268., 269.; v. ХШ С. 84., 87., 102., 114., 118., 129., 160., 318—319.; V. ХХУП С. 159.; v XXIX. с. 234., 259.