Beogradske opštinske novine

Број 17

— 143 —

Год. XX

Верујући Бугарима, а не верујући Србима,; ви показујете огромну и неопростиву ирисшрасш према сриској браћи. А пеперујући вашим рођеним учевњацима, као што су Мајков и Јасшребов, који и у науци и у свету заузимају одличније место од тих ваших ускока бугарских, ви се јављате као саучеспицп у злочину који се још и можо благовремено покајати — али који, иначе, не може нпкада застарити Нама Србима — и у Ђеограду, и у Сктљу и у Ђишољу, — ту само остаје да кажемо: колико нам је жао, и с иравом жао, на нашу већу и силнију браћу Али да завршим. * * * Кад се, дакде све озо што сам напред издожио узме у озбиљну оцену — са мерилом науке правде и истине, у руци — онда ја смем да кажем, да ни счора не може бити о томе: које је то племе словенско, које данас живи у Македонији. Велим у Македонији, јер ја „ Стару Србију" нисам нигде помињао, за то, што се тај назив — ма да у самој ствари обухвата, и треба да обухвати, целу Македонију, — примењује само на северну половину исте, на некадашњу Дарданију. Ову ( Дарданију) под именом „Старе Србије" неки једино и узимљу. А, по што се у њој налазе сзе иресшонице независне Србије — и Рашка и Пришшина и Лииљан и Призрен и Скопље, — то би само дрска безочност и несавесносг могла још и њу, и ту, „Стару Србију", бугарскоме живљу досудити. Дакле, I. У Македонији су Срби, и то баш сни Срби, са којима је Немања државу створио. Према тоие, цело немањићско доба — дакле,перијодод двесша година — инијеништа друго до ослобођавање и уједињавање Трибалских Срба, а то ће рећи оних „Славина", који су под заставом Хуна и Авара ове земље заузели и наседили. II. Речи ВоХуар и ВслЛуар јесу две сасвим различише речи. ВоХуар је потеп паНотз, име нгрода — датински написано ВоЦаг, а словвнски Болзар и Ђулар — и тај народ, Ђолгар и Бугар, није никада предазио Родои ни Десшлаову Тору — преграде које су га само природно цв> јиле од народа на заиаду од тих планина. ВоиуХар је с1ахнгјгса1Го рориИ (и р1еМв) латински написано Уи1даг — иросшак — и значи „нижу кдасу" народа у земљи. Овоједакл вшре&а туђа реч у сдовенској етнологији, која се истиче за име народа:реч Вепган за Србин, и реч 8с1агш за Словбнин, већ су и туђини одбациди, а реч Уи1даг зар и Руси хоће да примо? III. ГоачевиЛевг је карта једино правидна. Ну, по готову, исша шаква карта налази се иу архиви Министарства Спољних посдова у Петрограду (и у Бечу, и у Бердину, и у Паризу, и у Лондону, и у Риму) међу актима Конгреса Ђгрлинског, дакле, у ужем кругу позната пре дванајест година. А опет, скоро исш% шаква издата је у Београду 1885 године; али је, на жалост, и самим Србима остала непозната! Сад, ако све те карте упоредпте, ви ћете видети, да се оне две раније, које су производ сшуције, са свим сдажу са Гопчевићевом, која је производ авштсије (све сам очима видео). Његовом автопсијом она је студија добида неоспорне заслуге, а том студијом његова автопсија научне потврде. IV. Ко хоће да је ирави судија, он се мора најстроже придржавати првога правила: ашМа1ш аНега рагв — (ца чује и другу сшрану). Иначе, решавајући само по једној страни, судија поетаје саучесник у здочану овде према читавом једном народу — а такви се здочини, као што једном већ нагдасисмо, не заборављају ине ирашшају кроз многе генерације. Наука није шшо и иолишика.

Истинг је, да има наука које се могу подитици прилагођавати, као на пример иолишичк 1 економуја, коју су Енглези највише експлоатисали, и, како им кад која теорија требала, проповедали. Али, то не иде са сваком науком, па ни са ешнографијом. Ако Руси мисле да могу ову науку (етногра®ију) иолчшици потчинити, они се љуто варају. Јер на шоме путу они могу побрати само неуспехе и штете, и за себе и за цело Словенсшво. А то, доиста, није желети, ни њих ни остадога Словенства ради. Ето, то је што сам сматрао за нужно да кажем редакцији „Словенскога Календара" — из словенске науке и из српскога срца. И само имам да додам: да;ако би поштована редакција налазила, да у овоме прилогу није издожено све што потреба и интерес предмета захтева, — па би жедеда ма какве допуне иди објашшења, — да јој ја у свако доба стојим на усдузи. Најзад, држећи, да сам се и овим одазвао жељи редакције, имамчаст назвати се равноверни и равноправни брат руски — Србин. Драгашевић. Првог Августа 1890 год. у Београду.

0 Г Л А С На основу одобрења г. министра грађевина од 11 анрила ове год, Бр. '2335, грађевинско одељење општине београдске, држаће оФерталну лицитацију 10 маја ове год. за израду тротоара и коловоза од макадама у Сарајевској улици. Предрачудска је цена 70.519,05 дин. Оферти ће се отворити у присуству комисије и предузимача, тачно у 12 часова у подне. После отварања ОФерата, ничија накнадна понуда неће се примити. На оФертима, који ће се подносити у затвореним ковертима, мора бити залепљена таксена марка од 10 динара, према зак. о таксама. Оферти без таксених марака неће се узимати у оцену. Предузимач на коме остане ова лицитација, дужан је одмах да положи на име кауције 7000 дин. у новцу или вредећим хартијама. Услови и ближа обавештења могу се видети оваког радног дана од 8—12 часова пре подне. Из канцеларије грађевинског одељења општине београдске, 24 априла 1902, ГБр. 1108.

0 Г Л А С На основу одобрења г. министра грађевина од 3 марта ове год. Бр. 1343, грађевинско одељење општине београдске, држаће ОФерталну лицитацију 3 маја ове год. за израду нове калдрме у Ратарској улици, нзмеђу Таковске и Мајор КлиЂеве. Предрачунска је цена 12000,33 дин. Оферти ће се отворити у присуству комисије и предузимача, тачно у 12 часова у подне. После отварања ОФерата, ничија накнадна понуда неће се примити. На ОФертима, који ће се подносити у затвореним ковертима, мора бити залепљена таксена марка од 10 динара, према зак. о таксама. Оферти без таксених марака неће се узимати у оцену.

Предузимач на коме остане ова лицитација дужан је одмах да положи на име кауције 1200 дин. у новцу или вредећим хартијама. Услови и ближа обавештења могу се видеги свхког радног дана од 8—12 часова пре подне. Из канцеларије грађевинског одељења опгатине београдске, 21 априла 1902 г, ГБр. 1134.

Н А Р Е Д Б А Члан 1-ви правила за јавне забаве у општини београдској, која су прописана од Суда општине београдске 1 августа 1893 године, АБр. 4344 и од надзорне власти одобрена гласи: „Свако лице или удружење, које жели, давати у општини београдској какву год било забаву, дужно је пријавити се Управи вароши Београда и од ње добити допуст за ову. У овом допусту назначиће се, да се је молилац обвезао, да ће се према овим правилима владати и њима прописану таксу уредно општини плаћати." А члан 9-ти истих правила гласи: „Ако који од сопственика или закупци локала где се дају јавне забаве, допусти, да у његовом локалу какво лице даје представе и друго томе подобно, а не увери се, да је дотично лице поред допуста добивеног од Управе вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговоран општини за неплаћену таксу, а поред тога и кажњен по § 326 кривичног закома." Суд општине београдске приметио је, да се поједини сопсгвеннци и закупци локала, где се дају јавне забаве, непридржавају ових правила, већ да допуштају, да у њиховим локалима поједина лица дају представе и друго томе подобно, као и да допуштају свирачима да у њиховим локалима свирају не уверавајући се претходно, даједотично лице, поред допуста добивеног од управе вароши и општини платило прописну таксу. С тога овим Наређује: Да се сви сопственици или закупци локала, где се дају јавне забаве, најстражије придржавају ових прописа поменутих правила, ако не желе искусити последице прописа поменутих правила. Од суда општине београдске, 4 априла 1902. АБр. 3463.

0 Б 3 Н А Н А У општини београдској уведена је „Рекламациона књига", која се налази у њеном статистичком одељењу у згради општинског суда. У ову књигу сваког радног дана између 8 и 12 часова пре подне и 3 и 6 часова по подне може сваки пуноправни београдски грађанин уписати своје примедбе на општинске радовемакоје врсте ирадњу појединих општинских органа као и скренути пажњу суду на нешто, што би ваљало урадити. О овоме се извештава грађанство ради знања. Од суца оиштине београдске 18 марша 1902. г. Абр. 2708, Беогрод.