Beogradske opštinske novine

Број 4

- 29 —

Год. XX

има, ако г. министар грађевина у смислу чд. 66, тач. 10. закона о устројству онштина и општ. власти да за то своје одобрење. VIII По ирочитању модбе Адександра Марјановића, ученика приправне Св. Савске вечерње школе, бив. општинског пигомца АБр. 10989, којом са разлога у истој изнесених моли, да му се врати месечно издржавање које му је раније одузето, — одбор је решио: Да се Александру Марјановићу, ђаку приправне Св. Савскевечерње школе, врати издржавање које му је раније издавато из општинске касе, а решењем одбора од 9. октобра тек. године, АВр. 9Ј 90, одузето и да му се неиздато издржавање изда и у будуће издаје на терет буџетске партије из које му је раније издавато, до свршетка ове школе, ако се буде добро владао и учио, пошто је испите за школску 1900—1901 годину добро положио, а владао се добро. IX По прочитању акта Редлиха, Ореншгајна и Шпицера, Фабриканата из Беочина у Срему, АБр. 10363 којом траже да се што скорије реши пстакнуто питање по предмету огкупа или регулисања њиховог имања званог „Граитовац", као и по прочатаљу извешћа грађевинског одбора по истом предмету АБр. 10452, а пошто је пред седник саопштио одбору шта је урађено до сада по истом предмету и после говора одборника г.г. Дим. Миленкоаића, Косте Др. Ризнића и Милутина Божића а на преддог одборника г. Димитрија Тадића, — одбор је решио : Да се за решавање по овоме предмету који је врло важан, сазове нарочита одборска седнида. X По прочитању модбе Драгољуба К. Јовановића, пензионара, АБр. 10283, којом са разлога у истој излодожених моди, да му општина призна и изда шест стотина динара на име накнаде штете нанесене његовом имању, које је имао у улици Мидоша Великог нивелисањем исте улице, као и да му призна и исплати хиљаду и двеста динара на име трошка, који је учинио на оправку и стезање своје куће која постоји на истом имању, која је оправка и стезање изазвато поменутим нивелисањем и најзад да му се врати хиљада и четири стотине и деведесет динара са интересом, колико му је наплаћено за тротоар, који је у том времену општина иред тим његовим имањем подигла, док је он живео у унутрашњости непигајући га и не саопштавајући му своју наредбу, — одбор је са шеснаест против пет гласова — против гласали одборници г. г. Ђока Димитријевић, СтојанПајкић, Мих Михаидовић, Дим. Миденковић и Ђорђе Митић, — решио: Да се Драгољубу К. Јовановићу, пен- 4 зионару, једном за свагда исплати из општинске касе на терет овогодишњег вишка трошаринских прихода по добивеном за то надлежном одобрењу господина министра Финансија хиљаду и иеш стотина динара на име накнаде штете причињене његовом имању у улиди Милоша Великог нивелисањем исте улице с тим, да буде дужан изјавити, да по пријему ове суме неће имати права да тражи ништа више на име накнаде ове штете. XI За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: саопштење из-

вешћа комисије за утврђељо атара [општинског ради доношења потребног решења по истом предмету ; молба Косте Ђурића, комисионара, за разрешење од дужности поротника; молба Ђоке М. Марковића, апотекара за разрешење од дужности члана разрезивачког пореског одбора ; молба Драге удове пок. Јована Дамњановића, бив. Управника општ. трошарине, за месечну помоћ; молбе: Марије удове пок. Јов. Божића и К. М. Шонде трг. због регулације; модба Косте Симића кмета депозитара за додатак на забројавање за 1901 годвну ; предлози суда за одобрење накнадних кредита на извесне буџетске партије; саопштење процена имања : Тасе Павловића, пескара, Браће Петра и Михаила Ђорђевића, Др. Д емостена Николајевића, Физикуса Управе и Виће Мадетића, нензионара, и молба масе пок. Боже Б оди, директора смедеревске кредитне банке, да јој се призна интерес у 6°/о за време за које јој је признат у 5о/" а за време закојејој није признат, а на њено потраживање од продатог имања општини, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 17. децембра 1901 г. Дредеедавао предеедиак београдеке опттиие г. Мидован Р. Маринковић. Присуетвовали чданови еуда: г.г. Владимир Лацковик к Драгутин Симић. Од одб Јрник* билл: г. г. Ђорђе Н. Сокодовић, Дамњан СЈтојковић, Дамитрије Миленковвћ, Коста Др. Ризнић, А. Н. Крсмлш вић, Јанаћко М. Јанковић, К. Н. Лазаревић, Мидутин Ј. Божић, Љуба Дојчиновић, Ђока Тонш!., Р. Дра^овић, Ђ. Димитриј^вић, Ив. Ивковић, Сп. Илић, Мдаден Николић, Мих. Михаиловић, Петар Новзковић и Д. Тадић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић. I Прачитан је записник одлука седнице држане четрнаестог децембра тек. године и примљен без измена. II Одборник г. Милушин Божић наводи, да је из новина дознао, да су планови за канализацију Београда, које су радиди г. г. Везен и син, предузимачи у Паризу, примљени у општини и да су ексшрти који су имали прегледати их тако ђе долазили у Београд и отишли. Грађани интересовани за канализацију питају га и као одборника и као техничара о тој ствари, али он не може да им да обаветтење, пошто одбору није саопштено како стоји са том ствари. С тога пита председништво: шта су урадили експерти за преглед и оцену поменутих планова и како та ствар стоји. Лредседник је одговорио, да су г. г. Везен и син према закљученом привременом уговору израдиди пданове за канализацију Београда и предади их општини са осталим актама и документима. Да су експерти г. г. Лоне и Адамс, који су ангажовани за преглед и оцену истих пданова долазили у Београд, где су се бавили на овоме послу недељу дана и пошто су исти извршили поднели евоја извешћа и то први на Француском а други на немачком језику. У поднетим извешћима они су се обојица повољно изјасниди о овим паановима и поднетим актама и документима. Како њихови извештаји тако и остади акти и документи, дати су на превод стручним лицима и чим буду преведени публиковаће се, а по том послати Министарству грађевина на оцену и одобрење. По саслушању тога и пошто је одборник г. Божић изјавио, да је задовољан са одговором председништва, — одбор је примио к знању ове изјаве председника општине и одборника г. Божића.

III Одборник г. Коста Др. РизниЛ наводи, да је војна вдаст разрезада прирез за комору и на она лица, која су је раније пдатила готовим новцем и ако то по постојећем закону није могло бити. Надази, да није право, да једни пдаћају комору један пут прирезом а други два пута раније готовим новцем а сада опет прирезом. Да би се могао учинити корак код надлежне војневласти, да се та неправидност уклони, моди одбор да изволе решити, да се стави на дневни ред за онштински одбор већање о овој ствари. Вредседник изјављује, да је доиста урађено по овој ствари како је представио одборник г. Ризнић, и да против тога стоје многе жалбе грађана. Нема ништа против тога, да се тај предмет стави на дневни ред. По саслушању тога, —■ одбор је усвојивши овај захтев одборника г. Ризнића, — решио: Да се на дневни ред за идућу одборску седницу стави већање о разрезу приреза за војну коморуу. IV Председник на питање одборника г_ Димитрија Миденковића учињено у седници одбора од 23. новембра тек године по предмету наплаћивања таксе у 0 50 дин. о д стране општинских лекара за ирегледлица која подлеже санитетско-подицијском прегдеду одговара, да му је шеФ општинсках лекара по тој ствари поднео извешће, које гласи: „Наредбом управе града Београда од 6. новембра тек. године Л ЈУЗ 3567 наређено је, да у току истог месеца мора бити преглед над свом посдугом у Београду, која рукује но јавним радњама са животним намирницама, као што су: келнери, кувари, пекари, касапи, зшчије, мдекаџије и њима под обни. „Претписом г. министра унутрашњих деда од 24. новембра 1896 СЛ2 10860 по предлогу Упрчве грала Београда и саслушању главног санитетског Савета, одбрено је, да лекари за те прегледе имају права наплаћивати по 0,50 динара од прегдедане особе. „Дакде на основу горње две наредбе извршен је тај преглед у Београду над од придике 800-900 људи, и том приликом нађено је четири келнера, два ћевапџије и један пекар болесних, који су одмах упућени у болницу." Према томе такса о којој је реч наплаћивана је у корист декара, а према одобрењу надлежне државне власти. Одборник г. Дим. МиленковиИ није задовољан са овим одговором председника општине. Ако је наређено, да се п егледа посдуга није нарећено, да се прегледају и излажу непријатностима и сопственици радња, чија послуга подлежи овоме прегледу. Међу тим су лекари подвргавади овоме прегледу и саме сопственике ових радњи и тиме их изЈагали непријатностима. Сем тога сматра да декари не требају да наплаћују ову таксу од сиротних лица, пошто они имају систематичне илч,те од општине. Ту су таксу напдаћивали једни лекари, док је други као лекар источног врачара нису паплаћивали. Кад лекари хоће да им се за сваки овај посао плаћа такса, онда им не треба давати оволикв систематичне плате. С тога предлаже одбору, да изволе смањити буџетску позицију расхода на пдате општинских лекара. Одборник г. Ћока ДимишријевиЛ не налази да су раздози одборника г. Миленковића за смањење плата општинских лекара оправдани. Кад се тај прегдед врши четворогодишње онда је право да општински декари напдаћују ову таксу. Лредседник општине изјављује, да општински лекари не врше своју дужност како треба,