Beogradske opštinske novine

Број 6

— 40 —

Год. XXI

АБр. 10944, којим са разлога у истом изложеним нуди општину, да се по спору његовог властодавца против исте, због својине барака на пијаци зелени венац и накнаде и штете, изврши поравнање тако: да општина плати његовом властодавцу 13000 дии. са 6°/о интереса од 1. септембра 1892 године до исплате и 1066,60 динара на име таксе и трошкова, на које је плаћање општина осуђена пресудом првостеп. суда за вар. Београд од 29. октобра тек. године Бр. 37482, која није још извршном ностала, ада његов властодавац одустане од осталог тражења и не изјављује незадовољство против исте нресуде, као и по прочитању мншљења ошнт. заступника по истом предмету, и расмотрењу односних акта, после потребног обавештења, — одбор је решио: Да ужи одбор, у који да уђу заступник председника општине и одборници г. г. Јован Смедеревац, Димитрије Наумовић и Раденко Драговић ступи у погодбу са г. Ћирковићем и покуша да га приволе да пристане на поравнање по овоме спору под повољнијим условима заопштину, јер поравнањем под понуђеним условима општина ништа не добија, већ би имала да плати на шта је осуђена, ако правним срествима против исте пресуде не би успела да ју обори, док је међу тим у питању, да ли ће тужилац правним срествима успети да изречену пресуду измени на још већу корист своју. Резултат који постигне ужи одбор, да се саопшти одбору ради коначне одлуке. XI Зшјплии прддсддшт олштино извешхава одбор, да према закону а пороти одбор треба да избере 80 грађана београдских за поротнике за варош Београд за 1903 годину и подноси одбору списак извесног броја београдских грађана, који имају све погодбе прописапе за норотнике, који је општ. суд спремио и моли одбор да из истог избере горњи број поротника. По саслушању тога, — одбор је решио :

у земљи после славних победа над Византијом био знатно ојачан. 5. Неуспевши да, одмах после Милутинове женидбе Симонидом, постигне своју намеру: да новрати силу дежевскоме уговору, краљ се Драгутин морао повући у своју земљу или напустивши за навек своје намере, или надајући се да ће доћи време када краљ Милутин неће тако чврсто стојати као што стајаше око 1301 године. И он је тако чекао све до почетка друге десетине XIV века, када се положај краља Милутина доиста уздрма, и када се против његове политике појави у земљи доста силан отпор и јако незадовољство. Тим се незадовољством користи краљ Драгутин и устаде на краља Милутина, а убрзо после тога појави се против свога оца и сам Стеван Дечански. Ово су најинтересантнији и најзначајнији догађаји у унутрашњој историји српске краљевине за владе краља Милутина, те ће се стога на овоме месту покушати да се на њих колико је могуће, баци што више светлости. 0 њима не дају довољно података ни савремени — ни домаћи, ни страни споменици — а у данашњој нашој историјској књижевности они су тек мимогред дотицани. Они нису данас довољно познати ни с погледом на време када су се догађали ни с погледом на узроке који су их

Да у 1903 годину буду поротници за варош Београд ови грађани београдски и то : Аврам Караоглановић, трговац, Аврам М. Леви, мењач, Аврам Шокорац, пензионер, Алимпије Богић, пензионер, Андреја Грујић, пензионер, Андрија Костантиновић, трг., Аћим Бошковић, каФ., Бенцион Були, банкар, Биљан Буковић, каФ., Биња Нахум, трговац, Благоје Спаеић, трговац, Богосав Марјановић, каФеџија, Божа Миловановић, трговац, Бранислав Ј. Јовановић, трговац, Будимир Раденковић, трговац, Васа Лазаревић, каФеџија, Васа К. Миљковић, приватијер, Васа С. Петковић, бакалин, Велимир Табаковић, трговац, Влајко Димитријевић, илиџар, Владимир Ристић, бакалин, Вуле Бојовић, бааалин, Гавра Бркић, трговац, Гавра Раденковић, трговац, Глиша Т. Андрејевић, бакалин, Дамњан Димитријевић, бив. каФеџија, Димитрије Вељковић, бакалин, Димитрије Димитријевић, пензионер, Димитрије Живадиновић, трговац књижар, Димитрије Ш. Јовановић, бакалин, Димитрије Качаник, трговац, Димитрије Мерџановић, обућар, Димитрије Мирковић, трговац, Днмитрије Иирковић, трговац, Драгутин Гавриловић, трговац, Драгутин М. Настић, трговац, Дума Ђ. Деда, каФеџија, Ђорђе Богдано вић, хотелијер, Ђорђе Стејин, пензионер, Евгеније М. Чоловић, бакалин, Живко Богдановић, трговац, Живко Леоновић, трговац, Живко Петровић, мењач, Живко Тодоровић, магазаџија, Живојин Рајковић, књижар, Иван Зечевић, пензионер, Иван Трпковић, каФеџија, Игњат Даничић, трговац — књшар, Илија Зарић, пензионер, ИлијаМ. Јовичић, винарски трговац, Илија В. Ристић, сапунџија, Илија Ћирић, нензионер, Јеврем Рајић, пензионер, Јевта Лаковић, трговац, Јеремија Миливојевић, трговац, Јован С. Антонијевић, златар. Јован Живковић, бакалин, Јован П. Јовановић, трговац, Јован Маричић, трговац, Јован Б. Мицковић, бакалин, Јован Не-

створили. Стога ће се о свему томе овде нарочито говорити. Од 1301 па до 1313 године нема помена ни о каквим везама између краља Драгутина и краља Милутина. Те године има помена о буни Драгутиновој иротив Милутина. У родослову се о томе прича на два места и то неједнако. У биографији краља Драгутина прича се о неким везама између та два брита, али када би се узео на ум ток писања, могло би се учинити да су они још ако не у нријатељским везама, а оно не ни у таким да би се могле назвати непријатељским. Тамо се каже: „Док је игуман (доцније архијепископ) Данило живео у Хиландару, посла по њега побоиши краљ Стеван Урош, брат овоме побожноме краљу Стевану (Драгутину), поручивши му у нисму љубазно: „Господине мој и оче, молим ти се у име божје, похитај и дођи к нама са свима светогорским калуђерима". — Кад ово чу овај нреосвештени мој господин, оде му брзо. И кад је дошао у место под градом славним Скопљем, на реци Велику 1 веома се обрадова краљ овоме преосве1 Велика је притока реке Треске која се улива у Вардар јужно од Скопља (в. Цвијића: „Уоп Мег (од Кичева), пИ јсћ ш с1а» Иин8^е1не1 с1сг УеМЈса, >уе1с11С8 Рогее ће1884." ЈГогзсћипдогеЈзеп аи(' с1сг Ва1капћа1ћтае1. ИеИвсћгШ; (1ег ОезеШсћаЛ Шг Еп1кипс1е ги ВегИп. 1902 № 3, р. 209). Јамачно се у доба Милутиново и Треска звала Великом.

дељковић, трговац, Јован Павловић, пензионер, Јован Сремац, лимар, Јосиф С. Јовановић, бив. трговац, Јосиф Матковнћ, трговац, Јосиф Д. Русо, мењач, Јоца Илић, воскар, Коста Дукић, абаџија, Коста Т. Ђорђевић, баруџија, Коста Марковић, трговац, Коста В. Недељковић, магазаџија, Коста Сг. Павловић, пензионер, Карло Сабо, кожарски трговац, Коста Кондић, пензионер, Крста Поповић, каФеџија, Лазар Вучковвћ, столар, Лазар Калмић, трговац, Лазар Радоичић, јорганџија, Лазар Тодороваћ, приватијер и Леонида Соларевић, пензионер. XII Заступник председника општине извештава одбор да је на дневном реду избор присутника при иолеђивању кравични дела у 1903 години. По саслушању тога и по ирочитању извешћа статистичког одељења АБр. 11047, одбор је решио: Да у 1903 години буду ова лица присутници при исле!)ивању кривичних дела : и то: I. За кварт варошки: Илија Пајић, бакамн, Љуба, Гачанић, каФеџија, Влајко Ћарковић, трговац. Недељко Матковић, трговац, Светозар Ђорђевић, воскар, Тома Томић, каФеџија, Чедомир С. Давидовић, трговац, Андреја Јовановић, берберин, Коста Станисављевић, бравар, Ставра Петровић, каФеџија, Радомир Рашковић, Фабрикант бонбона, Мата ТуФекџић, кројач. II. За кварт врачарски: Сава Милинковић, трговац, Живко Матић, бакалин, Трајко Стојковић, каФеџија, Тодор Михаиловић, каФеџија, Танасије Лазић, опанчар, ДимитријеЗдравковић, бакалин, Бошко Митровић, каФеџија, Коста Н. Јанковић, бакалин, Крста Радосављевић, каФеџија, Крста Димитријевић, бакалин, Спма Р. Миљковић, бакалин, Гавра Кнежевић, бакалин. III. За кварт дорћолски: Риста Петровић, каФеџија, Добривоје Мирковић, браштеном и његову друштву (и клико свбороу шго); и после дугог разговора са њим, посла га нредрагом свом брату Стевану ради неких послова (иликошпрЂДвлежештихв гемоу работахв). Кад је овај преосвештени приснео у славни град Дабрац у земљи Срему, заједно са свима изабраним калуђерима светогорским, и кад је за његов долазак дознао побожни краљ Стеван, обрадова се веома — као да му се догодила нека неисказана радост. И ту се њих двојица издвојише на само (и тоу с г ћдоше — ш1Д1ша — особвно), и овај преосвештени исказа му поруке брата његова. И тако све сврши по вољи и жељи његовој (Милутиновој), ради чега беше послан, те овај краљ (Драгутин) провеселив се и духовно и телесно са овим преосвештеним и са свом његовом дружином (и сб вбсвмб свбором1, (сго), и обдари га многим и одборним даровима — многим златом и свештеним одеждама. Тако и супруга његова, побожна краљица Катарина и чеда њена и сва властела обдарише многим даровима овога преосвештенога као владику (|слико по достоиапик) светителго). Сем тога побожни краљ Стеван узе са своје трпезе златан панагијар украшен бисером и драгим камењем и даде му рекавши: „Ово ти дајем као пријатељско уздарје дамесе сећаш." И још много што шта од потребе даде овоме преосвеште-