Beogradske opštinske novine

Број _И

— 78 —

Год. XXI

јих радова и рачуна Управе водовода на месхо г. Николе Стаменковића, проФ. Вел. школе, који се овога посла због стања здравља и редовних послова није могао примити. Да се ова комисаја умоли да овај посао што скорије изврши. IX Засшуиник иредседника оиштине извештава одбор, да општина има да испдати за имања која се експропришу за подизање зграда за основне школе код Саборне цркве и за савски крајито: маси пок. Боже Ћедовића за 4035,03 квадратних метара земљишта са свима зградама према решењу општ. одбора од 3 маја 1902 АБр. 4803 по двадесет и један динар од квадратног метра, свега 84735,63 динара; Бранибору Димићу, поштару, за 275,51 кв. метар земљишта по 55 динара од квадратног метра 1515305 динара и 109,34 кв. метра зграда по 20 дин. од квадратног метра 2186,80 динара, свега 17389,84 динара; и Михаиду Никетићу, овд чиновнику, за 392,59 кв. метра по 42 динара од кв. метра 16488,78 динара и 195,72 кв. метра зграда по 15 динара од квадратног метра 2935,80 динара, свега 19424,58 динара. Ова се земљишта и зграде експропришу за подизање зграде за основну школу код саборне цркве. Како је буџетом за 1932 годину у којој се овај издатак има расходовати предвиђен издатак у 150000 динара на ануитет зајма за подизање шкодских зграда и како на терет тога кредита није чињен никакав издатак, то предлаа.е да се исадата ових пмања изврши из тога кредита. По саслушању тога, — одбор је решио : Да се сума у сто двадесет и једну хиљаду пет стотина динара и шесет пара динарских, колико се има исплатити за земљишта и зграде масе пок. Боже Ћеловића, Бранибора Димића и Мијаила Никетића, која се експропришу за подизање зграда за основне школе код саборне цркве и за савски крај исплате на

ПОДЛИСТАК

ЖИБОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ЦЕЧАНСКОГА НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ (10) Помишљало се, у неколико и с разлогом, да је једино Симонида узрок томе што краљ Милутин шаље своју војску да, далеко од својих домова, гине за рачун њена оца и њене отаџбине. Стога се јамачно после замишљало да се Стеван и Властела нису побунили цротив Милутина него управо против Симониде, те им се ова хтела грозно светити. Тако је мишљење долазило од народне неповерљивости према туђинима у оно доба о чему нам народна традиција даје довољно доказа. Док је у време Миха Мадија тако могао мислити само један део народа, онај део који је био дал^е од двора и даље од домашаја византиске културе, — народ у Зети и у осталом приморју, дотле је у доба Цамблаково, у доба — како вели с правом Новаковић — малодушности, неслоге, борбе и зле слутње, 1 када се свему 1 Новаковић, Народне традиције и критична историја. „Отаџбина" књ. V, 1880, стр. 222.

терет партије број 56 расхода буџета IV за 1902 годину, на ануитет зајма за подизање школских зграда. X Засшуиникпредседника оишшине извештава одбор, да општинским буџетом за 1903 годнну није предвиђен издатак на исплату неизмирених издатака по буџету за раније године као што је предвиђено тач. 1. чл. 128. зак. о општинама с тога игто је буџет прављен у трећој четвртини црошле године, када се није знадо: хоће ди п у коликој суми бити таквих издатака. Међу тим у овој години има да се испдате неизмирени рачуни из раније године за сва општинска одељења у суми око 85000 динара. С тога предааже одбору, да изволе одобрити општинском суду да може у овој години утрошити суму од 85000 динара на исплату неизмирених рачуна за прошду годину. По саслушању тога п потребног обавештавања, а пошто у општ. буџет за 1903 годину, није унесен никакав издатак на исплату неизмирених рачуна из прошле године, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду изнимно да може у овај години по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити суму од осамдесет и пет хиљада дннара на исплату неизмирених рачуна за ранију год. Издатак овај да се учини у шесет хиљада динара на терет готовине општинске трошарине а у двадесет и пет хиљада динара на терет општинске готовине. Да општински суд у будуће не чини никакве набавке нити извршује некакав посао, па ни у изнимним прилакама ако за то нема довољно по буџету одобреног кредита или док му општ. одбор за то не одобрн потребан кредит. Да се шеФОвима одељења препоручи да у будуће буду штедљивији и да чине предлоге за набавку оних потреба и извршење оних послова који су најнужнији и које захтева Фактичка потреба и да воде строга рачуна о одобреним буџетским кре-

томе тражио разлог не у сопственим погрешкама већ у нечијим туђим злим намерама, овако је мишљење најбоље задовољавало народпу машту и његова осећања. Онда га је прихватио цео народ, а Цамблак му је дао најдраматичнији израз. Па сме ли се историк ослонити на податке који су на овај начин постали? Свакојако не. И отуда је јасно да прича о мржњи Симонидиној на Стевана у појединостима више личи на басну него ли на истински догађај, те је стога неоправдано таку причу употребљавати као пресудан доказ у овој прилици. Из свега је овога лако увидети да Стеванов повратак у Србију није, или бар није морао, зависити од Симониде; што се ње лично тиче, он се могао вратити кад је хтео, јер она не имађаше порода, за чију би се будућност имала бринути, те да би јој Стеван могао бити на путу. 1 1 Има један догађај из живота Симонидина, о коме прича НићиФор Григора, на основу кога би се могдо мислити, поред свега што је горе речено, да је од Симониде доиста у многоме аависио повратак Стеванов у Србију. Григора прича да се Симонида, која је 1317 године ишла у Драму на погреб својој матери, није хтела вратити краљу Милутину у Србију него су је на то морали силом натерати (Огедогаз, ВугапШш Мз(;опа, р. Нђ. VIII, сар. 1. р. 287—288). Могло би се на основу овога претпоставити да се Симонида није хтела у Србију вратити зато што се Стеван, њен противник — како неки мисле, био вратио у Србију. Али онда чиме би се могле објаснити онаке искрене и пријатељске везе између ње и Драгутина који је први нанео гатете њеним насновама на српскоме двору?

дитима тако да они буду не само довољни већ да се на истима и уштеде покажу. Да се шеФОви одељења којих се овај издатак тиче укоре што нису водили рачуна о буџетским кредитима, већ су својим предлозима навели на прекорачење истих и на тај начин изазвали ово изнимно одобрење кредита ван буџета. XI Одборник Ђор1је ПетровиД, изјављује, да му је достављено, да је машиниста на белим водама од пдатна које је куповано за потребе машина на Бедим водама шио гаће и продавао сдужбенпцимакод машинске инсталације. Тражи да се то извиди и даље надлежно поступи. Засшуиник предадника оашшине изјављује да ће по овој представци одборника г. Петровића учинити извиђај и даље надлежно поступитиОдбор је примио к знању ово изјаве. XII Одборник Коста Др. РианиЛ пита пред седнипттво шта је учињено за подизање зграде за основну школу код Саборне цркве и за чим та ствар стоји. Засшуиник иредсецника оигитине пзјављује? да су планови за исту зграду већ израђени и да ће се предмет изнети одбору на решење чим планови буду наддежно одобрени. Одбор је примио к знању ове изјаве. РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Фебруара 1903 год. Нредседавао заступник председника београдске општиве кмет г. Влад. Лацковић. Од одборника били г. г. Јован Смедеревац, Др. М. Радовановић, Тома Цинцар-Јанковић, М. Миленковић, А. Н. Крсмановић, Богоје Јовановић, М. М. Ђорђевић, С. Азријел,.Љуба Дојчиновић, Милан Димић, Милош Взложић, А. Ј. Аксентијевић, Урош Благојевић, Петар Новаков^ћ, М. Штрбић, Никола И. Димитријевић, Ђорђе Н. Петровић, К. Тодосијезић, Р. Драговић, Адолф Штоки Лазар М. Матић. Деловођ, Мих. М. Марјзноваћ. I Прочитан је записник оддука седнице држане 28. јануара тек. год. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује да је, кад је у прошдој седници чинио приДакле пошто Симоиидине везе са Стеваном не могу у овој прилици да послуже ни као какав доказ, онда се морају узети у обзир други подаци и тражити нови. Ако би се потпуно примило казивање Станислављево и Цамблаково да је Стеван био у Цариграду седам година, онда би његов повратак морао пасти у ток 1821 године, дакле исте године кад је умро краљ Милутин. Али томе би се противило казивање у родослову даје Стеванпосле новратка из Цариграда у Будимљу живео дуго, па је тек краљ Милутин умро. 1 Истина то што се у родослову одређује са „дуго времена" или „мало времена" пре или иосле нечега, није тако одређено као што би се могло мислити, али ипак оно мора имати неке, бар приближне, вредности. Није писац Стеванове биограФије у родослову могао никако казати да је Стеван у Будимљу живео „на мнозћ" па кралз Милутин умро, ако је он тамо живео мање од године дана. Ако би се пак узело да су Станислав и Цамблак претерали кад су казали да се Стеван вратио из Цариграда у Србију седам година након одласка тамо, онда је питање од кога су времена они начинили време од седам година? Да ли би се смело 1 „В|> таковомв бо отмоучении живоуштоу гемоу на мноз '1з, прииде вр-ћме родителм 1вго благочвстивомоу кралш пр^ставлиноу се..." Дан., Животи, стр. 170.