Beogradske opštinske novine

Број 41

- 236 -

XIX Год.

измене законске ушле су силом нарочитог им местног уређења. Тако, на нример, избори, који у погледу на употребу бирачког права, као и на злоуиотребу истог, долазе под закон који регулише изборе за Парламент , ти избори општински падају на дан првог уторка у Новембру сваке године. У Глазгоу, кандидат или кандидати за изборе морају бити истакнути најдаље до четири часа по подне у уторак иред изборни уторак. Кандидатску листу потписује прво, сам кандидат, па онда предлагач и помагач љегова предлога, а за тим још иет других правних бирача. До четири часа у следећи четвртак, односно у четвртак пред изборе, од кандидације може одустати и сам кандидат и његов предлагач или помагач, или предлагач, помагач и још један од потписника листе. Ако је на изборима истакнут само један кандидат, или само ио један кандидат на свако упражњено место, онда се нема шта даље радити, и онда се тако истакнути кандидати само огласе за изабране на дан избора. Али, ако има више кандидата и листа кандидатских за иста места, ако се т.ј. отвори борба изборна, око општине, онда се стављају у покрет и војске бирачке, онда прораде и комитети; разлете се агенти и агитатори, узму пера у шаке новинари, а зборове објављују и на зборовима говоре и кандидати и пријатељи кандидата, и тако даље, и тако даље — и све то у циљу: да се маса на биралиште крене, и за извесног кандидата задобије. Наравно, да је закон ту, да сведе на праву меру: и претерану ревност и загрејаност и жестину изборне борбе; док су, међу тим, услуге мудрих агената у изборној ватри права неопходност. У осталом, чисто службена радња у таквим приликама, и њене многе појединости статутске, дају се најбоље видети из опширнога дела Сер Џелгса Марвика о општинском закону. Кад се битка изборна сврши — а то бива у вече истога и судбоноснога уторка првог у Новембру — гласови се одмах преброје, и, у Глазгоу бар, резултат се зна пре пола ноћи. Али се званично тај резултат објављује тек сутра дан у подне, у сали председника општине, а чијој, опет, објави предходи известан законо-прописани извештај изборни деловође општинског. После објаве имена ново-изабраних чланова одбора, председник одмах издаје наредбу да се ти људи позову у општину за сутра дан, односно за први четвртак у подне, где имају изјавити, да ли се примају поверене им дужности, или не ? И пошто у таквој прилици, поднесу још и доказе да су грађанп своје општине, и да имају све законске услове њених одборника, онда дају и свечану изјаву верности у служби општине*. И од тога часа, они се сматрају као уведени у дужност, и имају сва права и сву власт општинских одборника. Пошто су у Енглеској, грађанин једне општине и њен иравни бирач једно исто, то вреди да нагласимо, да није тај случај и у нашој Шкотској, где се од изабраних одборника, као квалиФикација, тражи и местно и правно грађанство. Истина, да је закон, — најпре онај од 1833 а затим онај од 1.860 и 1876 — проширио до стварног изједначења биранко право и право грађанства у напшм оиштинама; али је остало довољно ограничења, везаних за чланства градских еснафа, кориорација, и старих удружења градских, да се од њих нови од-

борник може одбранити, тек ако покаже: да је платац свију сиротињских приреза општинских, и нарочито, да их је све исправно измирио за последње три године. По тако извршеном избору, као и већ поменутом уласку нових одборника у дужност, одбор општински састаје се на позив председништва одмах сутра дан у први иетак , у циљу попуњавања упражњених часничких места у Суду општинском, као и у циљу избора представника за многобројна тела и надлештва варошка, у која улазе одборници по праву и по сили свога позива. И у овој прилици, односно, ову прву службену-радну седницу у години отвара: молитва општинског свештеника! После векова црквене управе, — и владичанског председавања и заседавања у одбору и поповског заповедања у општини, — ова молитва је, збиља, још једина успомена на то старо време.... Одмах за њом долази груписање одборника по старешинству; а списак од седамдесет и пет одборника — са шеФОМ еснаФа и главним стараоцем сиротиње свих седамдесет и седам — огласи се за одборнички сиисак за ту годину. Као што смо видели, избор иредседника оиштине врши се, од стране и из средине општинског одбора, један пут у три године. Али кад то време дође, онда је то и прва дужност и први посао одборски. Сваки одборник има тада права да предложи свога кандидатаза председништво; али, готово увек, ту предходи приватни пријатељски споразум између самих одборника о личности , којој треба ту част учинити и звање поверити; и ствар се обично свршава у одбору без икакве борбе, па често и без икаквога гласања. Одмах по свом избору, председник даје изјаву верности — (!(' ]'1(1еЛ асЈттгз^гаНопе на службу Општини, прима знаке председничког достојанства и заузима председничку столицу, на којој је за време избора, седео најстарији члан суда општинског. Као што смо раније истакли, сваки члан одбора, који доспе до части председништва оиштинског, остаје на том звању три пуне године, без обзира на своје раније одборничко време, или на рок пред којим би се имао подврћи новом избору у своме кварту. Излишно нам је, у ооталом, додати: | да, ако председништво у нашим општинама и јесте велика част и почаст, јесу и велики терети, и велики задатци, и службени и друштвени , који таквога председника чекају. Тако, на пример, наш глазговски нредседник, одмах је и председник нашег општинског суда и лорд-лајтнант нашег округа! И као такав, председава у окружну нам веЛу, и има решавајући глас при равној подели гласова. За тим је он иравни председник свију одборских комисија , као што је правни члан и иочасни председник свију корпорација, у којима је општински одбор надлежно заступљен. Он је и члан нашег Универзитетског Суда и почасни иредседник, или „покровитељ 1- или „члан добротвор" скоро свију наших хуманих или омладинских удружења, почев од ђачког клуба за играље лоите! па на више! Нема збора на коме ће се он десити, ни састанка каквог милосрдног или побожног удружења, а да неће он битп неодољиво позван да „председава"! па ће му се иста „част" — у ствари терет — указивати чак и на јавним предавањима и на Јавним забавама, приређенима у корист добротвор-

них циљева. Од њега ће се очекивати да отвори све „базаре" и „вашаре", светске, па чак и да их мало својим ауторитетом помогне, као што ће се сва и уметничка и научарска и индустриалска друштва на њ с неким иравом обракати, и од њега услуге тражити. Ваистину, и службени послови и ови неслужбени, али неодољиви, позиви и обзири чине толико апела и на памет и на снагу и на време наших председника општина, да је доиста, сретан свако од њих ко стигне још и за какав други, или и свој рођени, посао. Време је ових људи, очевидно и неоспорно, тако заузето, да је, — о пријатељима и добрим познаницима и да не говоримо, — њих и њихових очију жудна и њихова рођена кућа и Фамилија ! Али да се вратимо општинском одбору, и његовоЈ* првој и важној седници. Дакле, после избора председника општине, Одбор прелази на попуњавање упражњених места у суду општинском, односно, на допуну броја од четрнајест кметова, којих има у нашему граду. Кметови су по правилу кметови све донде док су и одборници општински, а то значи, од једне па до три године;али обичај је, да се они од њих, којимаје одборнички рок мањи од три године ионово бирају; и онда они могу да саставе свих пет година у општинској служби. Као год и за избор председпика, тако и за наименовање ових кметова, одборници обично држе на дан раниЈ *е по Ј 'едан ириватан састанак, конФеренцију, на којој се сноразуму о листи личности коЈ *има ће се поверити кметовска, као и друга часничка, звања у општини. Наравно, да овакав предходни и приватни састанак не одузима право ни једном одборнику, да у Формалној седници кандидује за кмета коју хоће личност из одбора. Али то се ретко дешава; а, кад се и деси, још ређе успева. Одбор за тим прелази на избор главног благајника општинског, ако је то јест то место празно; док сам избор, као што смо видели, доноси овом избранику, поред одслужених одборничких година, још три нове благајничке године. Главни благајник је по сили свога положаЈ'а и сазивач финансијске комисије одборске, али за то ње! гове чисто касирске дужности врши у новије време нарочити иод-благајник, или као што се Он зове, оиштински коморник. По признатом од старине првенству, први избор кмстовски врши се у лицу тако званог „речнога кмета", или боље рећи иристаништног кмета, и његовог помоћника. Звање пристаништног кмета у Глазгоу датира из готово незапамћене давнине, —Ј'ер има доказа да су ти кметови постојали и важили много пре краљевских им печата и потврда из времена Карла Првог и других (1636 год.) — али и делокруг и надлежност њихова иста је данас, која је била пре толико векова, а имено: пристаништни кмет је и данас местни адмирал наш, и његово је да пази, па и да казни, све кривице и све иступе и преступе који се у рејоиу пристанишном догоде. Изгледа, да је у првој половини седамнаЈ *естога века _ било у овоме звању, и са овим кметством, ваздан злоупотреба — јер изгледа да су на тај важни положај долазили људи мало достојни грађанскога и општинскога поверења. Али, ако то збиља стоји, онда смо ми много сретниЈ 'и од наших старих; јер се данас при избору таквих часника у од-