Beogradske opštinske novine

Број 28

116 -

Гдо- УХШ

II Одборник г. Јанаћ М. Јанковић пита, јели суд предузимао што год, да се све дрваре према ранијем одборском решењу сместе на за то одређена места, пошто неки дрвари, ни до сада нису преместили своје дрваре, — председникје одговорио, да је учинио корак код Управе вар. Београда и градске команде, која је извесним дрварима дала земљиште нод кирију, да се у свему изврши ранија одборска одлука о измештању дрвара на одређена места и да ће о резултату тога, поднети у своје време извештај одбору. III Одборник г. Никоза Спасић пита, шта је учињено са понудама за зајам општински, а нарочито са понудом Трговачке Банке, и је ли и ова понуда узимата у оцену, — председник је одговорио, да је по овој ствари у прошлој седиици дао свој одговор, односно понуда у времену од када је он на овој дужности а то је, да су исте махом неповољне, те за то се пред одбор нису ни износиле. Што се тиче понуде трговачке танке нису још нзнађена акта, о чему је издао наредбу и чим то буде учињено поднеће извешће одбору. За закључење општ. зајма учињен је корак и преко Краљевске влада, и чим се добије која повољна понуда изнеће се одбору на решење. IV По прочитању акта одељака Управе вар. Београда АБр. 4744, 4681, 4753, 4756, 4745, 4783 и акта исљедног судије првостеп. суда за варош Београд АБр. 4788 којпма се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица — одбор је изјавио, да је Миливоје К. Радовановић, бив. телеграФиста, доброг владања и сиротног имовног стања, да су му непознати: Светозар Матовић, келнер, Иван Миљковић, слуга, Марија Ковачевић, радница, Сузана Сајц, служавка, Никодије Анђелковић, трговачки момак, Павле Балкажан, бакалин,

Живка жена Добросава Вукашиновића кочничара жељезничког, Милан Савић, чиновник I савамалске задруге и Димитрије Кузмановић касапски момак; да су доброг владања а сиротног имовног стања: Милосав Живковић, контролор београдске општине, Владимир Киклић, машиниста државне штампарије и Божа Ђорђевић, шпедитерски помоћник; да су доброг владања а средњег имовног стања Петко Трајановић овд. рибар и Христина жена Шандора Романића, месара овд., и да је Димитрије Вучовић, бив. трговац доброг владања и сиротног имовног стања. V Председник износи одбору на мишљење молбу Анђелије Драг. Савића, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 2057. одбор је изјавио мишљења, да се молитељици може дати тражено уверење о породичном односу. VI Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 31. маја тек. год. АБр. 4715. одлучио, да цена лебу за прву половину месеца јуна тек. год. т. ј. од 1-ог до 15 истог месеца закључно буде по двадесет једну пару дин. од кило-грама, а да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 952 грама. По саслушању тога, — одбор је примио к знању, ово решење суда о одређеној цени лебу. VII По прочитању молбе Петра Лазаревића бив. трг. АБр. 4765. којом моли за новчану помоћ — одбор је решие, да се Петру Лазаревићу бив. трг. издаје из општинске касе по тридесет динара месечно на име издржања, из буџетске партије на издржање варошке сиротиње. Ово издавање да почне од данас. VIII По прочитању молбе Ревеке Јовановић овд. АБр. 4741. којом моли за новчану помоћ, — одбор је решио,

да се ова молба упути одбору за милостиње на оцену и поступак. ■ ' IX По прочитању молбе Марије Лазаревића, овд. АБр. 4702. којом моли за новчану помоћ, — одбор је решио, - ш да се ова молба одбаци због буџетске немогућности. X По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 3783 и мишљења, како да се у будуће врши чишћење варошкнх улица, — одбор је одлучио, да се чишћење варошких улица за сада врши на исти начин, као и до сада што је вршено, док се неизраде правила која ће одбор прописати, у којој је цељи изабрао комисију, у коју су ушли одборници г. г. Михајло Михајловић, Ђока Димитријевић и Никола за израду ових правила, која ће се поднети одбору на одобрење. (Свршиће се)

0 Б Ј А В А Ошнтини београдској потребно је 2760 кубних метара мешовитихдрва прве врсте, за огрев основних школа и осталих општинских одељења за 1900—1901 годину. Набавка горње количинедрваизвршиће се путем оФерталне лицитације. Рок подношењу ОФерата је до 10. Августа тек. год. до 12 сати пре подне закључно. Кауција је 1200 динара у готову или у срп. држ. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у канцеларији економиог одељења суда општИнског, сваког радног дана за време канцелариско. Од стране суда општине београдске 13. Јуна 1900 год. АБр. 5027 у Београду.

бегунаца из Наиса, Сардике, Дачке и из других области. 1 ) У Срему је, дакле, у ово време било врло мало Римљана. Осим Обара било је у Срему тада нешто Словена и других обарских поданика, које су Обри трпели поглавито с тога, да им обраћују земљу, коју они, заузети ратом, нису могли обрађивати. На две године после заузећа Сирмнје, заузму Обри и Сингидунум, па се упуте низ Дунав, заузимајући Виминакију и друге градове, продревши тако чак до Црног Мора (583. год.) Кад 583. године уговори Бајан мир са Римском царевином, он подстакне сада Словене, те они нападну на римску царевину и продру до близу Цариграда, одакле их Маврићијев војвода Коментиол сузбије. 2 ) Године 587. цар Маврићије разбије Бајанову војску код Адријаноиоља, а одмах друге године место Обара опустоше Словени Тракију. Године 589. када се римска војска борила у Азији, нападну на царевину заједнички Обри и Словени, опустоше је, продревши до близу Цариграда. Том се

1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. I., стр. 91. „ г) Исти, стр, 53.

приликом одвоји један део Словена и освоји Пелопонес, па се стално настани у великом делу ове класичне земље, где се одржаше скоро три века независно од византинске царевине. Годиие 601. прекиде цар Маврићије мир, који је уговорио са Обрима, и пошље противу њих војску са војводом Коментиолом. Ова.ј са војском дође у Сингидун, где се сједини са Присковом војском и ударе зЂЈеднички на Бајана. После дуже и очајне борбе Обри буду потучени. Од обарске војске буде око 17.000 заробљено, а око 60.000 које Обара, које Словена, Гепида, Бугара и других војника било је уништено, нешто оружјем римским, а нешто по мочварима подунавским и потиским. 1 ) Друге године по поразу обарском хтеде Маврићије и дачке Словене потпуно да умири, али у овоме није успео, јер се послана војска побуни и поврати у престоницу, где збаци Маврићија, а подигне на царски престо свога вођа Фоку. Цара Фоку збацио је после неког времена (610 године) Ираклије, који добије царски престо. Ираклије је имао као и његов претходник да се бори са Перси1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. I., стр. 54—68.

јанцима у Азији. Ту прилику употреби Хаган, те уђе 617. год. с војском (у којој је било и Словена) у римске земље, па оплени и саму околину Цариграда, заробив 70.000 душа и тек 620. године утврди мир са царевином. Када је, 626. године, опстанак римске имиерије био у опасности од Персијанаца, пођу и Обри као савезници персиски с војском, у којој је било и доста Словена са Балканског Полуострва, Обри не само да тада нису имали успеха, но су се и са Словенима завадили и покварили савез, те су се морали повратити у Панонију. Ово је био велики удар за Обре, а уз то је кнез само био ослободио Чехе и један део других Словена од обарске власти, те је тако обарска превласт почела нагло да онада. 1 ) Што су Словени напустили Обре, било је у неколико и утицаја од византинског цара Ираклија. Он је успео да и Бугари, који су живели између ушћа Дњестра и Дунава, напусте Обре у првој половини VII века. Јужни Словени, који су се, у споразуму са царем Ираклијем, отргли од 1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Народа, св. I., стр. 74—75.