Beogradske opštinske novine

Год.

— 305 —

Број 52

Нашем радном народу, који у погледу сиромаштва не стоји тако рђаво, као радниди у Немачкој, препоручшга би из свег срца отварање јавних читаоница, јер тек просвећена шира маса може стварно користити своме народу одакле је. — Свршиће се —

ИЗ К0МУНАЈ1Н0 - СТАТИСТИЧКЕ ОБЛАСТИ — 2 Али да се вратимо Будимпешти и њезином статистичком биро-у, који је у то доба', у почетку 1900. године, био у згради „редуте."* Моју походу нешто је ускорила студнја вице-директора тога биро-а о грађевикскј кризи будимпештанској, а која је изишла у једном ондашњем листу. Д р Густав Тиринг, писац, бројевима осветлио је постанак кризе, њезине размере и храбрио је грађевинаре, предузимаче и сопственике зграда закључком: да је криза у проласку и да ће за три године наетати нормално стање у тим односима. Те студије немам при руци, да бих могао згодно изнети оно претерано, грозничаво подизање зграда у угарској престоници. Ну довољно је само напоменути, како се отишло у крајност у остваривању једнога иначе доброга начела и како није изосгала ни одмазда за то. Ваљало је из једне осредње вароши створити велику варош, престоницу, која би могла стати у ред са престоницама великих држава. И општина и држава и поједина друштва и племство и грађанство свију редова сложно су предузели тај посао. У тој заузетости држава је запу-

* У мају мееецу ове (1903) године тек прееелио се у центрадну зграду варошке куће. Нов сабор држан у Крушедолу избере за с друге пак стране нађоше се опасани тако рећи непробојним зидом наоружаних српских крајишника, којима их оградише бечки цареви за време њихових устанака и турских упада. И Мађари од тада место оружјем боре се на други начин да би се одрпоследника Ђаковићу Софронија Подгоричанина, кога је натријарх Црнојевић посветио за владику у Пакрацу. 1 Год. 1711. Мађари носле многих и узалудних устанака и бораба (од год. 1 726. до 1711.) подлегоше напослетку аустријским царевима. Пошто су поменуте (1711.) године уговорили мпр са бечким парем у Сатмару, нађоше се Мађари у мучном положају. С једне стране беху окружени царском војском и усрећени свом вештином шпанско-аустријске државничке управе (деморалисавим чиновништвом и језуитима), жали у превласти, и у тој борби нису бирали средства противу свију немађарских народности а нарочито противу Срба. По смрти митрополита Подгоричанина изабран је за митрополита Ви%ентије ПогсовиЛ, будимски владика (1713. г.), који први од српских црквених поглавара учини Сремске Карловце својом резиденцијом. По споменицима из архива будимске српске општине види се да се митрополит Вићентије овако потписивао: „Викение БожГек) милостш Архи-ЕпискупЂ Србскш и МитроПОЛИТЂ СрЂМСКИ." 2 1 ЈШ<1. 2 Гавр. Витковић, Споменици из будимског и цештанског архива. Гласник, II одељ., књ. III, етр. 210.

стила подизање других градова. Да није 1'огсе тајенг у виду ноплаве изнела Сегедин пред очи држави и круни самој, не би се доспело да се и једна варош у унутрашности крепко помогне у грађевинском погледу. Изложба, миленијум, све је то послужило искључиво подизању престонице, као што су са гледишта њезинид интереса навраћени и путеви саобраћаја, трговине и свакога промета земаљског на Будимпешту. Претеривање у томе погледу довело је до кризе, коју су најјаче осетили грађевинари и сопственици зграда, које су се или недовољно плаћале или остајале и празне. Али ма колико да се жале жртве овако халапљиво извршенога препорођаја, Будимпешта се тиме несумњиво уздигла на ступањ праве велики вароши и достојанствене престонице, те се показало да је боље, што се влада на рачун целе земље и сувише бринула за престоницу, него да се о њо]"зи није никако бринула ила јој још одмагала наметањем све новијих и несноснијих терета, које треба цела земља да сноси. У 1875. и 1876. години, при путовању за Беч и враћању отуда, ја сам скоро презриво погледао на тада разрушеиу и разривену угарску престоницу, али већ сам је другим очима гледао 1891. године, када је она прва увела електричне траииаје;а оно неколико месеци чемерно и болнички пробављених у њојзи 1900. године, утврдили су у мени уверење: да је Будимпешта управо скочила у улогу велике, светске вароши, која може да те привеже признањем, па и љубављу. Особито ако уз грандиозни промег, угодности и друге великоварошке прилике придође још и дивотан положај, какога има Ву-

Митрополит Вићентије тражио је од цара Карла VI. да призна срнске повластице, па овај то и учини двема повељама од 1713. и 1715. год. Аустријски цареви одазивали су се српским жељама само привремено, и то кад су им Срби били потребни за рат с Турцима, а после је све ишло у заборав. Ну Карло VI., доследан аустријској лукавој политици, потврди исте године и закон, који је донела угарска дијета, а којим се обнови ранији закон (од 1687. г.) против некатолика, т.ј. да ови (некатолици) не могу бити власници земље у Хрватској и Славонији. 1 Цар Карло VI. (1711—1740.)којије дошао на владу после свога брата ЈосиФа, био је као и сви Хабзбурговци ревностаи католик. Он је хтео тада оснаженој Аустрији да придобије још нових земаља. Да ову намеру изврши, беше му згодна прилика кад Турци нарушише погодбе карловачког мира, те се и он умеша у рат противу Турске. Султан Ахмет 111. охрабрен својом победом над руским царем Петром Великим, ма да се том победом није користио, нареди својим јаничарима те освоје Мореју, која по карловачком уговору припадаше Млечићима. На ове је султан из раније био киван, што су пристајали уз друге хришћанске државе, држећи се према Турској у „оружаној неутралности." 2

1 Е. Нико, прев. Др. Ст. Павл., Срби у Угарској, 117. 2 Јо9. у . Натег, ОезсМсМе <1е8 Озтап. КеГсћез, IV Ваш!, стр. 124.

димпешта, кроз чију средину тече широко Дунаво са ке^овима, на обема обалама, па су му се с десне стране (будимске) наднела романтична брда, украшена импозантним краљевским двором (замком) и другим палатама, а лева (пештанска), равна страна, скоро му је претрпана мон) т менталаим грађевинама, великим „пазарима", пијацама и улицама, по којим се гура и тиска непрекидан ланац посленога и беспосленога света. Други бројеви не могу тако очито да покажу развитак Будимпеште и њезиНо прелажење из обичне вароши у велику, светску варош, као кретање у грађевинском погледу, те ћемо се одмах на томе и задржати. Први општи и правилни понис извршен је у целој Угарској па и у Пешти у јануару 1870. године. Пешта је тек законом од 1873. г. здружена са Будимом (старим и новим), те је статистички биро радио до 1874. само за Пешту. У 1870. години било је дакле у Пешти 5259 зграда са 200.476 становника, што чини 38 становника на 1 кућу. У исто доба у овим великим варошима било је на једну зграду становника: Милано 42, Праг 43, Берлин 59, Беч 59, Турин 81. Чудповато је мало, што је најнасељенија варош на свету, Лондон, у то доба имао на кућу по 8 душа, што се објашњава тиме, што Лондон гради такозване куће за породицу. Тако и у Ачстердаму долазило је у то доба 9 становника на једну зграду.

Гра^анству града Београда Пошто настаје зима, када ће неисправне инсталације водоводне замржња

Карло VI. ступи одмах са Млечићима у савез, јер су Турци, норед рушења карловачког уговора, на две године пре тога упадали и у Срем. Цар Карло скупи војску од 140.000 људи, а заповедпиштво над њом повери прослављепом кнезу Јевђепију. Овај одржи 13. авг. 1716. г. сјајну победу код Варадина, иа ова победа буде одсудна у овом ратовању, у ком су учествовали и Срби. 1 Храбри српски подвојвода Јован Монастерлија умро је још 1707. год. Место њега не хтеде цар да иостави другог, који би био као Монастерлија над свима Србпма но постави само над Србима из Славоније и Срема за војног старешину („со1опе11и8 81ауошеае паШшаПк шПШае)" Мојсија РашковиКа , потомка старе српске породице из Старог Влаха (т.ј. југозападних српских крајева), одакле је у великој сеоби Срба прешао са својом браћом у Срем. Он је становао у Шаренграду, где се и данас налазе развалине, за које неки мисле да су од његове куће. 2 1 0 учествовању Срба и Хрвата у овим бојевима опширно се налази у нојед. делнма, као: „БЈе ГгегаПН^е ТћеИпате с!ег бегћеи шн1 Кгоа4еп ап (1еп у1ег 1еШеп оз4еггеЈсМаећ-ШгМасћеп Кпе§еп," за тим у делу: „МШШпзсће Ко1тезро(1еп2 <1е8 Рппгеп Еиден топ Вауоуеп. Апз 084еггасШзсћеп Оп§ша1-(Јие11еп, (на Франц. ШзЈоћ-е тШ1аћ-е <1и Рппсе Еи^епе (1е 8ауо1е)и другиМ делима.—Ваг4еп81е1пвели да су аустријски генерали на најопаснија места свагда Србе елали (нарочито у доцнијем рату од 1737. г.) и да им је лакше било жртвовати стотину Срба него ли једног Немца, Маџараили Валонца („Мапћ-а^ \\'еш§ег ВеЛепкеп, аегеп (т.ј. бегћеп) ћипс1ег4 Иећег, а1а ешеп ОегЉсћеп, ХЈп§агн о^ег ЛУаПонеп (Зег Еетс1е8^еГаћг аиагиае^геп"), в. Гласник, XXXVIII, 203. 2 Е. Пико, прев. Др. Ст. Павл., Срби у Уг., 117., по СтојачковиКевим „Чертама живота народа србскогт," (стр.