Beogradske opštinske novine

ЈзрОЈ ао

— 117

Год. XVIII

НАРЕДБ А Примећено је да публика која се служи трамвајима ие слуша опомену кондуктера кад су кола пуна, да више у њима нема места, него се и преко тога силом пењу у кола и етоје споља на степеницима па чак и на задњим тампонима од кола. Како се тиме отежава редов^н саобраћај и публика излаже личној опасности за своју сигурност — то Управа града Београда на основу §. 326. крив. зак. овом наредбом опомиње београдску публику: да забрањено је пети се у кола трамвајска кад су она пуна и да никако није дозвољено стајати на степеницама и на задњим тампонима од кола. Ко буде и преко ове опомене противно поступио, казниће се по наведеном пропису закона. Е Из Управе града Београда 17. маја 1900 год. Бр. 11.079 у Београду.

0 Б Ј А В А На основу одобрења г. министра народне привреде обавиће се овди у селу ЈаСИЦИ не далеко од Крушевца, тро дневни панађур 13, 14 и 15 Јула ове год. На овоме панађуру продаваће се поред марве — стоке, још и сви домаћи овоземаљ, производи законом одобрени. Ово се доставља трговачком с.талежу, ради знања и управљања, Из канцеларије суда опш. Јасичке 3 јуна 1900. год. Бр. 1160.

0 Г Л А С На основу одобрења Господина Министра Народне привреде од 7. маја ове

год. Т.Б.р 2069. као сваке тако и ове године држаће се у варошици Крупњу тродневни марвени панађур у дане 27, 28 и 29 Јула, на коме ће се поред стоке продавати и сви ово-земаљски производи, а од страних само они који су законом дозвољени. Ово се саопштава свима којих се тиче ради знања. Од Суда општине Крупањске 1 Јуна 1900. год. № 1381 у Крупњу.

0 Б Ј А Б А На основу наредбе управе града Београда ЛМ 633 од 11. Маја тек. год. Суд ово општински изештава грађанство да ће од 21. Маја тек. год. почети каламљење како мале деце која нису никако каламљена, тако и одраслих лица која нису за 7 и више година каламљена. Каламљење ће се вршити на два места у згради

„Црвеног Крста" и у локалу кварта Врачарског сваке недеље од 3 па до 6 часова по подне. Позива се грађанство да се горње наредбе строго придржава, у противном сваки ће бити кажњен. Од суда општине београдске 16. маја 1900. г. Л№ 656.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње иди маљег дућана са собом — — — — — — 025 д. 2. Од две шш три собе са кухињом или већег дућаиа са магазом — — — 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'50 д.

ПРЕГЛЕД

•; _• \ . р 3

ТРОШАРИНСКОГ ПРИХОДА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ ЗА МЕСЕЦ МАЈ 1899

И 1900 ГОД.

<-5 о « К К

ОД ЧЕГА ЈЕ ПРИХОД?

1899 год.

1900 год.

Н Рч

ДИИАРА

п.

ДИНАРА

П.

Чиста трошарина

86225

97735

Лежарина

558

1078

Кријумчар. казна

135

Разни приходи

135

Мерина

438

1016

Пијачарина

152

150

Такса за млекарске дозволе

262

Укупно

87381

100514

Обара, заузму у ово време велики део земаља на Балканском Полуострву коју су земљу Обри при својим походима били готово са свим опустошили. Словенима је ту земљу и цар Ираклије признао, да би с помоћу њиховом пресекао Обрима у будуће приступ на Балканско Полуострво. Кад су Обри са Словенима упадали у византинску царевину, они су често, као што смо поменули, одводили из царевине (нарочито из околине Солуна) велики број заробљеника, које су насељавали обично у Срему и околним областима. Ту је ово римско становнигатво било измешано са словенским и обарским становништвом, а било т е нешто и Бугара, који су преостали од оних, које је њихов поглавица Курт био довео Обрима у помоћ против Византије. Ово разнолико сремско становништво мешало се међу собом и јако се намножило. У првој половини VIII века потомци ових обарских заробљеника били су слободни и Хаган им је дао, по обарском обичају, засебног поглавицу, који се звао Кубер. У већине Куберових поданика био је римски дух још у јакој успомени и с тога се у њих појави велика чежња, да се врате у земљу својих предака и Кубер, осећајући и сам то, одметне се од Хагана и

поведе своје људе из обарске земље. Обарски Хаган пође за њима у потеру, али, пошто је тада већ била опала обарска сила, Кубер потуче Обре у два боја и пређе на византинско земљиште, те се насели са својим људима у Повардарју. Ну, овде, у новој домовини показаше се одмах нове тежње Куберових људи. Они који су били римског норекла, тражили су да се населе у поједине византинске градове, а други хтедоше да очувају своју неримску наро/шост и самосталност. Кубер се прудружи жељи ових других и изради код цара Константина У., да га цар призна за кнеза заузете земље, којом да влада под врховном влашћу царевом. Многи се Куберови људи римског порекла, одвоје и населе у Солуну. Кубер прикупи Словене из околине Солуна и с њима науми да освоји Солун, јер је увидео, као и Словени, да из Солуна прети опасност његовој независности. Он покуша да то изврши преваром, помоћу свога доглавника Мавра, али се ова превара открије и Солун се и даље одржа. 1 )

1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. II., стр. 16.

Као што смо поменули, обарска власт почела је опадати, јер не беше више у животу силнога Бајана. Године 788. ударише Обри, који су још били госнодари Паноније и Срема, на Фрушку државу, али овај њихов напад буде одбијен. * Док су кроз Подунавље за око три столећа пролазили разноврсни народи, у којој сеоби народа нестаде у овим крајевима римских градова и римске културе дотле се на Западу Јевропе уредише одношаји и Фрушком народу пође за руком, да оснује снажну државу, која је у касније доба средњега века предузела ону улогу, коју су Римљани имали у животу јевропских народа у старом веку. Држава Фруга (или Франака) ширила се из праве Фрушке (касније Француске и земаља на Рајни) преко Италије и Германије ка Балканском Полуострву. Ово је ширење вршено у два правца: једним из Италије преко Истре, а поводом борбе са Византинцима; другим из Германије низ Панонију и Дунав, а поводом борбе са Обрима. 1 ) (Наставиће се)

1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Истор. Срп. Нар. св.»Н, стр. 21.