Beogradske opštinske novine

Број 11

— 82 —

Год. XXI

више, да се случајно не би предмет поново износио на решење, ако би се појавио јошкоји рачун. Одборник г. Раденко Драгочић изјављује, да је разумео, да се тражи издатак од 36000 динара. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује, да није тражио објашњење од одборника г. Боже Жнвковића већ од заступника председника општине. Тражи да му заступник,председника општине даде тражено објашњење. Засшуиник иредседника оишшине даје тражено објашњење у смислу изјаве одборника г. Живковића. Даље изјављује, да је поменута одборска одлука у смислу овереног записника усвојена и да о њој сада не може бити речи тим пре што је општ. суд за исту као такову прибавио и наддежно одобрење. И самом господину министру кад му је општ. суд ту одлуку доставио на одобрење изгледада је ова сума велика, те му је општ. суд морао, да шаље све рачуне на које се тај кредит односи на увиђај. И тек кад је г. министар прегдедао ове рачуне одобрио је кредит. Ако ко од господе одборника хоће да се дично увери да ти рачуни износе толику суму може у свако време и сам прегледати ове рачуне. Оцборник г. Јован Смецеревац такође излаже како је текла ова ствар у конФеренцији и одборској седниди, лотврђујући наводе одборника г. Живковића и заступника председника општине. Одборник г. Манојло Клидис сматра, да је безпредметно о овој ствари сада говорити, кад је та одборска оддука усвојена у седници држаној за седницом у којој је иста одлука донесена па шта више већ и надлежно одобрена. 0 одлукама донесеним у једној седници може се говорити у седници за њом, а никако у будућнм, јер би таква пракса далеко одвела. По сасдушању тога, — одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. III Одборник г. Вожа С. ЖивковиЛ из прочитаног записника види, да је одбор по предлогу одборника г. Ђорђа Петровића у прошлој седници решио, да се пређе на дневни ред преко преддога грађев. одељења за калдрмисање Охридске да заједно са игуманом иду у Цариград, а Андронику поручи да му пошље сина. Андроник се овоме веома обрадовао, призвао к себи Стевана, па га је грлио и љубио са многим сузама испратио у Србију, обдаривши га многим даровим, што он све даде манастиру у коме је био. Тако исто са великом тугом у срцу испратила су Стевана и браћа тога манастира. Кад је дошао у Србији и у место у коме је боравио краљ Милутин (јамачно у Пауне), овај га позове к себи, и примп га веома радостан, и љубљаше га огрезао у сузама. Потом му да на управу неки крај у Диокдитији („вб некоторшмв дкжлитшсцћ мћстћ" — у Зети), а сина му Душана задржи код себе. 1 Много се друкче о томе прича у родослову: „Докле је овај син превисокога краља Уроша, који се звао Стеван, дуго тамо у Цариграду) живео, није се надао да ће му ико помоћи, сем јединога Бога, којије прибежиште свима патницима, јер је пророк рекао: „Покажи господу шта те мучи и он ће те прихватити." И будући у такој беди, са великом тугом у срцу написа писмо пуно љупких речи, и пошље га овоме господину моме (владици Данилу) који је тада био у Светој гори, у дому пресвете Богородице, у манастиру Хи1 Глаеник XI, стр. 62—63.

удице. Том приликом г. Петровић је бранио свој предлог наводећи, да у истој удици нема само неколико кућа и да с тога није потребно исту улицу калдрмисати. Пошто г. Петровић није још дошао у данашњу седницу задржава право, да се шњиме објасни по овој ствари и да докаже да стоји потреба каддрмисања ове улице. Одбор је примио к знању ову изјаву одборника г. Живковића. IV Одборник г. Јован Смедеревац наводи да Милош Ђурић, овд. дикерџаја, зида механу на сред рејонског пута преко од Фабрике монопола дувана и да ће тиме оштетити општину, пошто ће му она. морати за поменути пут да одкупљује доцније исту зграду. Пита председништво је ди му то познато и је ли му познато ко је Ђурићу то одобрио и ако му је познато, онда шта је општ. суд предузимао да томе стане на пут. Засшуиник иредседника ошитине изјављује, да му није познато, да је именовани добио дозволу за подизање ове грађевине и да исту подиже. Извидиће ту ствар и поступити по закону. Одбор је примио к знању овеизјаве одборника г. Смедеревца и заступника председника општине. V Одборник г. Јовхн Смедеревхц изјављује да се опет подижу грађевине ван варошког рејона без надлежног одобрења. Прошде године уложио је протест противу тога па ништч није било поможено. Извастио се је у грађев. одељењу Управе града Београда, да ди су лица која те грађевине подижу добида од њега као наддежног одобрења за подизање тих грађевина па је добио одговор, да та лица насу добила надлежноодобрење заподизањетих грађевина. Дознао је да је један члан кварта издао 150 дозвола за подизање ових грађевина. Тражи да се најенергичније стане на пут подизању ових грађевина без надлежног одобрења и противно постојећем закону, јер ако се то не учини општина ће претрпеси недогледне штеге. ландару, живећи засебно ради усамљености, — и замоли га говорећи: „Господине мој и оче, погледаЈ сузе моје и уздисање и патње срца мога: јер сам овде као погребен мртвац; не видим бела света нити лика онога који ме је створио. Умуче ми грло од многа плача и вапаја, а нема никога ко би ми се смиловао, будући сам туђ међу туђима и стран међу странима. Стога узми на ум сузе моје жалости коју није лако исказати, па подигни са собом сабор свечасних отаца Свете горе, који ти је господ даровао, па похитај и замоли господина мога и родитеља за мене недостојна: да не тера до краја са својим гневом на мене, те до свршим са животом у туђини. Разборитим и љупким речима твојих беседа наговори његово превисоко име да ме доведе у своју државу коју му је бог даровао. Ево сам, овде као роб заробљен или кривац за велико зло, одведен у ропство и иредан у туђе руке. Али ипак не налазим места речима којима бих се правдао да нисам скривио за оваку осуду. Браћа моја, и другови и ближњи моји, паслађујући се мојом милошћу, заведоше ме лукавим речима, и спуташе ноге моје, и створише ми ово, те постах наружен као и онај који — њима на подсмех —- не хтеде слушати свога родитеља.... „Кад је ову молбу послао овоме преосвештеноме (Данилу), овај мој господин,

Засшуиник иредоедника оиишине објашњава ко и у коме случају одобрава подизање грађевина ван варошког рејона. Општ. суд ће предузети све могуће мере да се подпзању грађевина ван варошког рејона без наддежног одобрења стане на пут. Одборник г. Тома Цинцар- ЈанковиК не зна зашто је одборнику г. Смедеревцу чудно што грађани ван рејона подижу грађевине. Зашто грађани у рејону да могу подизати грађевине, а да грађани ван рејона, који сносе исте терете које и они у рејону нз могу исте подизати. Сваки који има имања може да га ужива како за сходно нађе, а они пак који имају имања ван варошког рејона, а плаћају трошарину морају имати сва права која имају они који имају имања у рејону. Засшуиник иредседника оишшине изјављује, да за подизање зграда ван рејона постоји закон, по коме се морају управљати имаоци имања ван варошког рејона. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. г. Смедеревца и Цинцар-Јанковића и заступника председника општине. VI По прочитању акта VII београд. пуков. окружне команде АБр. 300, — одбор је из ; авио: Да Стеван Христић, бив. каФеџија нема удобности и услова за држање коња за сина му Јована Христића. VII По прочитању акта одељака Управе града Београда, АБр. 1166, 1178, 1201, 1236, 1250, 1251, акта начелника ср. врачарског АБр. 1168, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Јоваа Лазаревић, келнер, Вељко Аћимовић, ћевабџија код Албаније, Светозар Гавриловић, гнгаипар, Марија Сабо, служавка, Мирко Милошевић, келнер, Милосав Ђорђевић келнер, Аксентије, Чоловић, бив. чувар осуђеника и Сибин Младеноваћ, бив. ноћни

иримивши речи у том писму, одмах са свом душом прихвати ту молбу не хотећи презрети болове срца његова; сети се колико му раније мио беше, док се није раздвојио од свога родитеља превисокога краља. Имајући на уму таке врлине његове, његову непритворну љубав, похита да му помогне; призва к себи свечасне, преподобне и достојноимените калуђере светогорске, и у име господње саставише сабор. Докле су се онн међу собом договарали у духовним беседама, овај мој господин, научен од Бога и укрепљен разумом од духа светога, смишљено и разумно саветова се са њима, и показа им шта му је писано. Наговоривши их многим разборитим речима, изабраше неколико од тих свечаних калуђера светогорских, и послаше их превисоком краљу Урошу, саставивши писмо од врло разборитих и дивних речи, како би га могли придобити за своје молбе, молећи га за његова христољубива сина. Тако исто написаше молбу просвећеноме архијепископу Никодиму да се и он са овим посланицима потруди до побожнога краља. (Наотавиће се)