Beogradske opštinske novine

Број 18

— 146 —

Год. XX

безбедност, јавна сигурност ијавни морал; него ће те истуие и даље судити Управа вароши Београда, која је једино власна да даје и наредбе у овом погледу, а суд оп-^ штине београдске имаће право суђења оста-' лих иступа. | У погледу оних дужности и права, која ; суд општине београдске има но тач. 1, 5 и 7 чл. 93. напомињем, да и ако суд општине београдске има те дужности, ипак он се мора повиновати свима оним наредбама, које у том погледу буде издавала Управа града Београда, јер су сви ти односи регулисани специјадним законом о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, по коме је Физикус Управе града Београда, односно њен марвени лекар, као орган те Управе једино и надлежан и властан, да Управи предлаже потребне мере за одржање здравља људи и стоке, као што се то види из члана 9. и 11. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, те је према томе Управа власна, да издаје потребне наредбе и врши законске прописе у овом погледу. Разуме се по себи, да и сва наређења, која су до сада у овом погледу издавата на основу поменутог закона од стране министра унутрашњих дела и народне привреде и даље остају у важности, и да ће општински лекари и ветеринари и даље вршити онај посао, који су и до сада по тим законима и министарским претписима вршили. И бригу о јавном моралу закон је оставио Управи вароши Београда, као што се то види из последњег одељка члана 93. закона о ошптинама. Према овоме у погледу одржања јавног морала и надзора над проституцијом, Управа града Београда и даље ће радити све оно што јој закон и законска наређења о регулисању проституције прописује. Прописи закона о надзору државне власти над општинама у опште, па и над општином београдском, налазе се у XI делу закона. По тим прописима а на име по члану 141. непосредна је надзорна власт над општином београдском министар унутрашњих дела. Ближа опредељења о овом надзору налазе се у члановима 142. до 155. закона; и о том праву државне власти ја сам у горе поменутом мом распису од 10. Априла дао довољно упуства и објашњења, која важе и за општину београдску, а овде напомињем још и ово: По тим законским прописима, надзор који министар унутрашњих дела врши над општином београдском, онај је исти, који и остале полицијске власти имају над осталима општинама у земљи, само што то право надзора, које министар има над општином београдском треба одвојити од права, које остале полицијске власти имају према општинама, па и Управа вароши Београда према општини београдској, као чисто |полицијска или претпостављена — касациона — власт по специјалним законима. То право или власт управина остају и даље, као што је: расматрање пресуда и решења општинског суда по иступима на основу полицијске уредбе, грађевинског закона за варош Београд и тако даље, и у опште по свима оним стварима или делима по којима какав специјални закон наређује, да одлуке општинске власти или органа расматра Управа града Београда. Једино, дакле, оне одлуке општинског суда, одбора или збора, које би имале свог ослонца чи-

сто у закону о општинама, и закојеби тај закон предвиђао, да их расматра надзорна власт; — или не би по специјалном закону потпадале под расматрање друге које државне власти; или за које не би било ни једним специјалним законом предвиђено, ко их расматра, -— расматра ће министар унутрашњих дела по праву надзора. Све остале одлуке општинске власти, дакле, које по каквом снецијалном закону расматра полицијска власт као претпостављена или касациона, расматраћедаљеУправа града Београда, као надлежна. У вези с овим стоји и наређење члана 83. и 144. закона, по којима се одлуке одборске и зборске достављају надзорној власти. Те одлуке треба доставити министру унутрашњих дела све без разлике, па тицале се оне чисто самоуправних општинских послова или оних у којима је интересована држава. Јер по чл. 152. министар унутрашњих дела има права да од извршења задржи све оне одлуке, које би биле противне законима и законским уредбама, па ма се односиле и на чисто општинске послове. Што се тиче административних одлука суда општинског, оне се не морају достављати министру унутрашњих дела, као надзорној власти; ако којим законом није то нарочито наређено, и ако за те наредбе и председник ошптине нађе, да су умесне и нису противне закону. Нађе ли пак он, да су те одлуке противне ком закону и законским наредбама, или да прелазе круг рада општинскогсуда, онда је и његова дужност да поступи по члану 89.закона. Наредбе, пак, које би суд општине београдске издавао на основу §. 326. крив. зак. у колико их он буде властан издавати, према томе, што је у овом распису напред речено, о упражњавању полицијске власти у онштини од стране суда, — општински суд неће слати на одобрење министру унутрашњих дела, него Управи града Београда као надлежној месној полицијској власти. Наређуј ем суду, да у свему по овом претпису поступа. Министар унутрашњих дела, Н. Д. Стевановић с. р.

КРАЉЕВСКО-СРПСКО МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕ/1А ПБ Р . 8250 10 Априла 1902 год. Београд. СВИМА 0КРУЖНИ1 НАЧЕЛСТВИ1А. Народно Представништво решило је, а ЕБегово Величанство Краљ благоволео је 21. прошлог месеца потврдити закон о општинама, кога је дана и ступио у живот, а обвезну силу добио 30. истог месеца као дана када, је обнародован у службеним новинама. Да би се наређења овог закона свуда подједнако извршила, и да би се избегле могуће неправилности, налазим за потребно, да на основу чл. 141. и 145. истог закона издам ова упутства свима полицијским и општинским властима и да им обратим пажњу на важнија наређења поменутог закона. По чл. 6. овога закона свака општина мора иматинајмање 200пунолетних грађана. Изузетно у местима, где има незгода, које отежавају или прекидају редован саобраћај, општине могу бити и испод 200 пунолетних грађана.

Према овоме, дакле, општине се од сада неће састављати према броју пореских глава, као што је то до сада било; него према броју пунолетних грађана. Но и ако сада општине могу бити мање, то не значи, да се све ошнтине које имају већи број пунолетних грађана морају разгруписати и смањити, него да то могу учинити ако хоће и ако потреба захтева; јер и поред овог законског прописа могу и даље бити и остати велике груписане општине, само ако је то воља и потреба грађана. Како је према досадањем искуству несумњиво утврђено, да су и за јавну службу у ошпте и за интересе и општина и њених грађана корисније велике општине, него мале, и како се и подацима којима Министарство располаже, тврди, да се је наш сеоски свет и сам уверио о корисности груписаних великих — општина и прихватио их, то је потребно да начелство среско и ошптинске власти имају на уму да и по оваком духу, чл. 6. закона о општинама,. груписане општине, где год праве потребе нема, не разгруписавају. На тој основи, препоручујем начелству и среским властима да саветно утичу на грађане, да се општине не разгруписавају без довољно разложне потребе, те да не излажу своју општину новим издацима на грађење суднице и осталих зграда, установу ошптинске поште ит.д. и да своју општинску власт не доводе у немогућан положај, да врши многобројне и важне дужности, које су јој и другим законима намењене. Само на тај начин грађани ће себе сачувати великих издатака око издржавања општине и многих установа, које јој падају на терет. По чл. 7. села, која немају 200 нунолетних грађана, морају спајањем са суседним селима образовати општину,осим случаја предвиђеног у другом одељку члана 6. При саставу опШтина ниједно се село или варош не може цепати. Овде ваља разумети и засеоке који селима припадају. Кад наступи случај, да се две или више општина по чл. 8. имају спојити у једну општину, а тако исто кад се поједина села хоће да одвоје од једне општине и споје са другом по изјављеној жељи становника, па се о томе постигне и потребан споразумопритежавањуи уживању општинских добара, и тај ;предлог учини преко надзорне власти, ова је дужна да се предходно увери, јесу ли за решавање предмета испуњени услови из чл. 8. и 9. закона о општинама, па ако нису, да преко надлежне општинске власти нареди, да се ти услови накнадно испуне, и кад то буде уређено послаће предмет надлежној власти на даљи рад. На ту цељ надзорна власт, уз остале акте доставиће увек и протокол споразума о уживању општинске имаовине дотичних села или општина и зборску изјаву правних гласача. Да би опет радња оваквих зборова била пуноважна, општинска власт дужна је строго водити рачуна о т. зв. засебним зборовима, о којима је реч у чл. 62. јер су они надлежни за решавање питања о образовању нове општине из села која су нрипадала другој општини; и о т. зв. заједничким зборовима, који су онет надлежни за решавање питања о спајању двеју или више општина у једну (чл. 58). Уз то, надзорна власт дужна је у спроводном акту означити: колико у сваком селу, односно општини има пунолетних грађана,