Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
л.у\\мл\\'<
ЛХХЧХХХУХХХХХХХХЧЧ ^^^\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\у\\М
ТЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖл
Год. XVII. I ХЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ј ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ II, 1-' II - V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 „
■\\\\\\\1
НЕДЕМ 19. СЕПТЕШБРЛ 1899.
Број 33.
жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл
првтплату ваља слати упутнидом на општински суд а свв коресподенције на уредника
РУКОПИСИ НЕ ВРАИАЈУ" СВ НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
ГРДЂАНСТВУ ВЕОГРДДСКОМ На збору грађана београдских, држаном на дан 5. Септембра тек. год. радн решења нитања о отварању пијаце за дневне намирнице за палилулски крај, имало је право гласа, по азбучном сппску, 3662 грађана. Од овог бројагласача дошло је на збор п гласалоје 300 гласача. Од дошавших гласача на збор гласали су за отварање пијаце за дневне намирнице за палилуски крај свих 300 гласача. Према гоме на збору је једногласно решено, да се отвори пијаца за дневне намирнице за палилулски крај. Противу рада и овога решења збора није датау законом року ни усмена ни писмена жалба, те је према томе ово решење збора пуноважно. О овоме се извештава грађанство ради знања. Од суда општине београдске 11. Септембра 1899 г. АВр. 6480 у Београду.
I
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАНИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ
( НАСТАВАК) Из Црнпде друм је ишао иреко Гатачког Поља, где су се често бавили босански владаоци и хумска властела. 1 ) Гацно (У сиом. Сгедсћа, Сге§ћа, Сг.есећа, Сгагко, Сгагсћо; јСгегсћа, ЈСгаасћо, Сгагсо, Са 8со, Сгагско, Сга зсо; Г ^ткско; Глдско тур. Гацика, Гачка.Ј Тек почетком XVII в. Гацко се почиње јављатикао насеље (гив. 2 ) Дотле, као и доцније, 3 ) Гацко је име једне жуие. К. ПорФирогенит спомиње хумску жупу Тоосгјха а Дукљани УаБвко. И једно и друго је Гацко. 4 ) Као Жупа Гацко се спомиње и у биоЈ ) Моп. 8рес4 V. XXVIII с. 90. Соп. Мај. Кад. 18Мап 1367. Сјао<1 јгч (Зеђеап! ашђах1а1оге8 ад. 3. ћаппт Тпег4сит иа^ие јп Оедћат еб СћеЈтпт. 2 ) Моп. 8рес1. V. XXIII с. 344. ии 345. — Релација Вартоломија Кашнћа од 1612. г. Насеље је било у близини каравансераја. — Уп. Глаен. к. II. 2. од с. 57. 3 ) Споменик к. III. с. 453., 196. 4 ) Моп. 8рес4. V. VII. с. 400, 413. •— 1->г. Ј. Сгпејс, Рора Бпк1јапта ^е1орЈа ро 1а{1П8кп. ХЈ Кга]јеУ1С1, 1847 с. 39. — На^гаааеп с. 27.
граФИЈама АЕ. Данила II 1 ) и у Светој СтеФаиској Хрисовуљи. 2 ) Народпи песник редовно назива Гацко пољем. 3 ) Хаџи - Кал®а назива Гацко (Гацика) пределом у Херсеку близу Новога. 4 ) Ами Бује бележи, да се Оагко, Сга^гка не зове ни град какав, нити село какво. него да је то име једног малог среза („Гатачка Нахија"), који има у пречнику 2 миље, и по коме је растрвљено око 100 кућа. 5 ) Као што се види на карти Гацко се налазило на раскрсници неколиких друмова. Отуда долази важност његова положаја. На њему се побио краљ Драгутин са својим оцем краљем Урошем. У Новом Веку Црногорца и Херцеговци често су се крвили са Турцима на Гацком. Од Гацкога настајао је мучан планински пут преко развођа Јадранског и Црног мора: преко планине Чемерна и Ј1ебршника , живописном долином СуКеске, поред Тијеншишша , у Фочу . 6 ) Кланац Сућеску бранно је град Вратар, под којим !) Ђ. Даничић. Животи Краљеви и Архиелиекопа Српских. Загреб 1866. са 18. Кћ ЗШЛИ рЂКОМИИ Г /1ТКско. 2 ) Споменик IV с. 5. З ј Вук Пјесме к. III с. 457; к. IV с. 3, 46, 47, 353, 408, 432 4 ) Споменик XVIII. с. 93. 6 ) КесиеП 4. II. с. 199 — 203. 1ј% ТшчЈше с1' Еигоре е4с. Рапз 1840. {. I. с. 47—48. 6 ) В. Качић овако описује пут из Гацкога и Тијенпиште (у Новем. 1612.' г.): „ЈПизсеп^е аиго јш!е (Нзсеззегип1 е1еапШ тепсИеш геСссИ евС18 АчзМиИв ргосезапт^. еди^з 1|Огс1ео ђепе разМз, и4 се1епиз едиИагеп1 1гап5сеп80
је за владе Херцега Степана била царинарница. 1 ) Но Растићу и у Тијентишту била је под X. Степаном царинарница. 2 ) У XVII. в. у Тијентишту се налази каравансерај. 3 ) Фоча (У спом. Сћога, Сћогга, Сћосга, Гиосо, 1'оса, Госса, )С оте»чд, >С очл, у нутоп.: Сго12е1, Сго1;иа, Но1:2а. Сома СћасћГа. Са^сћа, Го^са. ЕоС1а, Косћ 1 а, Е ог 2 а, Госс1а, РоссМа, тур. Фуџа. 4 ) Фоча се први пут спомиње за владе Херцега Степана 5 ) Она се подиже тек под Турцима, особито у XVI. в., и поста знаменитим местом на овом трговинском друму. За дуго оно беше столница херцеговачког санџакбега. 6 ) тои1е нотте Сетето, ћос ез1 уепепозо, птћиз^ие оиизЈо ас 1п§оге ђиго адиИоп18 азреггто, т дио заере оррптии Гиг \'1а1оге8 е(; уе1иН ри1уеге пјуео аиа)сап1иг. Јп си1из уегНсе р1апо верп1сгит Тигсае сији8(3ат аиОасшпз, соп(га уеп1ит еГ п1ујит гаесШауат зеи (пгђтет сопЈепс1еп1;ет у18ећа(иг оћгии. ТгапауаЗаПз, поп 8те рауоге шоЉиз уезрегј гесерегип( е^иНез т сагта8аг1ат потше Ттизс1е. Моп. бресС V. XXIII с. 346 5 ) 1ЈВ(;га88еп с. 75 — 76. 2) Мои. бресГ. V. XXV. с. 303. Моп. 8рее(; V. XXIII. с. 346. У В. Качића. „Ше вех(а аД Сппае С 1иу 1' рои(;ет чи1еуегип(; ћг сагуавагја 1оп^шз а гиге ГоссЈа. 4 ) По Јиречеку Фоча се почела звати данашњим именом од XVI в.; али тек у XVII. в. стари назив Хоча заборавио се. Б ) На(;га8веп с. 76. Јћ.—Турди заузевши јз. део Восне од X. Степана, назваше га Босанским Кројиштем. Главни град тога крајишта бида је Фоча. Крајић, Роујез4 Возпе с. 310.