Beogradske opštinske novine

Број 6

— 39 —

Год. XXI

чном одељењу буде саветодавац како да се дотични посао најкорисније по општину сврши. Ближн круг рада дотичне секције имао би се определити решењем одбора којим би се исти у секције поделио. Одборник в. Јован Смедеревац захваљујезаступнику председника што је овај предлог учинио. Овај начин подесан је, да општ. одбор што више уђе у суштину општ. послова не само ради правилног извршеља буџета за идућу годину и састављања буџета за будуће године него и ради изналаска погрешака и поправљања истих. Наводи како је и сам са одборником г. Светозаром Јанковићем као чланови ужег одбора а за проучење предлога суда за одобрење накнадних кредита за ову годину наишао на много што шта, што се у општини може поправити. Нада се да ће поправљање погрешака на овај начин бити корисно не само по општину но и по грађанство. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се овај предлог заступника председнвка општине етави на дневни ред за идућу седницу. IV Одборнпк е, Ј)г. Милан РадовановиИ моли одбор да га извини, што због послова службених није могаоприсуствоватиседници одборској у којој је утврђен издатак на општ. санитет. Да јетој седници присуствовао он би тада учинио један по његовом мишљењу користан предлог, али и ако га тада није учинио налази да није доцне да га данас учини. Ствар је у овоме: често је немогуће доћи до лекарске помоћи ноћу са разних узрока, које ближе излаже. Томе је узрок и то што ноћна служба лекара није организована. Да би грађанство могло ноћу увек добнти декарску помоћ предлаже да општина организује ноћпу службу лекара на следећи начин: општина би установила ноћна дежурства лекара са извесним хонораром. Позвала би све београдске лекаре, који би били вољни да заодређени вана поред себе помпње само за то што га је тада сматрао за свога наследника, доказано је раније, кад је била реч о законитости Стеванова рођења; 1 стога није потребно о томе наново говорити. Стеван се 1293 године беше вратио из Татарске, где је био залога мира за српску краљевину. Он је свакојако услед тога добио великога значаја како у очима властеле и свештенства, тако и у очима простога народа, који га је, јамачно, у духу ондашњега времена, сматрао својим највећим јунаком. То је могло дати повода краљу Милутииу да Стевану, као већ чувеном краљевићу, а уз то и једином свом законитом сину, намени престо, а да прекргаи уговор који је имао са својим братом краљем Драгутином. — Овај разлог, сам по себи, не може служити као доказ који би нешто несумњиво утврђивао; али ако се има на уму да је оно доба закон био у личној вољи владаочевој, и да је сваки уговор дотле вредео докле се не дође до згодне прилике да се изигра, онда није неоправдано претноставити да је краљ Милутин, руковођен својим осеженидбе Милутинове Симонидом, јер је и то један прилично јак доказ како је немогућа свака нретпоставка која би личила на преводиочеву. Свакојако је немогуће претпоставити да се Милутин прво вавађа са братом и жени нејаким дететом рад да од те жене добије ваконитог наследника, па да ипак шест година додније аа свога наследника сматра Стевана. 1 Види стр. ове књиге.

хонорар ставе своје услуге општини на расположење. Општина би за плаћање хонорара ставила потребну суму у свој буџет. Лекари би добили потребне књижице са уникатима и дупликатима у које би уписивали коме су учиншга услугу па уникате предавали ошптинском суду, који би од дотичног лица коме је услуга учињена ако исто није сиротног стања наплатио визиту у корист своје касе, а за сиромахе расходовао. Како је скоро цео Београд везан телеФОном то би се сваки коме је потребан лекар јавио дежурном лекару за помоћ, који би му је указао. Ови декари не би имали права па другу какву награду сем овог хонорара. Ако одбор усвоји овај његов предлог у начолу Формулисаће га детаљније. По саслушању тога, — одбор јерешио: Да се овај предлог одборника г. Бг. Радовановића стави на дневни ред за идућу седницу, а да га предлагач у споразуму са шеФОм општ. лекара Формулишу у детаљима. V По прочитању акта одељака управе града Београда АБр. 10926, 10934, 10955, 10973, 10995 и 10996, којима се тражв уверења о владању и пмовном стању извесних лица, — одбор је решио; Да су му непознати: Милован Вујић, надничар, Јоца Стевић, пиљар, Раде Лупуровић, Фијакерист и Катарина Жанић, удова; да је доброг владања и сиротног имовног стања: Јевта Томић, каФеџија и да је доброг владања и доброг имовног стања Милан Ст. Марковић, адвокат. VI Засшуиник председника износи одбору на мишљење молбе: Радована Ђорђевића, бив. терзије, Данице Ивановићке и Хенриха Лилера, проФесора, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 4317, 4318 и 4325, — одбор је изјавио мишљење: ћањем, прекршио дату реч, и одлучио да краљевски престо остане у његовој породици. Најзад и природна тежња, да престо остаие у његовој породици, могла је бити Милутину веома јак повод да свој уговор с Драгутином прекрши. 4. Из овога што је до сада речено може се видети да је семе раздора између краља Драгутина и краља Милутина посејао краљ Милутин још око 1293 године, прогласившп свога сина Стевана својим наследником. Остаје још да се потпуније објасни Милутиноваженидба Симонидом, кад се не може примити дословце називање Григорино: да је Милутин узео Симониду у намери да са њоме стече пуноправног наследника. Та се женидба може објаснити још и ондашњим стањем веза између Драгутина и Милутина које су напред у главном протумачене. Нема сумње да су између краља Драгутина и краља Милутина настали друкчији одношаји одмах после женидбе Стеванове и његова одласка за управника у Зету; јер, као што је већ споменуто, од тада не налазимо никака помена о везама између њих. Дотадашње су се пријатељске везе промениле у непријатељске, по свој прилици, те је један тражио начина да наново задобије своје право, а други — да се одбрани. Нема нигде спомена о какој отвореној борби између краља Дра-

Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. VII По прочитању акта команданта VII београдске иуковске окружне команде ОВБр. 3621 и 3622, којима тражи да му се јави каквога су вдадања: Богосав Маричић и Милош Златић, овд. надпичари, — одбор је изјавио: Да су му именованн непознати и да му према томе није познато каквога су БЛ^Д^ЊЕ. VIII По прочитању акта команданта VII београдске пуковске окружне команде ОББр 3625, којим тражи одлуку општинског одбора о томе: може ли Мијаило Јаковљевић, кал®а јорганџијски, набавити и држати прописног јахаћег коња, — одбор је изјавио: Да му није могуће одлучити: може ли именовани набавити и држати прописног јахаћег коња, јер се исти не води по књигама ове општине као њен грађанин нити је у истој општини у порез уведен. Према чему одбору београдске општине није познато његово имовно стање, нити је он надлежан нити има могућности да даје оцену о имовном стању лица, које није његов грађанин. IX По прочитању акта управе града Београда АБр. 10927, којим тражи мишљење општ. суда о томе: да ли треба примиги у српско поданство Мирослава С. Ђорђевића, помоћника позлатарског по његовој молби, — одбор је изјавио: Да му Мирослав С. Ђорђевић, позлатарски помоћник, није познат и да према таквсм стању ствари не може дати мишљење, да ли да се исти прими у српско поданство или не. X По прочитању акта г. Владе Бошковића, овд. адв., пуномоћника Дим. Ђирковића, овд. трг. гутипа и краља Милутииа, али су непријатељства свакојако и трајала и расла непресгано. Иначе шта би друго могло руководити краља Милутина да заустави успешно ратовање своје војске у Маћедонији, да отпусти своју дотадашњу жену (па све и ако је незаконита), те да пружи руку слабоме цару Андронику II и да у њега запроси шестогодишњу Симониду, ако га на то приблпжење Византији није гонила каква невоља с друге стране? На тај начин побуда Милутинова да се ожени Симонидом постаје појмљивија као год гато сад и Пахимерове речи добијају јаеан смисао: да је сроство краљево са внзантиским двором највише задирало у интересе краља Драгутина. Према свему овоме п1то је досад речено о побудама краља Милутина које су га руководиле да се приближи Византији, може се укратко овако рећи: краљ је Милутин тежио да задобије у Андронику савезника који И.е му помо&и да своју мисао: — да Стеван буде његовим наследником — иотиуно оствари. 1 Против тога, како прича Пахимер, Драгутин је одмах протестовао; али му протест тада није успео једно зато — што је Милутин добио потпоре из Цариграда, а друго што је положај краља Милутина 1 Ово је и Јиречек тачно аапазио, ако се оамо аегове речи разумеју онако како је напред на ст. и нап. речено. Види још стр. и нап. ове књиге.