Beogradske opštinske novine

Број 8

- 31

Год. XVIII

ником општине београдске г. Ђоком Нешићем; добио неке признаниде од извесних лица, по којима је напдаћиван општински приход. Пошто сумња у исправност истих. то их предаје заступнику Председника општине да учини шта је потребно, и о исправности истих увери се. Заступник председника примио је те признаиице и изјавио, да ће по истима предузети шта је потребно, и о нађеном стању ствари известити одбор. III У данашњој седници подожио је заклетву на дужност одборничког заменика г. Ђока Станојевић, — Одбор је примио к знању ово полагање заклетве. IV По прочитању акта кварта варошког АБр. ■370, којим тражи уверење о владању и имовном стању Лазара Трпковића, лебарског момка, одбор је изјавио, да је Лазар Трпковић, лебарски момак доброг владања а сиротног имовног стања. V Заступник председника општине извештава одбор, да је ново изабрати одборнички заменик г. Јован Ристић баруџија, поднео оставку на дужност одборничког заменика да му је суд исту иа основу чл. 59 и 60. зак. о устројству општ. и општ. власти уважио, решењем својим од 18. Јануара тек. год. АБр. 112. По сасдушању тога, — одбор је решио, прима се к знању ова оставка г. Ристића и ово решење општинског суда, с тим, да се на ово уиражњено место одборничког заменика избере друго лице на првом општинском збору, за избор општ. часништва. VI По прочитању акта економног одељења АБр. 306, 307, 308, 309 и 310, — одбор је решио, Одобрава се продужење закупа за време од 1. новембра 1899, па до 1. ногани. У Сарајеву се и Јевреји јавишс. 1 ) Восна се овако граничила: са И. Дрином од Србије; са 3. Савом од Хрватске; са Ј. Неретвом „од Војводства Св. Саве (Ерцеговине)" и Далмације а с С. Савом од Славоније. 2 ) — У XVI. и XVII. в. Босну сматрају као сриску земл^у и сами католички мисионари. Босански друм имао је веза са путем из ЈБубл^ане кроз Хрватску: у Ново Место, Метлику, Карловац; преко вбда: Коране, Кладушнице, Глинице, Јапре; у Каменград, Кључ, Језеро, Јајце. Иључ, (С1п2, СМиг). 3 ) Под градом, у Подкклхчв,-у, у Ср. В. био је трг. 4 ) Историјску важност има овај град, што је у њему заробљен последњи босански краљ Степан Томашевић. Језеро, т. Ђолхисар. (Јеавего, СИегего; СгпПп^аг, Сгћеи11п88аг). Језеро се спомиње и у XV. в. 5 ) У XVI. в. беше варошица. 0 ) За време Турака у распалом градићу између Пливиних рукава седео је диздар и

1) М. 8рес*. т. XXIII. с. 475—476. (Маравић 1656 г.) 2) Јо. 3 ) X. КалФин Кулуц. Спом. XVIII. с. 80. 4 ) М. 8ег1>. с. 439. 6 ) М. 8рес4. V. XXIII. с. 204. 8. Оеогз11 ссс1ез1а (И Језего. 0) Каа к. 1Д'1. с. 190.

вембра 1900. под досадањим погодбама и то: 1. Зграде Милеве В. Калушевића за источно-врачарску школу на Савинцу по годишњу закупну цену од седам стотина и двадесет динара; 2. Зграде Милана Јаковљевића, почасног мајора, за источно-врачарску школу на Савинцу, по годишњу закупну цену од хиљаду пет стотина гаесет динара; 3. Зграде Алексе Николића, среског начелника, за источно-врачарску школу по годишњу закупну цену од хиљаду седам стотина и двадесет и осам динара; 4. Зграде Думе Деде, каФ., за стан ноћних стражара, по годишњу закупну цену од три хиљаде и шест стотина динара; и 5. Зграде г. Косте Лазаревића, трг. за пореско одељење за град Београд, по годишњу закупну цену од четири хиљаде и осам стотина динара. VII По црочитању молбе Мике Голубовића и осталих потнисника исте, имаоца имања ван трошаринског реона АБр. 190, — одбор је после поименичног гласања са 13 противу 9 гласова решио, да општинска трошарина не наплаћује трошаринску таксу на кола, којима се сопственици имања ван трошаринског реона служе у цељи свршавања разних послова и потреба на тима својим имањима, па се по свршетку истих у варош враћају. Управа трошарине изнаћи ће начин како да се при извршењу ове одлуке поступа те да би се избегле могуће злоуиотребе. VIII По прочитању акта команде дунавске дивизије од 22. новембра 1899. № 5443 упућеног Управи општинског водоводног одељења, извештаја водоводног одељења АБр. 9174)99 и АБр. 179Ј900. и по прочитању акта поменуте команде АБр. 110., — одбор јерешио, одобрава се дунавској дивизиској области да може о своме трошку везати ба-

управљао овим жалосним градићем и подграђем од десетину кућа. 1 ) Јајце. (Саб1гит, орМит, сШк сИ Јашга, Ја1де, Јауге, Јаиг, ЈгаЈге, ЈаЉо, ЈаЈсћа, Ја1да, Уауг, Јатге, Јау^а, ЈаЛсза, Јапсха, бНаусе и т. д.; Миц*, ЈЛгаџк; т. Јајца, Јајче). — Јајце изађе на глас, када у њ пренесе из Бобовца своју престоницу последњи босански краљ Степан Томашевић, желсћи да буде што даље од турског нападања. Он се у Јајцу свечано круниса. Тада Јајце постаде најзнатније место п најбоља тврђава у Босни. У „славном стоном граду у Јајцу" краљ Степан Томашевнћ нздавао је Дубровчанима неке трговинске повластице. 2 ) Турци 1463. г. олако заузеше овај славни босански град под којим Плива упада у Врбас. У XVI. в. у подграђу беше нсшто кућа на раздалеко. 3 ) У XVII. в. у Јајцу беше 900 мухам. и 30 хришћ. кућа. 4 ) Божур рачуна на 3.000 становника. 5 ) Из Јајца је друм ишао у долину Лашве, где се састајао с путем и из Бањалуке.

>) Воие, Тигцше II. с. 346. — В1аа, Кејзеп с. 113. 5 ) М. 8егћ. с 486—491. Зј ЕаД к. 1.У1, с. 102, 199. 4) 81аппе к XIV. с. 187.; к. XVII. с. 125., 126 , 147. 6 ) Уоуаде 4. I. с. 338.

њички логор са водоводом општине београдске на хидранту код зграде рударског одељења, а по поднетом плану. IX. Заступник председника подноси одбору на решење молбу Саве Николића, општ. чистача, којом тражи, да се осдободи плаћања дужног интереса на дуг од саграђене калдрме. По прочитању те молбе АБр. 257, — одбор је решио, да се Сава Николић, општ. чистач, ослободи плаћања дужног интереса општини београдској у тридесет и шест динара на дуг он саграђене калдрме. X На предлог суда одбор је решио, да чланови школског одбора за град Београд буду одборници г.г. Голуб С. Јанић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, Манојло Клидис и Ђорђе Тошић. XI По прочитању молбе Јопе М. Марковића. бив. трговца и мишљења шеша општ. лекара, АБр. 6817)99. — одбор је решио, да се Јоца М. Марковић, бив. трговац ослободи плаћања у шеснаест динара и осамдесет и две паре дин. на име дезинФекционе таксе. XII Заступник председника износи одбору на решење жалбу Ђорђа Илића приватијера овд. којом наводи, да је одбор према зак. о непосредној порези погрешно изјавио мишљење, да имања у Госнодар Јовановој улици вреде 10 дин. по кв. метру и тражи, да одбор изјави мишљење, да његово имање у Господар Јовановој удици вреди мање од раније оцењене вредности. По прочитању те жалбе АБр. 9718)99, одбор је решио, да се ова жалба као неумесна одбаци. ХШ По прочитању молбе Думе Деде, овд. ка«>. АБр. 8200)99., којом тражи да му општина за Курипешић је путовао нешто јужнијим путем: Из Кључа поред града Сокола, на изворни крај Пливин; на Врбас код Прусца и преко Радована и рударског предела Крешева и Фојнице у Сарајево. Бањалуиа. (Вав1а1иска, Ва§па1исћа, Вапуаса; Клнга Лбка, Клнга Лоукл). 1 ) Бањалука се јавља у позно доба Ср. В. — У XVII в. то беше поглавпто мухамеданска варош; подељена на Доњу и Горњу Бањалуку; рачунало се тада у Бањалуци на 4.000 кућа; беше 15 мошеја. Живу је трговину водила са Сплетом. 2 ) — Велику трговинску важност добијала је Бањалука, што је била тесно везана са јадранскпм приморјем и са Савом и Дунавом. Путови кроз лако проходне пределе са свију страна јој придолажаху.

(НастапиКе се)

!) Бује, Еес. 1. II. е. 238., пвако преводи нме Вањалука: 1е рге би ћат а со1е (1е Г еаи. У нар. песм. Бања, Бајна Лука. 2ј Костајница сј први пут спомиље при крају XV. в. М. 8рес{. V. XXIII. с. 560. - У Би Саи^е Ј11уг. с. 144.: Со8{апороН$ Са§1апшсшт, Коакашсиа. — X. КалФ. Сиом. XVIII. с. 82. Костаница.